Rusi ne odustaju od Parade pobede u Moskvi
(Фото/ EPA–EFE / Maxim Shipenkov)
Posle napada dronovima na sam Kremlj, zvanična Moskva ne odustaje od uobičajene Parade pobede i obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina. Iako Kremlj ocenjuje napad dronovima kao planirani teroristički akt i pokušaj ataka na predsednika, za sada nastavlja s priprema za obeležavanje Dana pobede 9. maja, na kojem je, kao i obično, planirano i prisustvo stranih državnika. Za Moskvu je ulog preveliki, jer je obeležavanje Dana pobede nad fašizmom više nego ikada simbolično. Pogotovo što politički zapad na različite načine pokušava da onemogući održavanje vojne parade, pa pojedine države zaslužne za pobedu u Drugom svetskom ratu ili sada odustaju od obeležavanja ili menjaju format.
Mere predostrožnosti su povećane s obzirom na rat u Ukrajini i brojne prethodne napade na rusku pograničnu oblast, ali i na skladišta i objekte u dubini ruske teritorije, a posle najnovijeg incidenta već su podignute na najviši nivo. Organizovanje parade na Crvenom trgu biće sada posebno zahtevno za ruske bezbednosne službe, pogotovo što je napad dronovima na samo srce Kremlja izuzetno ponižavajuća akcija koja pokazuje da je udar na ruskog predsednika moguć. Napad dronovima u sredu tokom noći svakako da nije mogao da ugrozi život samog Putina, što i nije bio cilj, ali je novi pokazatelj da se, posle ubistva Darje Dugine nadomak Moskve i vojnog reportera Vladlena Tatarskog u Sankt Peterburgu, ratna psihoza ponovo širi na dubinu ruske teritorije i unosi ratni nemir u život „običnih Rusa”.
Britanska agencija Rojters već je upozorila da nekoliko ruskih gradova upravo zbog bezbednosnih rizika ukida obeležavanje Dana pobede, zapravo menja format. Marš „Besmrtnog puka”, odnosno tradicionalno okupljanje građana koji nose fotografije svojih predaka koji su živote dali u borbi protiv fašizma, već je polovinom prošlog meseca u Moskvi otkazan u obliku u kojem je do sada praktikovan. Prošle godine u njemu je učestvovao i sam Putin noseći fotografiju svog oca, koji je poginuo u borbi protiv fašista. Sada će se ova manifestacija u Moskvi obeležiti isticanjem fotografija na prozorima automobila, priredbama u školama i okupljanjima u zatvorenom prostoru.
Napad na Kremlj dronovima, koji su neutralisani vojnim radarskim sistemima, ali su ipak oštetili kupolu Katarinine dvorane Senatskog dvorca, svakako da nije slučajan. Iako je Moskva za teroristički napad optužila SAD, „bez kojih se ne događa ništa” u ratu u Ukrajini, dogodila se i promena narativa u Kijevu. Savetnik ukrajinskog predsednika prvo je tvrdio da su za napad odgovorne „partizanske grupe” u ruskom društvu, a sada prevladava teza da je akcija zapravo izvedena pod „tuđom zastavom”. To znači da je Rusija sama izvela napad kako bi zaoštrila odnose. I sam Kremlj je prvo tvrdio da je za napad odgovoran Kijev, da bi prekjuče portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da Moskva zna da ukrajinske vlasti biraju sredstva i mete za udare po diktatu Vašingtona i da „ Kijev radi ono što mu se kaže”.
A napad na sedište ruskog predsednika znači prelazak „crvenih linija” i otvara put u potpuno nepredviđen sled događaja. Niko ne veruje da bi ovim napadom Putin mogao da bude ubijen, ali sama svrha nedavne akcije je jasna: izazivanje šoka i odlaganje parade za Dan pobede, a dalekosežno – pad morala i buđenje sumnje u pobedu u Ukrajini. Sve će, naravno, sada zavisiti od odgovora Rusije, koje umereni ruski zvaničnici ocenjuju kao neminovne, ali bez otkrivanja detalja. Oni ekstremniji, poput zamenika predsednika Saveta bezbednosti Dmitrija Medvedeva, koji i inače zastupa radikalnije stavove, zahtevaju udar po skupštini i predsedničkom sedištu u Kijevu.
Napad na Kremlj je samo poslednji u nizu ataka na strateške ruske objekte poslednjih nedelja, a njihov broj je drastično porastao. U četvrtak uveče, drugi dan zaredom, zapalilo se drugo skladište goriva u ruskoj regiji Krasnodar, a požar je takođe izazvan napadom drona. Dva teretna voza izletela su u ponedeljak i utorak iz šina u regiji Brjanska, nedaleko od granice s Ukrajinom, u odvojenim, ali identičnim incidentima. Lokalni ruski guverner je rekao da je do iskakanja vozova iz šina došlo zbog podmetanja improvizovanih eksplozivnih naprava. Prošlog vikenda funkcioneri Krima su naveli da je Ukrajina dronovima napala veliko skladište goriva u luci Sevastopolj.
Do sada je Rusija izvela brojne napade na važnu ukrajinsku infrastrukturu i komandne centre, ali nikad nije izvršila vazdušne udare na kancelariju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Oni koji veruju da je sama Moskva inscenirala napad na Kremlj sada smatraju da će pažnja morati da se usmeri na to da li će ruska strana odgovoriti recipročno ili će uslediti ponovljen napad baš u vreme održavanja Parade pobede. U svakom slučaju očekuje se nova eskalacija i od svih značajnih političkih predstavnika s obe strane mogu se čuti predviđanja da će to značiti da rat ulazi u nekontrolisanu fazu. Možda to zvuči pesimistički, ali nisu nerealne procene da ovo neće biti poslednji napad na Kremlj.
Zvanična Moskva se za sada ne izjašnjava o tome da li su dronovi lansirani iz Ukrajine i uz pomoć preciznog izviđanja NATO-a usmereni da zaobiđu zone ruskog PVO sistema ili su ih diverzantske jedinice pokrenule iz Podmoskovlja. U svakom slučaju ovo je za ruske vojne bezbednosne strukture veliki izazov jer moraju da obezbede ruskog predsednika, strane zvaničnike i vojsku na Crvenom trgu.