Krah kinesko-američke „panda diplomatije"

Da li životinje u zoološkim vrtovima mogu da budu deo politike ili su više od politike? Da li su deo zarade ili odražavaju samo ljubav prema životinjama? Mnogi naučnici i s jedne i s druge strane Atlantika reći će da su se zbližili u istraživanjima i zaštiti ove vrste – i to neće biti netačno. Ali među vlasnicima zoo-vrtova jedni će reći da su ih pande mnogo koštale, a drugi će opet reći da su zahvaljujući njima imali povećanje broja posetilaca i uvećanje budžeta.

Životni put džinovske kineske pande Ja Ja pokazuje da je njena vrsta bila u funkciji diplomatije i da je sada postala žrtva upravo politike. Prošle nedelje Ja Ja (22 godine) posle 20 godina vratila se u Kinu iz SAD. Kao što ju je u Memfisu 2003. godine oduševljeno dočekalo nekoliko stotina ljubitelja životinja, tako ju je u pretprošli četvrtak u Šangaju sačekalo stotine Kineza srećnih što se ovaj ambasador dobre volje iščupao iz američkih kandži.

Kao što je pre tih 20 godina Ja Ja bila simbol vrhunca američko-kineskih odnosa, jer je dve godine ranije Kina uz pomoć SAD pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a njihova bilateralna saradnja je dostigla maksimum u gotovo svim oblastima – sada je povratak ženke džinovske pande postao simbol pogoršanja odnosa između dve svetske velesile, koji su pali na najniže grane.

Pritom, brojni Kinezi su bili uvređeni tretmanom njihovih pandi i, navodnim, zanemarivanjem u američkom zoo-vrtu. Višemesečni apeli udruženja za zaštitu životinja i pojedinaca da se povede računa o njihovom zdravlju, podigli su tenzije u zoološkim odnosima dveju država. Ali to nije bilo neočekivano, jer su politički odnosi Pekinga i Vašingtona pretrpeli mnogo gore razaranje.

Poklopilo se da je i obnovljeni desetogodišnji ugovor o najmu pandi istekao i Ja Ja je posle šesnaestosatnog leta „Fedeksovim” „panda ekspres” avionom sletela u Šangaj. I zaista se može reći da je imala sreće, jer je njen životni saputnik Le Le, usred tromesečne rasprave o tretmanu ovog para, u februaru uginuo od bolesti srca. Panda Ja Ja je za razliku od pre 20 godina, kada je onako bucmasta i medvedasta osvojila Ameriku, sada u Kinu stigla mnogo mršavija i oštećenog crno-belog krzna.

U Kini su mnogi verovali da joj nije pružena odgovarajuća nega i pažnja, kada su posetioci i obožavaoci pande Ja Ja prvi put 2019. konstatovali da je mršava i bezbojna. Međutim, zoološki vrt u Memfisu je nekoliko puta proveravao njeno zdravlje i demantovao navode o zanemarivanju i izgladnjivanju: panda Ja Ja je sitna ali zdrava, vremešna i problem sa hormonima verovatno jer izazvao mestimičan gubitak krzna.

Kako je izveštavao Si-En-En mnogi su se pridružili onlajn peticiji za hitan povratak ženke pande, drugi su pratili svaki njen korak na „panda kamerama” u zoo-vrtu. Kinezi koji žive u SAD smenjivali su se u posetama svojoj mezimici i delili snimke u kakvom je stanju i raspoloženju. Navedeno je da su neki od njih čak leteli iz Los Anđelesa da bi je obišli. Njene fotografije su postavljane na reklamne bilborde od Njujorka do Šangaja sa porukom: „Ja Ja, čekamo te da se vratiš kući”. „Tretiranje našeg nacionalnog blaga na takav način je čista provokacija”, moglo se pročitati na popularnim kineskim društvenim mrežama, dok su Amerikanci odgovarali da je sve to od Kineza previše, pogotovo što su jednu životinju uzdigli na pijedestal nacionalnog blaga.

Da stvar postane još gora, u međuvremenu su se pojavili video-snimci dve razigrane, energične pande u moskovskom zoološkom vrtu što je izazvalo oduševljenje prema Rusima koji se na dostojan način brinu o kineskom nacionalnom blagu. Očigledna razlika između pandi u SAD i Rusiji bila je očita i za kineske državne medije i oni su je prikazali. Za one Amerikance koji možda malo manje vole životinje od politike, to je bila očigledna poruka da su Kinezi sasvim na ruskoj strani u ratu u Ukrajini.

Kontrast je bio očigledan i postalo je jasno da se politički problem u narastanju uselio i u kaveze džinovskih kineskih pandi. I to u još nekim državama. U januaru je zoološki vrt u Edinburgu, u Velikoj Britaniji, najavio da će poslati svoje pande nazad u Kinu nakon što nisu uspele da dobiju mladunče. Kasnije tog meseca Finska je takođe navela da razmatra vraćanje para pandi zbog sve većih troškova. Izaslanici prijateljstva između Kine i nekih drugih država sada su postali žrtve neprijateljstva.

Kina trenutno iznajmljuje svoje pande u oko 20 zemalja širom sveta. Tokom protekle decenije, kineski lider Si Đinping je uveliko proširio „panda diplomatiju” u Evropi, odobravajući nove isporuke mekanih, plišanih medveda koje sada nazivaju „kineskom mekom moći”. Svoj novi privremeni dom pronašli su u zemljama od Nemačke, Holandije i Danske do Finske. Kina je prošle godine poslala par pandi u Katar, kao prvi zajam jednoj bliskoistočnoj zemlji. Kako je objavio „Global tajms” broj džinovskih pandi u zatočeništvu širom sveta dostigao je 673, što je skoro duplo više nego pre jedne decenije. Populacija divlje džinovske pande u Kini porasla je sa 1.114 osamdesetih godina prošlog veka na 1.864, dok su se zaštićena staništa ove vrste takođe znatno proširila tokom istog perioda.