„Fijat" stiže, samo što nije

Kragujevac – „Fijat“ je stigao, a možda i nije! Memorandum o razumevanju, uobičajeni ali neobavezujući dokument između dva poslovna partnera, potpisan je još šestog maja ove godine, u okviru svečane proslave Đurđevdana, Dana grada Kragujevca. Komercijalni ugovor, obavezujući za obe strane, u kome se precizno definišu prava, obaveze i rokovi, međutim, još uvek nije na vidiku. Odatle i dilema iskazana u prvoj rečenici. Dilema, međutim, prerasta u bojazan, ako se zna da važnost Memoranduma ističe za mesec i po dana, krajem oktobra ove godine.

Kada će biti potpisan ugovor sa „Fijatom“? Da ne pominjemo izjave iz maja, juna, jula, avgusta, krenućemo od ovog meseca.

„U prvoj nedelji septembra“, izjavio je nedavno za „Politiku“ Nebojša Zdravković, zamenik gradonačelnika Kragujevca i član radne grupe za pregovore sa Italijanima. „Sredinom meseca“, odgovorio je na isto pitanje Zdravkovićev partijski šef, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić. Predsednik Srbije Boris Tadić bio je oprezniji. „Ugovor sa ’Fijatom’ je obiman i nimalo jednostavan posao“, objašnjavao je predsednik pred put u Brisel, napomenuvši kako bi sve trebalo da bude završeno u septembru.

Najkonkretniji je bio potpredsednik vlade Božidar Đelić. „Nekoliko dana nakon ratifikacije SSP-a (Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom) Šumadija i Kragujevčani će dobiti ugovor sa ’Fijatom'“, izjavio je nedavno u Narodnoj skupštini, obrazlažući potrebu za ratifikacijom SSP-a.

Povezanost ugovora sa „Fijatom“ i SSP-om najbolje je objasnio premijer Mirko Cvetković u intervjuu za „Politiku“. „Fijat“ nije postavio takav zahtev, rekao je premijer, ali je i dodao da bez bescarinskog izvoza Italijani nemaju kome da prodaju 200.000, odnosno 300.000 automobila, koliko misle da prave u Kragujevcu.

Zašto ugovor sa „Fijatom“ još uvek nije potpisan? Osim što je to „obiman i nimalo jednostavan posao“, predsednik Boris Tadić je rekao i kako „infrastrukturu moramo da dovedemo do Kragujevca“.

Što se toga tiče, „Fijatovi“ zahtevi su odavno poznati: autoput ka Batočini u dužini od 30 kilometara, rekonstrukcija pruge Kragujevac–Lapovo (otprilike iste kilometraže), južna i severna obilaznica koje još nisu počete da se grade, gasovodna i električna mreža daleko većeg kapaciteta od dosadašnje, te niz drugih tehnoloških izmena u samoj „Zastavi“.

I da je samo polovina od ovih zahteva na pregovaračkom stolu, pa bi bilo mnogo. Jer, kako za godinu ili dve izgraditi ono što se nije moglo za prethodnih dvadeset ili trideset!?

Autoput ka Batočini, na primer, pojavio se kao ideja još sedamdeset i neke godine prošlog veka, a za poslednje četiri godine izgrađeno je svega pet kilometara te deonice. Da stvar bude komplikovanija, ministarka za NIP Verica Kalanović nedavno je u Kragujevcu izjavila kako za deonicu kroz Batočinu i Lapovo ne postoje projekti, a nisu rešeni ni imovinskopravni odnosi oko otkupa zemljišta.      

Možda i ovi zahtevi nisu zvanično postavljeni? Možda su to, kako je izjavio zamenik gradonačelnika Kragujevca Zdravković, zahtevi u „sklopu svetskih standarda“, jer „Fijat” u Kragujevcu namerava da pravi istu fabriku kao svoju u Torinu. Sve je moguće, ali nije problem jesu li zahtevi ove ili one prirode, već to što „Fijat“ ovde namerava da pravi 300.000 automobila godišnje. Taj obim proizvodnje, međutim, nije moguće dostići bez novih i većih infrastrukturnih kapaciteta.

Ukoliko želi ugovor sa „Fijatom“, država će, po svemu sudeći, morati da „zavrne rukave“, jer Italijani u Srbiju donose investiciju vrednu 800 miliona evra. Moraće i da „odreši kesu“, pošto je za investicije u kragujevačku infrastrukturu, prema rečima ministarke Kalanović, potrebna suma koja „daleko prevazilazi 150 miliona evra“.