Kutlače su se prvo koristile na žrtvovanju kod starih Rimljana

Za razliku od kašike period kada je nastala kutlača je period rimskog doba, odnosno period od pre više od dve hiljade godina. Nastanak kašike, i njene varijacije, vezuje se za period kada civilizacija nije ni postojala, odnosno za period od pre nekoliko hiljada godina. Dizajn kutlače iz doba kada je nastala bila je dugačka tanka drška na čijem je kraju bila kašika koja je ličila na šolju. Simpulum, ili simpuvium je bila kutlača koja se u rimskom dobu koristila na žrtvovanju za pravljenje libacija. Libacija je ritualno izlivanje tečnosti kao darivanje bogu. Najčešće se koristilo vino, maslinovo ulje, mleko...

Kako su Rimljani vladali velikom teritorijom ostavljali su svoje običaje i predmete širom sveta. Tako je kutlača ostala u Engleskoj kao predmet i Englezi su pravili svoju verziju male kutlače – todi. Pravila se od svih vrsta materijala, a najčešće od drveta, običnog metala sve do trinaestog veka kada se u Engleskoj prvi put pojavio srebrni pribor za jelo. U Šefildu je bilo kreiranje srebrnih todija i kutlača za sos. Zbog toga što je srebro bio redak metal, a samim tim i skup, srebrnu kutlaču su sebi mogli priuštiti samo bogati i to sve do osamnaestog veka.

Kada je napravljena supa sve se promenilo . Kutlača je bila idealna za sipanje supe: dugačka drška, posuda na kraju drške kojom se može zahvatiti vrela supa i sipati u tanjir. Onda je počela da se koristi i za punč, pa za razne soseve, a pravljenje palačinke je nezamislivo bez kutlače.

Razvojem upotrebe kutlača razvio se i njen dizajn. Srebrari su pravili različite kutlače za različite upotrebe. Pravile su se i od biljaka poput tikvica ili morskih školjki.

Danas se kutlače prave od raznih legura, aluminijuma, plastike, drveta, srebra... Dugačke su od 130 do 380 milimetara. Sama veličina kutlače određuje i njenu namenu. Manje se koriste za sosove, a veće za supu.