Kurti hoće da pretvori ZSO u kulturno-umetničko društvo

Velika opasnost nadvija se nad Srbijom i to bez naše krivice, upozorio je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći o Kosovu i Metohiji. Rekao je da je prekjučerašnji sastanak u Briselu bio trik i namera da se Srbija „navuče” da prizna „Kosovo” i defakto i de jure. „Bio je pokušaj da se napravi vrsta novog implementacionog plana sa tačkom 1 – predstavljanje statuta, tačka 2 – da ih pustimo u međunarodne organizacije, tačka 3 – da tek onda formiraju ZSO. To sam odbio, jer je to sve suprotno od onoga o čemu su govorili ranije”, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, kad su shvatili da to ne može da prođe, pokušali su da na navodno racionalan način rešavaju stvari na severu, gde Albin Kurti misli da sa tri odsto glasova može da vlada. Vučić je kazao i da je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Đuzep Borelj imao korektniji pristup, ali da se plaši da će do sledećeg sastanka „da mu promene mišljenje”. „Kurti je odbio prelazno rešenje u kojem oni 28. maja ne bi zauzimali kancelarije na severu. Mislio sam da je to idealna prilika za Kurtija da se izvuče iz sramote, a onda sam shvatio da je to plan za proterivanje Srba sa KiM. Način na koji su tretirali žene koje su predstavljale nacrt statuta, način odnosa prema njima – prema damama se tako ne odnosite. Ona bi da se posvađa, pa ne sme, oni dobacuju”, naveo je predsednik Srbije, preneo je Tanjug.

Istakao je da je cela igra bila da se slomi Srbija, koja je uvek spremna za razgovore i dogovore. „Daćemo sve od sebe da sačuvamo mir i stabilnost, ali veoma sam zabrinut”, rekao je predsednik Srbije, prenosi Tanjug. Dodao je i da je Srbija uvek spremna na kompromise, ali da budemo glupi, kao što to neki zamišljaju – to nije moguće.

Poslednji sastanak delegacija Beograda i Prištine u sedištu Evropske unije još jednom je potvrdio da privremene institucije samouprave na Kosmetu ne žele da sprovodu Briselski sporazum, kao ni nedavne dogovore iz Brisela i Ohrida. Kurtijevo ismejavanje i nipodaštavanje srpskih članica Upravljačkog tima koje su obrazlagale predlog statuta Zajednice srpskih opština, samo je paradigma koliko je zaista pregovarački tim Albanaca uopšte i bio spreman za dogovor.

A samo dan posle predstavljanja ovog predloga, na zahtev Albina Kurtija, tzv. ministar pokrajinske vlade Elbert Krasnići saopštio je da je razrešio Upravljački tim za izradu statuta ZSO. Krasnići je naveo da je, nakon što je predstavio Nacrt statuta ZSO na sastanku u Briselu u utorak, taj tim ostao bez statusa. „Posle predstavljanja Nacrta statusa ZSO u Briselu, prema nadležnostima koje su date Upravnom timu Briselskim sporazumima iz 2013. i 2015. godine, ovaj tim je sada takođe bez statusa”, napisao je Krasnići na „Fejsbuku”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posle sastanka u Briselu ponovio da Priština mora da ispuni svoju obavezu u vezi sa ZSO, a da će Srbija učestvovati u implementaciji najvećeg dela onoga što tamo piše. „Jasno ćemo staviti do znanja šta je to što može, a šta je to što ne možemo, kao što sam ja znao od prvog trenutka da Albin Kurti ne namerava da ispuni ništa oko ZSO i kao što sam se u to uverio, samo što je to trebalo neko ranije da nam kaže, a ne da se sva predstava odigrava”, poručio je Vučić. Govoreći o ranijim dogovorima iz Brisela i Ohrida, rekao da se ne može u njegovim izjavama tražiti izvinjavajući razlog za to što neko ne želi da ispuni ono što je potpisano i dogovoreno pre 10 godina.

Da je sastanak u Briselu, u utorak, samo potvrdio strepnje da Kurti ne želi da formira ZSO, istakao je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. Kazao je da je razgovor bio posvećen dvema tačkama koje su po implementacionom planu definisane kao prioriteti – formiranje ZSO i Deklaracija o nestalim licima. Navodi da je deklaracija na neki način usaglašena i da je nama u interesu da se ona što pre donese, bez zloupotreba termina, jer Priština sve radi sračunato. Dodao je da je druga tema za nas podjednako važna, a to je ZSO i podsetio je da je učestvovao na sednici SB UN posle potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine kada su sve članice oduševljeno govorile o tom aktu i da je plan da se formira ZSO. „Deset godina je prošlo i ništa. Borelj je rekao da ZSO mora da bude formirana odmah. Šta to znači sada odmah, da li je reč o mesec dana ili deset godina”, upitao je Dačić.

Problem je što ne postoji proces normalizacije i što se, uprkos zahtevima Beograda, ne razgovara o tome kako da se rešavaju konkretni problemi. Umesto toga, Priština namerno proizvodi incidente čime udaljava dve strane od postizanja kompromisa. Stav države Srbije je jasan – ZSO mora da bude formirana u skladu sa Briselskim sporazumom. A Kurti umesto da sprovede u delo ZSO, juče je predstavio „svoj” statut Zajednice, koja, prema njegovoj zamisli, treba da bude „neteritorijalan projekat” i da priznaje „ustavne karakteristike Kosova”. Na osnovu tog principa, za koji navodi da je u skladu sa njihovim pravom glasa iz tzv. kosovskog ustava, Kurti tvrdi da svi Srbi mogu da ostvaruju pravo na slobodno udruživanje radi odbrane ili zalaganje za politička, nacionalna, kulturna, socijalna i ekonomska prava i ciljeve. Kurtijeva vizija ZSO predviđa i obezbeđivanje „direktnog kanala komunikacije sa vladom u Prištini”, pored ostalog, kako kaže, kroz učešće u konsultativnom veću zajednica. Kurtijevim nacrtom predviđa se i mogućnost da se ZSO finansira iz budžeta vlade u Prištini, međunarodnih organizacija, institucija „trećih zemalja” i donacija, pored ostalog, kako stoji u dokumentu, i iz Beograda.

„Uz pomoć važećih zakona projekat ZSO će obezbediti mogućnost ostvarivanja nekih neprofitnih usluga kroz stvaranje udruženja u oblasti kulture, umetnosti, nauke i obrazovanja za izražavanje, unapređenje i razvoj srpskog identiteta”, navedeno je u Kurtijevom nacrtu. Indikativno je i da kosovski Albanci pre tridesetak godina nisu prihvatili ponuđenu samoupravu unutar pravnog poretka Srbije, a imali su na raspolaganju mnoge veće nadležnosti od nevladine organizacije koju sada nude Srbima.

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković izjavio je da je posle runde pregovora Beograda i Prištine jasno da Kurti ne želi formiranje ZSO, ni mir, kao i da postoji bojazan kako će se dalje razvijati situacija na Kosmetu. „To je bio i prvi utisak predsednika Aleksandra Vučića i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Đuzepa Borelja koji je rekao da su na severu KiM otvoreni putevi za nekakve nove krize”, kazao je Petković za RTS. Naveo je da sa prištinske strane postoji negiranje svega dogovorenog sporazumima iz 2013. i 2015. godine kada je reč o formiranju ZSO i da je jasno posle sastanka u utorak da Kurti ne želi nikakve razgovore, već nove sukobe. Poručio je građanima Srbije, a pogotovu našem narodu na KiM da će se koliko god je teško i mučno razgovarati sa Kurtijem činiti sve da se sačuvaju mir i životi ljudi na Kosmetu, dodajući da bez toga sve drugo nema smisla i nema budućnosti.

Objasnio je da „ako nemate dijalog, ako smo u slepoj ulici u koju nas je uveo Kurti, kako možemo da pričamo o kompromisu ako jedna strana sve odbija”. Petković je dodao da je Kurti negirao postojanje Upravljačkog tima, koji je prekjuče u Briselu predstavio nacrt Statuta ZSO i da je rekao da za njega taj tim nema nikakvu ulogu ni status, iako postoji poseban sporazum iz 2013. godine koji govori o mandatu i delokrugu rada upravljačkog tima. Na pitanje da li očekuje da će se nešto promeniti do tehničkih razgovora koji bi mogli biti oko 20. maja Petković je rekao da je na međunarodnoj zajednici da izvrši pritisak. „Na EU i međunarodnoj zajednici je da izvrše pritisak i povodom pitanja ovih predloga vezano za ’kako dalje’ posle ovih antidemokratskih izbora na severu. Da izvrši pritisak na Prištinu, pa da vidimo da li će možda ona drugačije sagledavati stvari jer bez razgovora i sa ovakvim represivnim ponašanjem Kurtija ja ne vidim kako možemo dalje”, rekao je Petković i dodao da je kompromis zabranjena reč u Prištini.

A Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kazala je da je bilo očekivano da Deklaracija o nestalim licima bude usvojena i formalno, jer je ona dogovorena na tehničkom dijalogu i da tu nije bilo dileme. Očekuje da sada sledi teži deo. „Osim predstavljanja statuta od strane našeg upravljačkog tima, ne očekujem nikakav dogovor već, tu su pozicije obe strane vrlo različite, jedina očekivanja imaju međunarodni posrednici, ali njima je to u opisu posla. Tako da verujem da će se dijalog ubrzati, da će se više razgovarati o ZSO, jer Priština ne može da izbegne obavezu da je formira”, navela je Grubješićeva za Tanjug, uz ocenu da „više prostora za izbegavanje nema”.

Navodi da opasnost vidi u izjavama specijalnog predstavnika EU za dijalog Miroslava Lajčaka da ZSO treba formirati u skladu sa evropskim standardima. „Ono što stoji u Briselskom sporazumu su evropski standardi, sve je već napisano, dogovarano i ispregovarano, jer da je drugačije to bi značilo da je prethodna garnitura sa Ketrin Ešton na čelu radila kontra evropskih standarda, oko čega nije uputno upuštati se u tu diskusiju”, rekla je Grubješićeva.

Jednostrana i protivpravna odluka

Upravljački tim je Briselskim sporazumima iz 2013. i 2015. godine zadužen za osnivanje ZSO, a čini ga četvoro predstavnika Srba iz opština na severu KiM, dok ga je zvanično potvrdila vlada u Prištini. Koordinatorka Upravljačkog tima za izradu statuta ZSO Danijela Vujičić izjavila je da je nakon sastanka u Briselu srpska strana imala priliku da predstavi nacrt ZSO koji je završen još 2018. godine, ali da prištinska strana nije htela da sasluša predstavljanje nacrta statuta.

Petar Petković kaže da je Priština na čelu sa Kurtijem donela jednostranu i protivpravnu odluku da raspusti Upravljački tim koji je izradio nacrt Statuta ZSO i predstavio ga u Briselu, na šta ni Kurti niti njegov takozvani ministar za lokalnu samoupravu nemaju nikakvo pravo. Direktor Kancelarije za KiM izjavio je da se „mandat Upravljačkog tima ne završava predstavljanjem Nacrta statuta ZSO, već Upravljački tim ima važnu ulogu u samom procesu formiranja ZSO, sve do uspostavljanja Zajednice”.

Fatamorganu „nove Republike Srpske na Kosovu” pothranjuju pojedini zapadni krugovi

Nacrt statuta Zajednice srpskih opština, koje je u utorak u Briselu predstavio Upravljački tim direktno je proistekao iz Prvog sporazuma o principima koji uređuju normalizaciju odnosa iz 2013. i Opštih principa iz 2015. godine, saglasno Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, a koje su delegacije iz Prištine prihvatile i ratifikovani su u njihovom parlamentu. Sam nacrt ZSO, urađen je još 2018. godine, ali Albanci su sve do preksinoć u Briselu odbijali da se upoznaju sa njegovom sadržinom, iako je to bila njihova obaveza.

Osim što su Albin Kurti i potpredsednik vlade Besnik Bisljimi na prizeman način, konstantno dobacujući i rugajući se na gotovo svaku reč, ometali izlaganje koordinatorke Upravljačkog tima Danijele Vujičić, a u jednom trenutku morao je da interveniše i predsednik Aleksandar Vučić kako bi ih smirio, jasno su markirali delove Statuta koji im nisu po volji. Kako su objavile „Večernje novosti” pod fatamorganom „nove Republike Srpske na Kosovu”, koju obilato pothranjuju pojedini zapadni krugovi, Kurtiju je najviše smetao član dva u kojem se govori o teritoriji koja bi zahvatala ZSO i njenim „simbolima državnosti”, kako on to tumači, odnosno o pravu na zastavu, grb i himnu i administrativno sedište koje bi bilo u Severnoj Mitrovici.

Osim toga, Kurtiju, prema istom izvoru „bode oči” i član 16 koji podrazumeva da Zajednica upravlja javnom imovinom i dobrima, infrastrukturom, prirodnim resursima. Takođe, premijeru privremenih institucija u Prištini po volji nije ni stavka pod odredbom Imovina i prihodi Zajednice gde se precizira i pravo ZSO da dobija novac iz budžeta Srbije, a delegaciji Prištine ne odgovara ni član 54. u kojem piše da dobrima u opštoj upotrebi (putevi, mostovi, tuneli, pruge, ulice, parkovi...), a koji se nalaze na teritoriji ZSO, upravlja Zajednica.