Hipokratova zakletva na delu

U KBC „Dr Dragiša Mišović Dedinje” lečim se od 2021. godine, na odeljenju ezofago-gastro duodenoskopije. U ovaj centar stigao sam preko uputa svog lekara iz ambulante u Nehruovoj ulici u Novom Beogradu. U razgovoru sa stručnim ljudima dobio sam savet da zatražim uput baš za ovaj KBC jer su lekari dobri.

Pošto imam 75 godina, nisam očekivao bogzna kakvo angažovanje lekara, jer u narodu kruži priča kako se stariji pacijenti pregledaju proforme, dobiju analize, savete i pošalju ih na kućno lečenje, što u startu deprimira čoveka. I upravo zbog ovog pogrešnog mišljenja želim da na ličnom primeru demantujem ovakve predrasude o humanim ljudima čija su dela za svaku pohvalu.

Dobio sam doktorku i u prvom kontaktu se iznenadio kad sam video da ona sama obavlja sve prethodne radnje kada se upišete na šalteru i date dijagnozu, koju sam ja doneo s VMA. Ova lekarka, specijalista opšte hirurgije, prihvatila me je, ne kao „pacijenta”, već kao čoveka kome su potrebni stručna ocena i uputstvo o izmenama u načinu života, koje podrazumevaju i odricanje od pojedinih gastronomskih užitaka. Nažalost, zbog sopstvene tvrdoglavosti nisam se strogo pridržavao saveta, zbog čega je došlo do opasnog pogoršanja zdravstvenog stanja.

Spasli su me ljudi iz bolnice „Bežanijska kosa”, koji su tog neradnog dana bili dežurni, i posle odležanih sedam dana uputili me ponovo na kontrolu u KBC „Dragiša Mišović”. Naravno da sam dobio grdnju od „moje” lekarke, ali i strpljivo objašnjenje šta moram da radim da mi se ne bi desilo „preseljenje” s ovog na onaj svet. Ovoga puta nije bilo „vrdanja”, strpljivo sam primenjivao terapiju, gotovo dve godine redovno odlazio na kontrolu i konačno odahnuo, jer se isplatila upornost lekara kome je bilo stalo da me izleči.

Ovim putem hoću da ljudima ukažem na to da je Hipokratova zakletva odgajila poštene lekare u koje treba verovati, a istovremeno da, uprkos svojim godinama života, ne bi trebalo da smatraju da su se „naživeli”. Napominjem da u ovoj zemlji ima još dosta istinskih i humanih stručnjaka koji svojim znanjem i poštenim radom mogu doprineti zdravlju nacije i da ih ne treba terati u penziju zbog pogrešnih zakona o životnom dobu kada im zakonski prestaje rad. Oni su potrebni narodu, mladim lekarima kojima će preneti svoje iskustvo, potrebni su generacijama koje dolaze da im pokažu veru, optimizam i nadu.

Nikola Radonja