Čuvarkuća u uvo, a duvan na ranu

Uzimanje gomile lekova na svoju ruku, trčanje lekaru u Urgentni centar zbog blago povišene temperature ili uboda trna ruže u ruku, izbegavanje druženja sa obolelima od raka da se bolest ne bi „prenela”, odbijanje tuširanja za vreme boravka u bolnici zbog straha od zaraze, ili bojkotovanje vakcinacije, „jer deci smanjuje imunitet”, samo su neke od navika i predrasuda naših ljudi koje govore u prilog činjenici da je jedan deo našeg naroda i dalje zdravstveno neprosvećen. Lekari objašnjavaju da se veliki broj Srba ne pridržava zdravstvenih saveta tvrdeći da su „bapski” lekovi mnogo efikasniji od zvanične medicine.

Dr Mima Fazlagić, iz Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front”, kaže da zdravstvena neprosvećenost postoji i u oblasti ginekologije. Ona dodaje da trudnoća u Srbiji podseća na ostvarivanje nemoguće misije, jer čim se u nekom društvu čuje da među njima sedi trudna žena, odmah se svi sete da joj ispričaju neku najružniju priču o trudnoći i porođaju.

– Tada se najčešće čuju rečenice: „Mene su ušivali bez anestezije”, „Naša rođaka je rodila dete sa velikom manom” ili „Moja poznanica se porađala tri dana”. Već od tih priča trudnica je ubeđena da je potpuno nemoguće poroditi se ako se ne „obezbedi” bolnica, apartman, doktor i babica. I tome pristupi kao da kreće u ekspediciju – istakla je dr Fazlagić.

Naša sagovornica naglašava da predrasude o trudnoći i porođaju postoje u svim slojevima društva i kod neobrazovanih i kod visoko obrazovanih žena. Neke od njih su da je bolje da se trudnica porodi u sedmom nego u osmom mesecu, da se u trudnoći ne farba kosa i ne ide na depilaciju, da žena u drugom stanju treba količinski da jede za dvoje, pa i da trudnica ako potpuno miruje ne ustajući iz kreveta može da spreči pobačaj.

– U jednom delu Srbije se ne preporučuje kupanje u vreme trudnoće da se beba ne bi udavila. Jedino nisam uspela da shvatim da li se misli na davljenje u trudnoći ili na rizik davljenja posle porođaja. Ako dođe do pobačaja uvek je kriv lekar, iako se u čitavom svetu, po svim statistikama, jedan deo trudnoća završi pobačajem. Ako bi se sledila sva ova uputstva, prosečna trudnica bi trebalo da bude veoma ugojena, polupokretna i neofarbana. Takođe, kod nas trudnice idu na sve moguće analize po nekoliko puta, dok se na zapadu tokom trudnoće uradi jedan ili dva ultrazvučna pregleda, samo osnovne analize, a većina zdravih niskorizičnih trudnica kontaktira samo sa babicom – istakla je dr Fazlagić.

Da je zdravstvena neprosvećenost naroda kod nas velika svedoče i lekari u domovima zdravlja, jer se, kako kažu, događa da se pacijenti ne pridržavaju propisane terapije, pa tako lekove jedan dan uzimaju u osam ujutro, drugi dan u dva po podne, treći dan zaborave da ih popiju, a naredni dan ih uzmu uveče, pa su posledice takvog ponašanja takve da da terapija nema efekta.

Dr Nada Macura, kardiolog i pi-ar beogradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, kaže da ljudi nekada nemaju saznanja od kojih bolesti ih neko leči. Ona naglašava da se često poziva Hitna pomoć i zbog malo povišene temperature, i da ljudi stavljaju taj problem ispred tegoba koje su mnogo ozbiljnije, kao na primer pretrpljeni infarkt.

Psiholog Irena Stanojević naglašava da je neznanje glavna prepreka uspešnoj prevenciji oboljenja. Ali, ona smatra da edukacija nije uvek dovoljna i da je bitno kako se sprovodi.

– Na primer prevencija raka grlića materice: drugačiji pristup bismo imali prema onim ženama koje ne idu na redovne preglede kod ginekologa da se ne bi mislilo da su promiskuitetne. Njih nije dovoljno samo pozvati na pregled, već je potrebna i dodatna motivacija. Magijska verovanja i korišćenje različitih metoda su linija manjeg otpora i bežanje od problema. Ljudi beže od loših vesti, a pokušavaju alternativnim načinima da reše problem i „umire savest”. Nije problem ako je to dopuna propisanoj terapiji, problem nastaje ako je to jedini način lečenja. Neznanje i strah od mogućnosti da će se neko zaraziti čak i ako realne opasnosti nema vode ka stigmi i diskriminaciji, na primer osoba koje žive sa virusom HIV-a – smatra Stanojevićeva.

Lekari kažu da moraju da prođu godine razgovora sa pacijentima da bi, barem malo, uticali na njihovu svest i da bi ih privoleli da prihvate zdrave stilove života. Ali – i da se odreknu starih navika koje obično rade u kućnoj radinosti, poput stavljanja mleka od biljke „čuvarkuće” u uvo da bi bol prošao, ili istresanja duvana na posekotinu da bi se zaustavilo krvarenje.