Pod budnim pogledom Kupidona

Od našeg specijalnog izveštača

Amsterdam – Podsetio nas je nedavno pisac Mihajlo Pantić na poznate stihove nobelovke Vislave Šimborske posvećene Vermerovoj „Mlekarici”:

Sve dok ona žena u Kraljevskom muzeju / u naslikanoj tišini / i usredsređenosti / iz dana u dan sipa / mleko iz bokala u činiju / svet ne zaslužuje / smak sveta.

Ispred „Mlekarice” u muzeju Rajks u Amsterdamu ovih dana je gužva kao ispred „Mona Lize” u Luvru. Čeka se u redu da bi ovo malo platno (45,5 puta 41 cm) posetioci bolje videli i osetili spokoj koji emituje.

Za uživanje u „Mlekarici” i ostalim delima slikara iz Delfta, osim jake volje bilo je potrebno i malo sreće. Mesecima najavljivana Vermerova izložba u muzeju Rajks rasprodata je tri dana nakon zvaničnog otvaranja koje je upriličeno 10. februara. Ulasci sa novinarskim propusnicama takođe su bili limitirani. Direktor muzeja Tako Dibits obećao je otvaranje nekoliko novih termina za ulazak, ali jedina preporuka bila je: „Pratite sajt muzeja i društvene mreže!”

Dibits je ispunio obećanje, muzej je otvorio još nekoliko dodatnih termina i produžio posetu Vermerovoj izložbi do 11 sati uveče. Izložba u fantastičnom zdanju ovog muzeja specifična je po tome što je prvi put najveći broj dela ovog umetnika prikazano na jednom mestu. Johanes Vermer je za sobom ostavio 34 dela, a na amsterdamsku izložbu stiglo je 28 originala ovog umetnika.

Do 4. juna biće izložena remek-dela, kao što su „Geograf” iz muzeja Štadel u Frankfurtu, „Dama piše pismo sa svojom sluškinjom” iz Nacionalne galerije Irske u Dablinu, „Vezilja” iz Luvra, „Žena sa vagom” iz Nacionalne galerije umetnosti iz Vašingtona, „Gospodarica i služavka” iz Frik kolekcije u Njujorku... Neiscrpna inspiracija „Devojka sa bisernom minđušom” bila je izložena samo do 30. marta i potom vraćena u svoj matični muzej Maurichaus u Hagu, gradu gde je 1881. godine na jednoj aukciji i kupljena. Teško je bilo muzejima da se odvoje od „svojih Vermera”, pa je „Devojka sa bisernom minđušom” vraćena u matičnu kuću jer je ona ponos haškog muzeja i duže odsustvo odrazilo bi se na posetu publike.

Slike su raspoređene u devet soba, zidovi su u zagasitim bojama, u enterijeru su plišane zavese. Johanes Vermer (Delft, 1632–1675), bio je slikar svetlosti i tišine. Slikar žena. Žena koje pišu pisma ili ih čitaju, primaju s iznenađenjem, sa osmehom. Naslikao je šest slika na kojima su žene sa pismima. Nijedno Vermerovo pismo nikada nije otkriveno, ali slike na kojima su prizori sa pismima nose oreol tajne.

Izložba počinje Vermerovim „Pogledom na Delft” i slikom „Mala ulica”. Konzervatori su otkrili da je na slici „Mala ulica” na ulazu u pasaž gde se vidi žena koja pere, bila naslikana još jedna ženska figura, ali kasnije je ovaj motiv uklonio verovatno da ne bi „zatvarao vidik”.

„Pogled na Delft” bio je omiljena slika Marsela Prusta, a obožavao ju je i Van Gog koji je ovu sliku video u muzeju Maurichaus u Hagu. Kada je oboleo od gonoreje svom bratu Teu pisao je iz bolnice 1882. godine: „Prekrasan mi je pogled sa prozora odeljenja: pristaništa, kanal sa baržama za krompir, stražnji deo kuća koje su rušene, sa radnicima, komadić bašte i u sledećoj, udaljenijoj ravni kej sa drvoredom i svetiljkama, komplikovano dvorište sa baštama, a takođe i svi krovovi, sve se vidi iz ptičje perspektive.„

Slike su na amsterdamskoj izložbi složene po tematskim celinama. Opisno, tu su žene sa pismima, žene koje gledaju kroz prozor, muškarci u poseti, žene koje sviraju... Pretpostavka je da je na nekim od njih pozirala i Vermerova supruga Marijana. Odeća im je moderna, skupa, ponekad krznena. Ogrtači koje nose muškarci, kao na primer na slikama „Prekinuti čas muzičkog” i „Oficir i devojka koja se smeje”, takođe su od skupog štofa.

Na Vermerovim slikama, u tihim i toplim enterijerima postoji i slika u slici. Bog požude Kupidon „gleda” sa zida „Devojku koja stoji za spinetom” (instrument preteča klavira) i „Devojku koja čita pismo kraj otvorenog prozora”. Na slici „Ljubavno pismo” u pozadini je morski predeo. Ljubav je kao more – uzburkano ili mirno, a voljeni kao brod na moru – kao da nam poručuje Vermer. Neobičan prizor je i slika u slici „Devojka svira spinet”. Na zidu enterijera je kao potpuni kontrast platno sa motivom prostitutke koja pregovara sa mušterijom!

Na izložbi nedostaje jedna od najpoznatijih Vermerovih slika „Alegorija umetnosti” ili „Slikar u svom ateljeu”. Tokom Drugog svetskog rata ova slika visila je na zidu salona Hitlerove kuće u Austriji. Hitler ju je kupio od jednog austrijskog grofa. Saveznici su je zajedno sa „Astronomom” (koji takođe nije na izložbi, ostao je u Luvru u Abu Dabiju), otkrili 1945. u austrijskom rudniku soli, gde su bila skladištena brojna umetnička dela koja su nacisti opljačkali. U matičnom Kunsthistoriše muzeju u Beču, rekli su da je slika suviše krhka da bi putovala na izložbu u Amsterdam. Međutim, austrijska štampa sugeriše da su potomci grofa od koga je Hitler kupio sliku podneli tužbu protiv muzeja još 2011. godine, pa zato njeno putovanje nije dobro rešenje.

Muzej Rajks se pobrinuo za svaki detalj. Dva dana pre zakazanog termina dobijamo i-mejl sa kratkim videom u kome jedan od domaćina precizno obaveštava posetioce gde se tačno ulazi, gde se nalazi garderoba, gde je restoran u kome je moguće naručiti „Vermerov meni” baziran na tradicionalnim holandskim jelima.

Posle nekoliko sati provedenih u muzeju (sa ulaznicom za Vermera moguće je obići ceo muzej), izlazimo pomalo ošamućeni. „Mlekarica” ostaje iza nas u svom spokojstvu. Čuva nas od smaka sveta. A od jake i hladne amsterdamske kiše sačuvaće nas nadam se zgusnuti utisci koje smo upravo poneli sa sobom.