Srbija pala na 91. mesto po indeksu slobode medija

Svetski dan slobode medija, 3. maj, obeležen je juče širom sveta. Na objavljenom svetskom Indeksu medijskih sloboda Reporteri bez granica, Srbija je zauzela 91. mesto, što je za 12 mesta lošiji plasman nego 2022. Prema istim kriterijumima, Bosna i Hercegovina zauzela je 64. mesto, Slovenija 50, Hrvatska je 42, dok su Crna Gora i Makedonija 39, odnosno 38.

Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Komisije za istraživanje ubistava novinara, kao i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić podsetio je da je Srbija 2007. na ovoj listi medijskih sloboda zauzimala 67. mesto.

– Najbolje je bila plasirana 2014. godine, kada je dostigla 54. mesto, a najlošije je 2020. i 2021. godine, kada je zauzimala 93. mesto, dok je prošle godine promenjena metodologija i tada je Srbija zauzela 79. mesto – istakao je Matić.

On je dodao i da trend konstantnog pada u proteklih šest godina govori da je neophodno temeljno izmeniti pristup, pre svega izvršne vlasti i političara na svim nivoima, prema novinarima i medijima.

– Zapaljiva retorika, neargumentovane diskreditacije i optužbe i kampanje kroz provladine tabloide veoma često izazivaju osećaj straha i samocenzuru i uz takvu retoriku političara idu i pretnje, najviše preko društvenih mreža ili preko komentara na internetu – istakao je Matić i naglasio da je potreban stalni dijalog između medija i nadležnih institucija.

Povodom Svetskog dana slobode medija, zaštitnik građana Zoran Pašalić istakao je da su pritisci na medije i novinare prisutni i vidljivi na različite načine – od etiketiranja i diskreditacije do pretnji i fizičkog napada. Ombudsman je pozvao medijske radnike da mu se obrate ukoliko smatraju da su njihova prava povređena, a na učesnike u javnom životu, a posebno na nosioce javnih ovlašćenja, da se uzdrže pritiska na medije i novinare.

– Veoma je važno da se izmene Zakona o javnom redu i miru koje sam inicirao radi zaštite novinara od onih izrečenih pretnji i pritisaka u javnom prostoru, naročito preko društvenih mreža, koje su se do sada provlačile ispod radara zakonske odgovornosti pojedinaca, ubuduće sankcionišu – ukazao je Pašalić.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izrazila je zabrinutost zbog toga što se novinari i novinarke suočavaju sa pritiscima, zastrašivanjima, napadima, i naglasila da je od izuzetne važnosti unaprediti položaj medijskih radnika. Ali Jankovićeva je dodala i da „niko nema pravo da zloupotrebljava medije za obračun sa neistomišljenicima, naročito kada se ti napadi pravdaju slobodom izražavanja”.

U svom proglasu Udruženje novinara Srbije je istaklo da će godinu između dva Svetska dana slobode medija „novinari u Srbiji pamtiti po dvostruko većem broju pretnji, pritisaka i napada, ali i po ohrabrujućoj prvostepenoj presudi ponovljenom postupku za paljenje kuće Milana Jovanovića, kojom je bivši predsednik opštine Grocka osuđen na pet godina zatvora”.

– U godini iza nas UNS je evidentirao ukupno 140 slučajeva pretnji, pritisaka i napada, što je gotovo dvostruko više nego u 2021. godini, kada su zabeležena 74 slučaja – rečeno je u proglasu.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je u prva tri meseca ove godine 33 incidenta: osam verbalnih, tri fizička napada i 22 akta pritiska na medije i novinare.

– U velikom broju ti napadi inspirisani su nastupima najviših državnih zvaničnika koji zbog kritičkog izveštavanja novinare i pojedine medije targetiraju kao izdajnike i strane plaćenike. Profesionalni novinari su, takođe, na meti brojnih „slap” tužbi (strateških tužbi protiv učešća javnosti) koje potiču od javnih funkcionera, političara, biznismena i kompanija – ističe u svom saopštenju ovo udruženje.