Netrpeljivost na Cetinju je posledica antisrpstva

Od našeg dopisnika

Podgorica – U crnogorskoj prestonici Cetinju kroz vekove su ustoličavane vladike, a proteklih decenija inaugurisani su i predsednici države. Međutim, novoizabrani predsednik Jakov Milatović neće izgovoriti predsedničku zakletvu u gradu podno Lovćena. Budući predsednik Crne Gore Milatović je ovim rečima stavio tačku na pitanje mesta inauguracije: „Inauguracija je svečani čin uvođenja u predsedničku dužnost. Ona treba da bude primer najviših demokratskih standarda i upravo je zato predviđena u Skupštini Crne Gore. Građani su mi dali poverenje da uradim sve što je u mojoj moći da Crna Gora postane istinski demokratsko društvo.”

Šta se to dešava sa Cetinjem, koje iskazuje sve veću netrpeljivost ne samo prema vernicima i mitropolitima Mitropolije crnogorsko-primorske, već i prema funkcionerima stranaka koje nisu među montenegrijskim i komitskim partijama s Milom Đukanovićem i Rankom Krivokapićem na čelu, pokušali smo da saznamo od Jovana Markuša, publiciste i bivšeg gradonačelnika Cetinja, koji je i inicijator ideje iz 1992. godine da se Cetinju vrati status prestonice.

On kaže da razume razloge Milatovića posle „onoga što mu se desilo prilikom promocije na Cetinju, kao i zašto želi mirno ustoličenje”.

„Realno govoreći, ustoličenje predsednika Crne Gore nema neku dužu tradiciju, za razliku od mitropolita crnogorsko-primorskih. Toliki stepen netrpeljivosti i rigidnosti na Cetinju iznikao je iz komunizama i neokomunizama, koji je danas na sceni, i to je uništilo Cetinje”, kaže Markuš za „Politiku”.

„Nije teško dokazati da je Cetinje, dok se držalo srpstva i pravoslavlja, napredovalo kao administrativni, kulturni i verski centar knjaževine, kraljevine i Zetske banovine. Kad je prevedeno, ili bolje reći, silom vlasti prevedeno na ateizam i antisrpstvo, kad se odvojilo od svoje prirodne matice, ono je počelo da u svakom pogledu nazaduje.”

Markuš podseća da je sunovrat građanskog Cetinja otpočeo njegovim oslobođenjem na kraju Drugog svetskog rata, 13. novembra 1944. godine.

„Bez ikakvog suđenja pobijeno je, da se zna, 28 građana Cetinja. Među njima su bili profesori: Ilija i Mihailo Zorić, Joko Grujičić, dr Jovan Petrović Njegoš i Nikolaj Doriamedov, upravnik pozorišta Marko Dragović, predsednik opštine Tomo Milošević… Za ovih 50 godina jedino je general-pukovnik JNA i narodni heroj inž. Blažo Janković o ovome progovorio i objasnio razlog likvidacije sledećim rečima: ’Njih su ubili đaci-ponavljači’. Ovakvi postupci su uprljali oslobođenje zemlje od neprijatelja i predodredili našu sadašnjost, jer zemlja u kojoj ubijaju ugledne i pametne mora propasti i doći na dno civilizacijskog progresa”, kaže Markuš.

Dodaje da se nekadašnje sedište mnogih vladika i vladara crnogorskih, prestonica jedne male, ali hrabrošću i duhom velike države, „dika Crne Gore i svekolikog Srpstva – Cetinje – našlo u ritama, ideološki osuđeno da postane rezervat”.

„Od Cetinja je stvorena policijsko-politička pozornica, gde konce i dalje povlače iz Podgorice, a mlade i nedovoljno informisane usmeravaju protiv svoje braće i svoje crkve”, kao i da ideolozi „separatizma, neokomunizma i dukljanstva nisu sa Cetinja”.

„Ne znam da li dobro vide moji Cetinjani da im je dodeljena uloga političke i ’verske’ pozornice od koje korist ubiru drugi van Cetinja. U gradu praktično ništa ne radi, novca nema, grad tavori, a od društvenih objekata za dvanaest godina u gradu su izgrađeni policijska stanica i osam stanova za policiju. Podgorica, iz koje se povlače svi konci, napreduje i raste u svakom pogledu. Nije mi žao što Podgorica napreduje, ali mi je žao da Cetinje i dalje tone, a Cetinjani ćute”, poručuje Markuš. „Podgorički Dukljani i novokomponovani Crnogorci uživaju sve privilegije, dok se riskantne političke i ’verske’ avanture velikodušno prepuštaju Cetinjanima. Danas mislim da, sve dok odlazeći predsednik (Milo) Đukanović sa svojim DPS-om i ’sudoper’ strankama (SDP+SD) igraju značajnu ulogu na političkoj pozornici, nema sreće u Crnoj Gori, a posebno ne na Cetinju, koje je privredno i demografski uništeno za vreme protekle 34 godine diktatorske vlasti.”