Briga o radnicima po standardima Evropske unije

Povećanje bezbednosti na radu, veći nivo nadležnosti stručnjaka za ovu oblast i uvođenje novih izraza kao što je rad od kuće, u skladu s promenama do kojih je dovela pandemija korone, neki su od razloga zašto su poslanici prošlog petka izglasali Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Opozicija ima primedbe, a jedna od bitnijih zamerki je, po njihovom mišljenju, što se pokušava da se polovično stavi akcenat na prevenciju povreda na radu.

Vršilac dužnosti direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Dunja Cicmil kaže da se zakonom uvode novi izrazi, kao što su: radna sredina; radilište; rad na visini, rad u dubini, ozbiljna, neizbežna i neposredna opasnost, radno mesto sa povećanim rizikom, rad od kuće, rad na daljinu... Za „Politiku” kaže da se propisuje veći nivo kompetencija stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu, kao i licenciranje svih fizičkih lica koji obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu i njihovo kontinuirano usavršavanje znanja.

„Novine su propisivanje obaveze poslodavca da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda. Takođe i obaveze poslodavca da izda dozvolu za rad zbog veće zaštite zaposlenih pri obavljanju određenih visokorizičnih poslova (prilikom izvođenja radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama). Propisana je veća nadležnost inspektora rada da zabrani rad na privremenim ili pokretnim gradilištima od tri, odnosno 15 ili 30 dana u zavisnosti koliko puta su utvrđene okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu, kada utvrdi da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog. Inspektor je dužan da zabranu rada javno istakne na gradilištu, a gradilište vidno obeleži. Maksimalne kazne su povećane sa 1.000.000 na 2.000.000 dinara”, ističe Dunja Cicmil.

Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu više puta je ulazio u skupštinsku proceduru, ali nekako su se uvek izbori „namestili” pa se odlagalo sa njegovim usvajanjem. To što se konačno našao pred poslanicima, i to posle 18 godina, kada je usvojen dosadašnji zakon, važno je iz više razloga. Njegovo donošenje je bitno u procesu evropskih integracija i ispunjavanja kriterijuma u okviru pregovaračkog poglavlja 19. U EU o ovom zakonu postoji veliki broj regulativa koje su sada „prenete” u naš pravni sistem. Pre svega da bi se umanjio veliki broj nesreća na radu sa smrtnim povredama, a do sada veliki broj povreda na radu nije prijavljen…

Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović kaže za „Politiku” da je sam zakon u praksi potpuno neprimenjiv jer nije usklađen sa ostalim zakonskim propisima, pre svega Zakonom o radu. Kao primer navodi da svaka firma mora imati lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu i tim licima je zakonski dato ogromno ovlašćenje, ali da je u praksi to nemoguće primeniti.

„Zamislite da jedno lice za bezbednost zatvori kompletno gradilište ’Beograda na vodi’ ili nekog drugog poslovno-stambenog objekta. I to može da se uradi u svakom trenutku, jer takva gradilišta non-stop krše Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Možemo samo misliti kako bi se ta osoba provela i koliko bi ostala na poslu kada bi uradila tako nešto. U situaciji kad sadašnja vlast favorizuje jeftin rad i siromaštvo i kad nam radnici umiru na traci, dobijaju otkaze i često nemaju pravo na zaštitu na radu i sindikat, jasno je da pod ovom vlašću svaki predlog zakona, čak i naoko dobar, neće zaživeti u praksi”, ističe Borko Stefanović.

A narodna poslanica iz Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević kaže da su bezbednost i zdravlje na radu deo šireg prava na pravične i povoljne uslove rada koje je kao ljudsko pravo, odnosno pravo svakoga, bez obzira na pol, uzrast, invaliditet i bez obzira na to da li su radnici u neformalnom sektoru, radnici migranti, samozaposleni radnici, poljoprivredni radnici ili neplaćeni radnici. Za naš list navodi da je upravo umnožavanje nestandardnih oblika zapošljavanja i fragmentacije radnog prava dovelo do nedovoljne zaštite pravičnih i povoljnih uslova rada.

„Pitanje bezbednosti i zdravlja na radu je u Srbiji goruće jer svake godine imamo u proseku 45 smrtnih povreda na radu. Da to nisu samo smrti radnika na građevini, pokazuju nedavni slučajevi smrtnih povreda na radu dveju fabričkih radnica, odnosno smrti radnice u Ministarstvu odbrane koja je pala kroz prozor sa sedmog sprata. Zakon pokušava da stavi akcenat na prevenciju povreda na radu, ali je čak i to tek polovično. Dobro je da postoji zahtev za formiranjem Registra povreda na radu, koji može da obezbedi pouzdanije podatke oko poslova gde se dešavaju povrede i poslodavaca kod kojih se to događa, ali u predlogu zakona nema Registra profesionalnih bolesti i nije jasno zbog čega je to tako. To pitanje je validnije tim pre što poslodavci imaju obavezu da vode obe ove evidencije, mada imamo razloga da sumnjamo da se dosta toga što se može sakriti ne prijavljuje (izuzev povreda sa smrtnim ishodom ili teškim povredama koje je teško sakriti) i nije izvesno da će se ta praksa promeniti”, kaže Biljana Đorđević.

Odgovarajući na opasku da li su izbegli uvođenje Registra profesionalnih bolesti, Dunja Cicmil, kaže da je obaveza ministarstva, koja je proistekla iz pregovaračkog poglavlja 18 – statistika, da pošalje podatke Evrostatu o povredama na radu. Zbog toga je propisano Uvođenje jedinstvenog registra povreda na radu prema Evropskoj metodologiji povreda na radu. „Postupno će se raditi na uvođenju registra profesionalnih bolesti, iz razloga što se metodologija profesionalnih bolesti Evropske unije revidira do 2025. godine”, navodi Cicmilova.

Biljana Đorđević pak navodi da ono što nedostaje kao prateće institucionalno i kadrovsko okruženje da bi ovaj zakon zaista adresirao goruće pitanje bezbednosti na radu jesu značajno povećanje broja inspektora rada, njihova tehnička opremljenost i bolja primanja kako bi uvećanje nadležnosti zaista pratila i njihova veća odgovornost za primenu zakona. Kaže i da nedostaje i poseban zakon o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih bolesti, koji je takođe mogao da bude podsticajan za prevenciju.

„Kada je reč konkretno o ovom zakonu, on proširuje primenu na samozaposlena lica. Ali kada uzmemo u obzir da su platformski radnici u Srbiji angažovani preko nestandardnih ugovora, često samozaposleni jer platforme izbegavaju da se ponašaju kao zvanični poslodavci ili rade preko agencija koje retroaktivno odjavljuju radnike pre povreda da ne bi ostvarili pravo na osiguranje, onda vidimo na koji način oni zapravo nisu obuhvaćeni zaštitom”, kaže Đorđevićeva i dodaje da je nedavni protest radnika jedne kompanije za dostavu podsetio i na rizike od ozbiljnih povreda na radu, jer sve češće dvotočkašima vrše dostave u gustom saobraćaju.

A Dunja Cicmil navodi da su prihvatili predloge predstavnika privrednih društava i nevladinih organizacija i uveli ove nove oblike rada. Kaže da im je želja bila da se ukaže poslodavcima da je potrebno da sarađuju sa zaposlenima uzimajući u obzir osnovnu obavezu da se poslodavac ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi s primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na ta lica.

„Iako prostor u kome zaposleni obavlja svoj rad nije pod neposrednom kontrolom poslodavca, uz učešće zaposlenog, on može biti obuhvaćen aktom o proceni rizika s preciznim opisom rada i procenom od potencijalnih rizika. Iz tih razloga propisana je obaveza zaposlenog da obavesti poslodavca o ispunjenosti uslova potrebnih za bezbedan i zdrav rad u skladu sa aktom o proceni rizika, kao i da blagovremeno obavesti poslodavca o svakoj naknadnoj promeni uslova”, objašnjava Dunja Cicmil.

Đorđevićeva: Ne pominje se rodna ravnopravnost

Biljana Đorđević navodi da zakon uopšte nema rodnu analizu – nijednom reči ne pominje seksualno uznemiravanje i ucenjivanje na radu koje je deo problema bezbednosti na radu, a takođe ne prepoznaje ni lica koja obavljaju poslove kućnog pomoćnog osoblja kod poslodavaca. Budući da su to obično žene, kaže, vidimo na koji način nisu obuhvaćene zakonom. „Zbog svega ovoga imamo ozbiljne rezerve da će ovaj zakon ostati tek štikliran kvadratić na spisku koji meri usklađivanje s pravnim tekovinama EU. Dok se mi usaglasimo sa evropskim direktivama s kraja osamdesetih godina 20. veka, u EU se uveliko raspravlja o direktivama za 21. vek, poput one o poboljšanju uslova rada na platformama koja treba i da reguliše ovu oblast, ali i da poboljša uslove rada pa tako i probleme u vezi sa bezbednošću na radu”, kaže Đorđevićeva.

Povećava se broj inspektora rada

Na pitanje da li resorno ministarstvo planira zapošljavanje većeg broja inspektora rada, jer se stiče utisak da ih je malo i da neće imati ko da nadzire primenu zakona, Dunja Cicmil navodi da je sada popunjeno 237 radnih mesta inspektora rada. Podseća da su u 2022. u Inspektoratu za rad u radni odnos na neodređeno vreme primljena 42 inspektora rada, dok je 1. marta 2023. primljeno još devet. „U toku je javni konkurs za popunjavanje još osam radnih mesta inspektora rada. Ljudski kapaciteti inspekcije rada omogućuju punu kontrolu sprovođenja propisa. U 2022. inspektori rada su zbog utvrđenih nezakonitosti podneli 3.994 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, od kojih 2.441 u oblasti radnih odnosa, 1.324 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 229 prema Zakonu o inspekcijskom nadzoru i drugim propisima. Na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su podnosili inspektori rada u 2022. godini, poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u iznosu od 184.815.380 dinara”, kaže Dunja Cicmil.

Takođe, inspektori rada su u 2022. godini podneli i 52 krivične prijave, od kojih 42 krivične prijave protiv odgovornih lica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo izazivanja opasnosti neobezbeđenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu i 10 krivičnih prijava protiv odgovornih lica u oblasti radnih odnosa zbog uskraćivanja prava na osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja.