Peking razmatra „meko ubijanje" Maskovih satelita

Niska Zemljina orbita sve više preti da postane „mala bara s puno krokodila”. U nameri da nadmaši projekat „Starlinka”, koji je već premrežio nebo s više od 4.000 satelita, Peking planira da Zemlju okruži „megasazvežđem”, lansirajući na visinu od nekoliko stotina kilometara iznad naših glava čak 13.000 telekomunikacionih uređaja.

Kineski vojni stručnjaci pozivaju na ubrzanje projekta postavljanja nacionalne satelitske mreže, jer su se komunikacioni sateliti Ilona Maska dokazali na ukrajinskom bojnom polju i stoga potencijalno predstavljaju veliku pretnju i za nacionalnu bezbednost druge ekonomije sveta. Državni projekat koji se u kineskoj satelitskoj industriji naziva GV ili „Guovang”, što u prevodu znači „Državna mreža”, dobio je na zamahu 2021. godine, kao odgovor na uspostavljanje satelitskih mreža američkih kompanija koje obezbeđuju širokopojasni internet velikih brzina.

Samo Maskova kompanija planira da u narednih nekoliko godina oko Zemlje rasporedi 42.000 komunikacionih satelita.

„Starlink” je od početka rata poslao u Ukrajinu hiljade zemaljskih terminala za prijem satelitskog internet signala. Ukrajinska armija ne krije da je ovu internet vezu koristila ne samo da bi vojnici na frontu ostali u kontaktu s porodicom, već i za navođenje bespilotnih letelica i poboljšanje preciznosti artiljerijske vatre kako bi sprečila rasipanje municije.

„Sviđalo se to nama ili ne, Mask nam je pomogao da preživimo najkritičnije trenutke rata”, priznao je nedavno na „Tviteru” Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Činjenica da je ukrajinska vojska koristila internet vezu dobijenu s Maskovih satelita za navođenje dronova nije ostavila ravnodušnim kineske vojne eksperte. Međutim, najava svemirske kompanije Ilona Maska da će razvijati još jedan projekat, nazvan „Staršild” (Zvezdani štit), koji će biti orijentisan kao ciljevima nacionalne bezbednosti SAD, dodatno je uznemirila vojne krugove u Pekingu.

„Kada projekat ’Staršild’ bude završen, to će biti jednako instaliranju umreženih nadzornih kamera širom sveta. Vojne operacije, uključujući lansiranje balističkih projektila, hipersoničnih projektila i borbenih aviona, teško da će tada izbeći američki nadzor”, upozorili su istraživači s Univerziteta za svemirsko inženjerstvo Narodnooslobodilačke armije Kine u članku objavljenom na zvaničnom internet sajtu kineske vojske krajem prošle godine.

Da bi uspeli da u kratkom vremenskom roku lansiraju veći broj satelita za telekomunikaciju, kineski stručnjaci su već izvršili test raketnog motora za višekratnu upotrebu i očekuju da će do 2025. godine imati svoju raketu sposobnu da, poput Maskovih, više puta poleti i vertikalno sleti na zemlju.

Prošle godine Peking je pismeno obavestio agenciju UN – Međunarodnu uniju za telekomunikacije – da planira da u nisku Zemljinu orbitu lansira 12.992 satelita na određenim frekvencijama u neodređenom vremenskom okviru.

„Postoji prilično dobra šansa da će Kina ove godine lansirati nekoliko desetina komunikacionih satelita u nisku orbitu. A sledeće godine mogla bi da lansira i nekoliko stotina”, rekao je Blejn Kersio, osnivač kompanije „Orbital gejtvej konsalting”, koja prati razvoj kineske satelitske industrije i dodao: „Ako biste me pitali da li će Kina za pet godina imati 2.000 komunikacionih satelita u niskoj orbiti, rekao bih da bi to bio donji prag.”

Kina, koja kasni u osvajanju ovog dela „svemirskog tržišta”, sada žuri, jer je ostalo sve manje slobodnih frekvencija u niskoj orbiti. U dokumentu objavljenom u februaru istraživački tim na Univerzitetu svemirskog inženjerstva kineske armije optužio je SAD da su zaplenile resurse niske orbite, uključujući frekvencije, poručivši da brzo postavljanje satelita „Starlinka” nije samo komercijalni projekat, već i plan od strateškog interesa američke vlade.

Zbog opasnosti da bi kapaciteti „Starlinka” mogli da se koriste u vojnim operacijama protiv interesa druge svetske ekonomije, kineski stručnjaci su razrađivali i metode onesposobljavanja ovih satelita. Kineski vojni eksperti predlažu takozvano meko ubijanje pomoću snažnih lasera, emitovanjem mikrotalasa velike snage, ili putem sajber-napada, kako bi se paralizovala satelitska komunikaciona mreža.

Iako je ovaj program još u povoju, zabrinutost Pekinga za vojne mogućnosti „Starlinka” dodatno pruža uvid u napete kinesko-američke odnose koji sve više obuhvataju i trku u osvajanju svemira.

„Ako Kinezi govore o ranjivosti ’Starlinka’ ili ’Staršilda’, to nam onda govori da oni aktivno razmišljaju o napadu, što našu, američku vojsku uvek čini nervoznom”, smatra Martin Vilan, viši potpredsednik Grupe za odbrambene sisteme u kompaniji „Aerospejs korporejšen”, koja se bavi američkim svemirskim programima.