UNICEF-ov izveštaj „Stanje dece sveta u 2023. godini": Svako peto dete na planeti nije vakcinisano protiv malih boginja

UNICEF-ov izveštaj „Stanje dece sveta u 2023. godini” pokazuje da je čak 67 miliona dece širom sveta u potpunosti ili delimično propustilo rutinsku imunizaciju između 2019. i 2021. godine, a svako peto dete na planeti uopšte nije zaštićeno od malih boginja koje mogu biti smrtonosne u detinjstvu. Zbog velikog broja mališana koji nisu primili MMR vakcinu, Srbija se nalazi među pet najugroženijih zemalja u Evropi – iako je obuhvat ovom vakcinom u našoj zemlji porastao na 81.3 odsto, taj nivo treba da dostigne 95 procenata kako bismo postigli kolektivni imunitet. Da bi se to postiglo, potrebno je da zajedno radimo na prevazilaženju preostalih izazova koji se tiču imunizacije dece, ističe se u najnovijem UNICEF-ovom izveštaju „Stanje dece sveta u 2023. godini”.

Kako upozoravaju strunjaci agencije Ujedinjenih nacija za prava deteta, svako peto dete na svetu nije primilo nijednu dozu vakcine koja su predviđena kalendarom imunizacije, ili je nekompletno vakcinisano, zbog čega je podložno nizu bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom.      Osim toga, sedam od osam devojčica koje ispunjavaju kriterijume nije vakcinisano protiv humanog papiloma virusa (HPV), koji može da izazove cervikalni karcinom.

„Vakcine spašavaju živote, ali preveliki broj dece širom sveta nije imunizovan. Pandemija virusa kovid-19 samo je dodatno povećala njihov broj, a deca koja propuštaju vakcinaciju uglavnom žive u najsiromašnijim, najudaljenijim i najmarginalizovanijim zajednicama. Da bi se doprlo do njih, od presudnog je značaja dati prioritet ulaganju u primarnu zdravstvenu zaštitu i zdravstvene radnike, koji su uglavnom žene. Takođe, od ključnog je značaja izgraditi poverenje u vakcine i maksimalno iskoristiti veliki broj novih ideja i tehnologija koje mogu povećati snagu vakcina i obezbediti da one dopru do svakog deteta. U proteklih desetak godina, uprkos sve većim naporima u pravcu proširenja vakcinacije, nije bilo puno pomaka u smanjenju broja dece koja nisu primila nijednu dozu vakcine.

Kada ne vakcinišemo decu, ugrožavamo njihove živote i zdravlje – kao i rast i razvoj svojih društava. Vakcine spašavaju 4,4 miliona života svake godine, što je brojka koja bi mogla da poraste na 5,8 miliona, ukoliko se ispune ciljevi Agende imunizacije do 2030. godine. Pre uvođenja vakcine 1963. godine, procenjuje se da je od malih boginja svake godine umiralo 2,6 miliona ljudi širom sveta, uglavnom dece. Do 2021. godine, taj broj je pao na 128.000, što je još uvek previše, ali je došlo do izuzetnog poboljšanja. Značaj imunizacije nije samo zdravstveni – vakcinacija štiti decu od bolesti, ali sprečava i njihovo izostajanje iz škole zbog bolesti, što poboljšava ishode učenja. Kada su deca zaštićena od bolesti, njihovi roditelji ili staratelji ne moraju da izostaju sa posla, radi brige o bolesnoj deci. Osim toga, roditelji imunizovane dece neuporedivo ređe se suočavaju sa emocionalnim bolom i ponekad velikim materijalnim troškovima zbog brige o bolesnom detetu”, ističu autori UNICEF-ovog izveštaja. 

Oni konstantuju da se pandemija virusa kovid-19 negativno odrazila na vakcinaciju dece širom sveta – UNICEF procenjuje da je 67 miliona dece potpuno ili delimično propustilo redovnu vakcinaciju između 2019. i 2021. godine, odnosno da ju je 48 miliona dece u potpunosti propustilo. Procene govore da 2019. godine 19,1 miliona dece na svetu nije imunizovano, u prvoj pandemijskoj godini vakcinaciju je propustilo 22,9 miliona dece na planeti, a tokom prethodne godine 25 miliona nije vakcinisano, čime je stopa vakcinacije vraćena na nivoe koji nisu zabeleženi od 2008. godine.

Pandemija se negativno odrazila na vakcinaciju dece, jer je postavila ogromne nove zahteve pred zdravstvene sisteme, s kojima oni često nisu bili pripremljeni da se izbore. Osim toga, pogoršala je postojeći manjak zdravstvenih radnika i donela velika opterećenja po medicinare u neposrednom kontaktu sa stanovništvom, koji su se takođe nosili s dodatnim teretom staranja o članovima porodice. Preporuke o izolaciji i strah od zaražavanja virusom u zdravstvenim ustanovama doveli su do toga da porodice odlažu vakcinaciju dece. S obzirom da deca rođena neposredno pre ili za vreme pandemije kovid-19 sada prerastaju uzrast kada bi se obično vakcinisala, neophodno je hitno preduzeti aktivnosti kako bi se nadoknadila propuštena vakcinacija dece i podržalo intenziviranje usluga vakcinacije na koje se pandemija negativno odrazila.

Na žalost, čak i pre pandemije, prevelik broj dece propuštao je vakcinaciju, a mnoga od njih žive u najsiromašnijim i najmarginalizovanijim zajednicama. Podaci UNICEF-a govore da u najsiromašnijim domaćinstvima, nešto više od svakog petog deteta nije primilo nijednu dozu vakcine, dok u najbogatijima to važi za tek svako dvadeseto dete. U nekim regionima je razlika još veća – u Zapadnoj i Centralnoj Africi, gotovo svako drugo dete u najsiromašnijim domaćinstvima nije primilo nijednu dozu vakcine, u poređenju sa decom koja rastu u imućnijim porodicama, gde svako 16 dete nije vakcinisano.

Mnoga deca koja nisu primila nijednu dozu vakcine ili su nekompletno vakcinisana žive u  udaljenim ruralnim zajednicama, gusto naseljenim gradskim naseljima, kao i područjima zahvaćenim sukobima i krizama. Dvoje od petoro dece u svetu koja nisu vakcinisana u 2018. godini živelo je u okruženjima koja su zahvaćena sukobom ili su nestabilna. Ti izazovi su najveći u zemljama sa niskim i srednjim nivoom dohotka, u kojima otprilike svako deseto dete u urbanim područjima nije primilo nijednu dozu vakcine, dok je ta brojka nešto manja od svakog šestog deteta u ruralnim područjima. U zemljama sa višim srednjim nivoom dohotka gotovo da ne postoji razlika u iunizaciji dece u urbanim i ruralnim područjima.