Kad promenim pravilnik, doktori neće imati vremena da rade dopunski

Liste čekanja za ugradnju veštačkog kuka i kolena biće smanjene i pacijenti neće morati da čekaju čitavu deceniju na operaciju, najavila je profesor dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja. Ona je u razgovoru za „Politiku” istakla da će klinička slika biti glavni faktor za određivanje redosleda kojim će pacijenti biti pozivani na operaciju, a ne datum kada su stavljeni na listu. Osim toga, na svakih šest meseci moraće da se rade kontrole listi čekanja.

„Subotom i nedeljom ljudi moraju da se pozivaju na preglede. Ako treba – ja ću ih pozivati i pregledati. To treba da radi svako u svom regionu. Tražiću da mi se dostave podaci koliko ortopeda imamo u Srbiji i da napravimo liste čekanja onakve kakve jesu”, rekla je dr Grujičić.

Kako će to moći da se realizuje u ortopedskim klinikama? Znate da neki pacijenti čekaju 10 godina na ugradnju veštačkog zgloba.

Institut „Banjica” još nije počeo da radi u punom kapacitetu zbog rekonstrukcije koja traje. Kada se preuređenje završi, imaće na raspolaganju 12 operacionih sala. Obećali su da će, ako ne budu morali da zbrinjavaju pacijente sa traumom, celu listu čekanja moći da očiste za dve do dve i po godine. Druga velika lista čekanja jeste za preglede na magnetnoj rezonanci. U UKCS-u pregledi su se zakazivali za dve godine kada je bilo dva aparata. Sada ih ima pet, a i dalje se pregledi zakazuju za dve godine.

Obećali su da će, ako ne budu morali da zbrinjavaju pacijente sa traumom, celu listu čekanja moći da očiste za dve do dve i po godine. Druga velika lista čekanja jeste za preglede na magnetnoj rezonanci. U UKCS-u pregledi su se zakazivali za dve godine kada je bilo dva aparata. Sada ih ima pet, a i dalje se pregledi zakazuju za dve godine.

Problemi postoje i sa zakazivanjima pregleda kod specijalista, iako su postojale najave da će od marta situacija biti bolja.

Nema dovoljnog broja ljudi, kada recimo mnogi odu na odmor, a samim tim ni termina. Hajde da vidimo koliko je internista potrebno nekom domu zdravlja. Ne može ista šema da važi u Bojniku i Beogradu.

Dokle se stiglo sa pravljenjem normativa za lekare, to jest koliko ko, zavisno od specijalnosti, treba da uradi pregleda ili operacija?

Moram da priznam jednu vrlo neprijatnu stvar za mene. Ne znam gde je prethodni pomoćnik ministra za organizaciju stavio taj predmet. Ne mogu to da nađem. Sigurno ću to dobiti, jer je Medicinski fakultet to slao. Tada ćemo videti ko može da bude lekar specijalista, ko je lekar specijalista sa iskustvom, a ko je ekspert. Ne može da postoji 50 eksperata u jednoj kući, mogu dva ili tri. Važno je da se vidi broj operacija koje neko ima, ali i kako se pacijent oseća posle intervencije, da li je dobro ili dolazi na revizije i previjanja narednih godinu dana. Ako neko ima 50 odsto komplikacija posle operacija – ne može da radi kao hirurg. Oduzima mu se licenca i mora da ide na specijalizaciju.

Da li je uvođenje normativa uslov da se uvede dopunski rad u državnim zdravstvenim ustanovama?

Verujte, kada se ispune normativi niko neće imati vremena da radi dopunski. Biće umorni. Imate ljude kod kojih hrle pacijenti, ali i one kod kojih niko neće da se leči. Očigledno da ovi prvi imaju dobar pristup i znaju lepo da popričaju sa pacijentima, da im sve lepo objasne, operišu… Ne znam koliko će moj mandat da traje, ali pokušaću da to regulišem posebnim pravilnikom.

Hoće li se realizovati i vaša ideja da kovid bolnice postanu palijativni centri?

Nalazimo se pred zatvaranjem kovid bolnica i pred odlukom šta sa racionalizacijom tog prostora. Kovid bolnica u Batajnici ima više od 930 kreveta, a one u Novom Sadu i Kruševcu više od 500. Ne možemo sve te bolnice pretvarati u palijativne centre. Mislim da određene zgrade treba konzervirati, dobro očistiti, dezinfikovati, okrečiti i na neki način ostaviti za, ne daj bože, pomoć u slučaju pojave neke nove pandemije. Nisam za to da se ove bolnice ruše. U Kovid bolnici u Batajnici, na primer, treba jedan deo odvojiti sa 150 kreveta za neku vrstu produženog bolničkog lečenja i palijativno zbrinjavanje. Na primer, imamo nekog pacijenta koji je duže vreme bio u komi. Taj pacijent leži u Urgentnom centru, ali nema velikih mogućnosti za nekakvom fizikalnom terapijom. Sa takvim pacijentima treba da se radi na oporavku dok ne budu bili osposobljeni da odu u neku banju ili rehabilitacioni centar. Drugi deo bi bila palijacija u smislu da se ljudi prime na dva, tri dana, da dobiju terapiju da se oslobode bolova, da prime infuziju ili transfuziju krvi, i oni su onda mirni naredna tri meseca. Naš zadatak je da im produžavamo život. Treći deo je klasična palijacija za ljude koji se nalaze u završnoj fazi svoje bolesti, gde je teško i porodici da ih gledaju jer ne postoje više uslovi da oni brinu o njima. Ima ljudi koji mogu svojim roditeljima da obezbede negu u kućnim uslovima, ali nisu svi u takvoj situaciji. Oni bi mogli da obiđu u bolnici svoju dragu osobu. Postoji problem sa ovim bolnicama, jer su vrlo hladne. Treba učiniti nešto da se oplemene, postanu toplije, da se postave u njih biljke i televizori, da se pusti neka muzika i insistira na fizikalnoj terapiji. Ne treba smetnuti sa uma da će uvek biti bolnica i domova zdravlja koji moraju da se rekonstruišu, pa takva zgrada može da se iskoristi za premeštanje ustanove dok se preuređenje objekta ne završi.

Nemački ministar zdravlja ovih dana je izjavio kako je njegova zemlja uspešno prebrodila pandemiju kovida 19 na osnovu procene varijanti virusa, stope vakcinacije i bolničkih slučajeva. Da li ste zadovoljni kako je Srbija prošla kroz pandemiju?

Sigurno bolje nego Nemačka. To odgovorno tvrdim. Bolji smo bili u svemu, počev od organizacije zdravstvenih ustanova. Izborili smo se odlično. Pandemija je pokazala koliko je važno da imamo dobro državno zdravstvo. Nabavljeno je mnogo aparata, posebno respiratora. Naravno da uvek može bolje. Posle bitke svi su generali i sada slušamo razne priče šta je trebalo da se radi. A država je odlično odreagovala i u rekordnom roku je izgradila tri kovid bolnice. Jedna mala Srbija je sve to bolje uradila nego jedna Nemačka. Činjenica je da smo verovali nekim pričama koje su se pojavljivale, poput one da je virus na hladnoći aktivan i da će biti sve u redu na leto, pa smo se tada opustili. Ispostavilo se da oni koji su to pričali nemaju pojma o čemu pričaju. Isto tako i dalje tvrdim da je korona veštački virus.

Ali, ima ljudi koji vas zbog takvih stavova smatraju teoretičarem zavere.

Nema teorije zavere. Samo treba pogledati šta sada govore američke obaveštajne službe. Korona je veštački virus i meni je od starta to bilo jasno. To misle mnogi lekari, koji su dobri kliničari. Ne postoji prirodni virus koji se na isti način ponaša na plus 50 i minus 50. Isto tako, daje ogroman broj mutacija za kratko vreme, što je čudno. Da li je neko namerno ili slučajno pustio virus iz laboratorije – ne bih mogla da tvrdim jer nemam dokaze. Ali je sigurno kovid 19 potekao iz laboratorije.

Dosta je polemika u javnosti izazvala vaša izjava da ne možete da shvatite da će mnogi mladi lekari radije otići u Nemačku nego što će se vratiti u svoje rodno mesto posle završenog fakulteta.

Srbija polako počinje da liči na razvijene zemlje. Bilo gde da radite imate sve što vam je potrebno. Vraćanje lekara u male sredine dosta znači. Tu je iznalaženje načina da nešto učinite za zajednicu u kojoj živite i da se povežete sa ljudima koji tamo žive, ali i da na neki način ostavite trag u toj sredini. Nije važno koliko novca imate, već koliko ste ljudima pomogli.

Neki ljudi su komentarisali da je onda trebalo da se i vi vratite u rodno Užice, a ne da ostanete u Beogradu.

Ja sam već živela u Beogradu kada sam studirala. A s druge strane, da je u Užicu bila neurohirurgija – otišla bih tamo. Mene je za Beograd vezivalo samo to što sam imala priliku da se bavim vrhunskom neurohirurgijom. Važno je zapošljavati mlade lekare. Kada god putujem po Srbiji, svuda mi kažu da im je problem nedostatak kadra.

Mislite li da ćete uspeti da izdejstvujete veće zapošljavanje u zdravstvu?

Zapošljavanje u zdravstvu mora da ide po principu harmonike. Dakle, zna se da će, na primer, za nekoliko godina 26 lekara Doma zdravlja u Kragujevcu otići u penziju. Mora u jednom trenutku da se raširi kadrovski plan, da se mladi ljudi zaposle, pa kada ovi odu u penziju onda on može da se suzi. Ne možemo da se držimo normativa od pre 40 godina. Moramo da se prilagođavamo potrebama ljudi.

U tom prilagođavanju treba raditi i na povećanju zarada zaposlenih u zdravstvu. Da li je realno da lekari imaju platu 300.000 dinara, kao što ste izjavili da biste to voleli da se dogodi?

Učiniću sve da oni imaju toliku platu. Ali ne svi. Normativi moraju da budu dobri da bi se to ostvarilo. Zašto većina lekara opšte medicine ne radi privatno? Zato što padne s nogu u toku smene zbog velikog obima posla. Kako je onda moguće da hirurzi koji kukaju kako su ceo dan u operacionoj sali idu da rade privatno? Očigledno je da ne provode ceo dan u operacionoj sali.

Doneta je odluka da se pacijentima omogući da dobiju „of lejbl” lekove. Šta to konkretno znači?

Lekovi koji su registrovani na jednu bolest sada u državnoj ustanovi mogu da se dobiju o trošku RFZO-a i za drugo oboljenje jer je vreme pokazalo da oni deluju i za te druge bolesti. Konzilijum odlučuje da je određena terapija najbolja za pacijenta, kao i etički komitet. Do sada smo se brukali jer pacijenti nisu mogli da dobiju neke jeftine lekove pa su morali da idu kod privatnika zbog toga.   

Hipokrat mora biti iznad svega

Obišli ste nedavno zdravstvene ustanove na Kosmetu. Kakvi su vam utisci? Šta im je najpotrebnije?

Kada je naš narod koji živi tamo u pitanju zaista imam fantastične utiske. Divim im se što opstaju tamo. Pomalo su uplašeni za svoju bezbednost. Da nema države Srbije oni ne bi opstati dole. Naša država dosta ulaže u Kosovo. Obradovalo me kada sam videla da su u dobrom stanju domovi zdravlja i ambulante. Sve je uredno, okrečeno i čisto. Ali, nemaju sve ustanove istu opremu i to ćemo videti da standardizujemo, da svuda postoje isti uslovi. Dogovorili smo se da napravimo jedan sastanak sa svim rukovodiocima ustanova gde će moći da iznesu svoje potrebe za specijalističkim službama. Razočaralo me stanje bolnice u Gračanici.

Da li ste očekivali da će vam biti zabranjen ulaz na Kosovo?

Nisam očekivala da će mi zabraniti ulaz, ali nisam ni očekivala da će me pustiti lako. Uvek sam govorila da je Kosovo i Metohija deo Srbije i možda su zbog toga mogli da mi zabrane ulazak. Treba znati da se u svim zdravstvenim ustanovama koje finansiramo leče i Albanci. To je važno istaći. Hipokrat mora biti iznad svega. Kad je bolestan čovek u pitanju nije bitno kojoj naciji pripada. On ima samo jednu želju – da ozdravi. Inače, mislim da ljudi koji žive tamo i nameravaju da ostanu dole moraju da imaju prednost pri zapošljavanju. Sada imamo situaciju da neki doktori koji žive u Beogradu, a drže nastavu na Kosmetu, odlaze tamo na 10, 15 dana radi pregleda ljudi. Kakva je to medicina? Koliko možete da budete posvećeni tim ljudima? Uostalom, ko proverava broj sati koje su oni navodno ispunili? Postoji 50 nezaposlenih doktora u Kosovskoj Mitrovici. Njih treba zaposliti. Ima dosta nejednakosti u zapošljavanju. U nekim porodicama sa pet članova svi imaju posao, a u nekim od četvoro članova niko. To ne može tako. Razmišljamo i o stomatologiji. Imamo nezaposlene stomatologe koji mogu da rade dosta zato što su starijem stanovništvu dosta potrebni, na primer zbog proteza, ali nema stomatoloških tehničara. S druge strane, ima medicinskih sestara. Hajde da vidimo da se osmisli prekvalifikacija za njih da mogu da rade sa stomatolozima i da se zaposle. Neophodna je i prekvalifikacija za informatičare, jer neko mora da održava informacione sisteme.