Rusi u uraganskim vodama

TRAGOM VESTI
Nedelja je postala dan kada se u Venecueli očekuju nove smernice u domaćoj i spoljnoj politici.

Venecuela će učestvovati u novembarskim vojnim vežbama ruske flote na Karibima, potvrdio je predsednik Ugo Čaves. To je najveća vest sa ovonedeljnog redovnog TV šoua „Alo, predsedniče”.

Čavesovo „Alo, predsedniče” je direktna višečasovna emisija i često zgodna odskočna daska za lansiranje retoričkih raketa prema Vašingtonu. Ovoga puta pogodila je pravo u metu i ne samo retoričku: Čaves je potvrdio najave da se nekadašnji suparnik iz hladnog rata, poput klimatske nepogode, opasno približava američkim uzburkanim vodama. Četiri ruska vojna broda sa hiljadu članova posade, iz ruske pacifičke flote, učestvovaće u vojnoj obuci u venecuelanskim vodama baš u novembru kada se Vašington bude pripremao za smenu vlasti u Beloj kući. Šef obaveštajne službe venecuelanske mornarice Salvatore Kamarata Bastidas izjavio je da će vežbe biti upriličene kako bi se „ojačale vojne veze između dve zemlje”.

Već u ponedeljak dopunjena potvrda Čavesove najave stigla je iz Moskve. Uz flotu, u venecuelanski prostor, stiže i ruska avijacija. Ali, vežbe su planirane pre nego što je izbila kriza u Gruziji, i „nisu usmerene ni protiv koje treće strane”. A samo nedelju dana pre ovoga, Vladimir Putin najavio je ruski odgovor na američke ratne brodove koji su sa humanitarnom pomoći za Gruziju uplovile u region.

Kada dođe ruska flota, dodao je Čaves, „spremni smo da je primimo, i ako budemo mogli, sa našim skromnim mogućnostima, da učestvujemo u vežbama…Moskva je, kako tvrdi, tražila od Karakasa dozvolu za ove vežbe. Ruska flota će, obećava, biti dočekana sa zadovoljstvom, jer je Venecuela „strateški saveznik Rusije”. Čaves je inače još 17. avgusta javno podržao „nameru Moskve da pošalje u prijateljsku i radnu posetu” brodove na Karibe. Tada je rekao da će „ruski brodovi biti dobrodošli u venecuelanske luke”.

Za Vašington alarmantna vest da se „Rusi kreću ka Karibima” bila je prethodno podgrejana izveštajima o obnovi bliskosti između Kube i Moskve.

 Predsednik Raul Kastro zvanično je podržao svog nekadašnjeg saveznika povodom sukoba u Gruziji i Južnoj Osetiji. Signale iz ruske prestonice pomno analiziraju vašingtonski eksperti i podsećaju da je zbog sovjetskih nuklearnih projektila na Kubi izbila kriza koja je svet 1962. dovela na rub nuklearnog rata. Kuba bi danas mogla da bude pogodno stanište za punjenje rezervoara ruskih brodova i aviona (o čemu je nedavno pisala opširnije „Politika”), ali teško je verovati da bi Moskva i Havana mogle u punom smislu da obnove vojnu i obaveštajnu saradnju iz vremena hladnog rata kada su bili najbliži i najopasniji saveznici.

No, za razliku od Čavesa, koji o savezništvu sa velikom Rusijom grmi na sav glas, Kuba je obavijena „dostojanstvenom tišinom”. Fidel Kastro je, naime, u svojoj redovnoj kolumni pohvalio svoga brata, predsednika Raula Kastra, što se ne obazire na najave o vojnom i strateškom zbližavanju sa Moskvom. Kako je humanitarna pomoć postala odavno maska, za vojne manevre ili intervencije, mnogo se može naučiti iz proučavanja adresa pošiljaoca. Na Kubi je posle katastrofe izazvane uraganima sa zadovoljstvom prihvaćena pomoć iz Kine, Rusije i Venecuele, dok je ponuda Vašingtona, da za pomoć postradalima od „Gustava” uputi sto hiljada dolara, odbijena. Dolaze novi uragani, a sa njima se karipske vode dodatno uzburkavaju.