Budi blagoslov drugima i bićeš sam blagosloven

Najbrže putuje onaj ko putuje sam, ali iskustvo mladog Škota Dina Nikolsona, instagram, fejsbuk, tviter, dodo i jutjub zvezde i autora bestselera „Nalin svet”, ipak kazuje da je na putu oko sveta uz sebe najbolje imati mačku. Din je ovih dana bio gost Beograda i svog izdavača „Lagune”, a susreo se i sa brojnim čitaocima, koji su imali čast da pomaze Nalu i slikaju se s njom, kao i sa prevoditeljkom na srpski jezik Draganom Marković.

Kada je iz rodne Škotske krenuo na put oko sveta biciklom, Din je pokrenuo instagram stranicu „Jedan bajs – jedan svet” (@1bike 1 world), ali ona je bila gotovo neprimetna sve dok negde u našim krajevima, u Bosni, nije od sigurne smrti spasio mače i taj susret postavio na net. Tog trenutka setio se stare škotske izreke: „Ono što je tvoje, ne može ti pobeći.” I u svom srcu se iskonski vezao za mače kome je dao ime po maloj hrabroj lavici iz crtaća „Lion King”. Pošto nije imao gde da je vakciniše, zamolio je svoje anđele čuvare da mu pomognu da preko crnogorske granice prebaci u torbi skrivenu Nalu, i pomoć je stigla u izobilju. Od tada, pa preko sledećih granica: Albanije, Grčke, Turske, Gruzije, Azerbejdžana, Bugarske, Srbije, Mađarske, ljudi su ga pratili uz osmeh i divljenje, uživajući u tome što ih je Nala udostojila pažnje i dopustila im da je pomaze.

Din je pomišljao: „Kao da vozim kraljicu na biciklu”, i stvarno je tako bilo. Ljubav jedne mačke otvorila mu je put do mnogih srca za koje bi inače ostao nevidljiv. Posle svake nove objave na „Instagramu” dobijao je ponude za besplatno prenoćište tokom puta, mnogo poklona, nove gume za bicikl i druge predloge za sponzorstvo. Samo je prvi video-snimak Dinovog susreta sa Nalom imao trideset miliona pregleda na „Instagramu”, a posle intervjua koji je nepretenciozno dao za „Dodo”, internet stranicu posvećenu životinjama, on i Nala postali su zvezde. Telefon mu se usijao. Najlepše od svega je što je svet počeo da gleda Nalinim očima, na otvorenom putu uživao je u pogledu sa njom kao kapetanom na kormanu bicikla, živeo je u skladu sa prirodom i njenim zakonima. Slobodan, a odgovoran prema tom životu koji je spasio. I prema samom sebi, jer je njoj potreban.

Ubrzo je Din shvatio da dobija preveliku pažnju koju treba pametno da iskoristi, pa je tako počeo da objavljuje i snimke na kojima čisti usputne plaže u Albaniji i Grčkoj od otpada i plastike. U međuvremenu, dok je u zemljama koje je obilazio sretao i veterinare, zbog Nalinih nalaza i vakcina neophodnih za pasoš, uz njihovu pomoć počeo je da udomljava u Veliku Britaniju ostavljene i bolesne pse, na koje je nailazio. Ljudi su nesebično na internetu donirali novac za lečenje tih životinja, a organizovao je i druge vidove prikupljanja neophodnih sredstava za azile koje je posećivao tokom puta. Dinova pripovest nam kazuje nešto drugo u odnosu na dominantne priče o ljudskoj pokvarenosti i cinizmu sudbine. Njegovo iskustvo, bar u ovom delu sveta, jeste da su mnogi spremni da pomognu i da pomoć stiže najčešće sa neslućenih strana samo kad je srce otvoreno da je primi. Kada se zaustavio u Grčkoj, u blizini jednog kampa za izbeglice iz Sirije, ujutru bi pored bicikla i šatora zaticao kese pune voća i svežeg hleba. U razgovoru sa starim Sirijcem saznao je da je mačka poštovana životinja u islamskim zemljama zbog toga što se veruje da je prorok Muhamed na krilu držao upravo mačku, dok je propovedao, a ako bi zaspala, sekao bi deo odore da je ne probudi.

„Budi blagoslov drugima i bićeš sam bagosloven”, rekao je stari Sirijac... Din se u trenucima putovanja, kada bi sve krenulo loše, kada bi se razboleo, ili bi naišla oluja na otvorenom, pamtio da su ti ljudi i deca iz izbegličkog kampa prošli hiljadu puta gore stvari. Zato nastavlja da čini dobro, uz svoju srodnu dušu Nalu, i da pokazuje koliko javna reč na internetu može da bude upotrebljena za zaštitu životinja i prirode, bez kojih se ne može.