„Zastava oružje" u krizi

Kragujevac – „Zastava oružje” je već četiri meseca bez generalnog direktora i situacija u fabrici je sve teža. Poremećen je proces proizvodnje, ugroženi su izvozni poslovi, dugovi se gomilaju, a radnici su prošlog meseca primili samo deo zarada. Sindikalni protesti i jednosatne obustave rada su gotovo svakodnevna pojava u najvažnijem preduzeću naše namenske industrije. Zaposleni se boje stečaja i privatizacije o kojoj se sve češće govori. Do pre dve godine ništa nije nagoveštavalo ovakav razvoj događaja. Naprotiv, govorilo se o velikim poslovnim poduhvatima, modernizaciji proizvodnog procesa i boljoj budućnosti zaposlenih.

Šta se u međuvremenu dogodilo u fabrici? Teško je reći, budući da pouzdanih informaciji nema od kraja prošle godine kada dotadašnji direktor „Zastava oružja” Mladen Petković nije ponovo imenovan na tu funkciju. Njegovo mesto niko nije zauzeo, a fabrikom sada upravlja statutarni zastupnik preduzeća koji nema sva potrebna direktorska ovlašćenja. Objašnjenja ne nudi ni nadzorni odbor, koji je poslednjih godina u velikoj meri bio uključen u donošenje odluka. Oglašavaju se samo sindikati i njihovi čelnici.

Prema rečima Dragana Ilića, predsednika Samostalnog sindikata „Zastava oružja”, situacija u fabrici nikad nije bila teža i ništa ne govori da će biti bolja. Naprotiv, kako je ovaj radnički lider izjavio za medije, „Zastava oružje” se nalazi pred kolapsom koji za par meseci može dovesti do stečaja. U kolektivu sa 2. 400 zaposlenih svi se pitaju da li je moguće da će najstarija fabrika oružja na Balkanu biti privatizovana. I Kragujevčani su zabrinuti za budućnost fabrike koja je simbol grada.

„Ne treba srljati po svaku cenu i privatizovati preduzeće koje može da bude zlatni rudnik i zlatna koka ove države. Fabrika može da donosi ogromna finansijska sredstva koja bi bila usmerena u opštu dobrobit, a ne na bogaćenje privilegovanih pojedinaca koji će imati pravo da otkupe deo paketa akcija države koji bude ponuđen na prodaju”, poručio je Ilić u izjavi za medije, sluteći da je proces privatizacije već pred vratima fabrike koja ove godine obeležava 170 godina postojanja i rada.

O otežanom poslovanju svedoče i radnici koji su prošlog meseca primili 70 posto zarade. Predvođeni sindikatima, zaposleni su izneli nekoliko zahteva, od kojih je svakako najvažniji imenovanje generalnog direktora. Takođe, traže isplatu punih plata, redovno izmirivanje socijalnih doprinosa i povezivanje radnog staža. Ovi problemi nisu od juče, pa su mnogi radnici pred odlazak u penziju bili prinuđeni da tuže poslodavca koji im je ugrozio zakonom zagarantovana prava.

O ovim problemima obavešteni su svi relevantni organi u državi koja je većinski vlasnik preduzeća, a sa situacijom su upoznati i gradonačelnik Kragujevca i kragujevački poslanici u Narodnoj skupštini. Sindikalni čelnici su tražili intervenciju i Ministarstva odbrane, ali reakcije nije bilo.

Zaista čudi trenutna situacija u preduzeću koje je maja 2021. sklopilo posao o plasmanu lovačkog i sportskog oružja u SAD, vredan 235 miliona dolara, što je najveći ugovor te vrste u istoriji „Zastava oružja”. Doduše, i pre tog poslovnog zamaha, u kragujevačkoj fabrici oružja su postojali određeni problemi, o čemu na neki način svedoči i izjava koju je tadašnji generalni direktor dao našem listu decembra 2020.

„Ulaganja u nove tehnologije su poželjna i potrebna, ali ’Zastava oružje’ nije na prodaju. Nacionalni interes mora biti očuvan, zato što je kragujevačka fabrika oružja srce srpske namenske industrije. Budući razvoj proizvodnog procesa mora da se temelji na istorijskom kontinuitetu fabrike koja je s radom počela još 1853. godine”, rekao je tada Petković za „Politiku”.

Prema Zakonu o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, preduzeća naše namenske industrije mogu biti delimično privatizovana, do 49 odsto kapitala čiji vlasnik može postati i strana kompanija. Od usvajanja ovog zakona pre pet godina, interesovanje za „Zastavu oružje” iskazalo je nekoliko firmi, a najkonkretnija je bila italijanska „Bereta” čiji su predstavnici sredinom 2018. posetili kragujevačku fabriku. Od tada se glasnije govori o privatizaciji „Zastava oružja”, čija su dugovanja, kako stvari stoje, premašila ukupnu vrednost preduzeća.