Stanovi bez sunca i vazduha

Dok se u svetu uvodi „pravo svih građana na sunce”, što podrazumeva da svi stanovi moraju da imaju bar jedan prozor u jednoj sobi okrenut prema suncu, kod nas nije redak slučaj da preko noći nikne zgrada koja sve stanare u komšiluku ostavi u mraku. Sasvim je uobičajen prizor, a naročito u Beogradu, da se zidaju zgrade sa prozorima koji teško mogu da prođu i životne, a kamoli građevinske standarde, bez podruma, tavana i trotoara, a često je i razmak između dve zgrade jedva nekoliko metara.

– Kupili smo stan u izgradnji na Karaburmi, a dogovor je bio ključ u ruke. Negde pri kraju gradnje investitor je nestao, čuli smo svakakve priče – od kockarskih dugova do bekstva u inostranstvo, da bi na kraju budući stanari nasilno ulazili u stanove u „sivoj” fazi, jer smo shvatili da ih je investitor prodavao po nekoliko puta. Sve smo sami završavali, hodnike i stepenište takođe, podrume nikada nismo dobili jer su od njih napravljeni stanovi, a papiri su, kako se to popularno kaže, još u fazi legalizacije – priča za naš list mladi bračni par koji se uselio pre godinu dana.

Zgrada je bila na brdu, sa dosta svetlosti, ali su u toku ove godine tik uz nju nikle još dve zgrade, tako da sada svi prozori njihovog stana gledaju u komšijske na razdaljini od tri-četiri metra. Zgrade su inače izgrađene na mestima koja su korišćena kao parking, tako da su sada ostali i bez svetlosti i parkinga, a trotoar nikada nije izgrađen.

Da se ovakve priče ne bi ponavljale, a budući da se u Srbiji već nekoliko godina unazad stanovi grade bez pravilnika i normativa o standardizaciji, Društvo arhitekata Novog Sada sačinilo je Predlog nacrta o tehničkim uslovima, projektovanju i gradnji stambenih zgrada i stanova. Ovaj nacrt je prosleđen na javnu raspravu urbanistima, projektantima i investitorima diljem Srbije, koji o njemu treba da daju svoje mišljenje, primedbe i sugestije najkasnije do kraja godine.

Darko Marušić, koordinator izrade Predloga nacrta o projektovanju i izgradnji stambenih zgrada i stanova i profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, kaže da u ovo vreme tranzicije investitori grade stanove bez normativa koji su ispod minimalnih uslova za humano stanovanje.

Ovaj arhitekta kaže da je očigledno investitorima samo profit u prvom planu. U trci za što većom zaradom zaboravljen je kvalitet izgradnje, nema toplotne i zvučne izolacije, nema liftova u višespratnicama. U jednoj zgradi od pet spratova ima najviše garsonjera. Poseban problem je nadziđivanje stanova, dodaje Marušić, što je drastično izraženo u beogradskom naselju Karaburma. Na određenim lokacijama ovog naselja na dve postojeće etaže dozidano je još pet etaža u kojima su svi stanovi veličine od 15 do 30 kvadratnih metara.

On objašnjava da su investitori gradnju ovako malih stanova, najviše garsonjera, prilagodili platežnoj moći roditelja čija deca studiraju u Beogradu.

– Stanogradnja ne može da bude samo prilagođena trenutnim zahtevima tržišta i interesu investitora. Došlo je konačno vreme da se prekine sa gradnjom ovakvih stanova. U to treba da se uključi šira društvena zajednica, koja je ovaj problem gurnula u zapećak. Urbanističke uslove gradnje treba da odrede nadležne institucije, a ne investitori – smatra naš sagovornik.

Sve više novoizgrađenih stanova podseća na nehumane prostore, u kojima prozori gledaju na tuđu terasu ili sobu, kuhinje su bez prozora ili gledaju u kakav tamni svetlarnik, tako da su stanari željni sunčeve svetlosti i čistog vazduha. Toaleti su bez ventilacije. „Ovi stanovi nisu po meri čoveka. Da bi se izgradilo što više soba na što manjem prostoru, dobili smo trosobne stanove na 35 kvadrata i hodnike metar širine kroz koje se jedva prolazi”, ukazuje Marušić.

On kaže da je po predlogu Društva arhitekata predviđeno da garsonjera ne može biti manja od 24 kvadratna metra, površina jednosobnog stana treba da bude 35 kvadrata, jednoiposoban stan treba da ima minimum 38 kvadrata, dvosoban 42 kvadrata, dvoiposoban 48, trosoban 60, troiposoban 68, četvorosoban 88, četvoroiposoban 100, i petosoban stan 107 kvadrata.

U zgradi bi trebalo da postoje ostave u kuhinji, tavan, gromobran i podrumi (najmanja visina 220 m), s tim što u podrumu ne mogu da budu stambene prostorije, a mogu ostave, garaža, kućna radionica ili kućna kotlarnica, Sve zgrade u prizemlju moraju imati WC sa umivaonikom. Krovovi moraju da budu kosi, svi prozori i vrata moraju u svemu da odgovaraju zahtevima JUS-a, a oko zgrade moraju postojati trotoari minimalne širine od 80 cm.

Društvo arhitekata Novog Sada, inače, samostalno je pokrenulo izradu pravilnika o izgradnji stambenih objekata u kolektivnim zgradama, što je u proteklih sedam-osam godina trebalo da uradi najpre Ministarstvo za građevinu, zatim za kapitalne investicije, a danas za infrastrukturu ili Inženjerska komora.

Nakon što je 2003. donet Zakon o planiranju i izgradnji, izostao je čitav niz pravilnika koji bi trebalo da razrade zakonske odredbe, što novosadsko Društvo arhitekata sada pokušava da ispravi, kako bi se stalo na kraj izgradnji stanova neprimerenih čovekovim potrebama.