Mineralu budućnosti

Zeolit je mineral koji se već decenijama koristi širom sveta, od Australije, Japana, Kine, preko Irana, Kuvajta i Evrope, do SAD i Kanade. Zbog veoma raznovrsne primene u mnogim oblastima privrede i života, opravdano ga nazivaju magičnim mineralom ili mineralom budućnosti.

- Za izuzetna svojstva zeolit duguje svojoj specifičnoj kristalnoj rešetki koja kao magnet privlači, vezuje za sebe i na taj način neutrališe brojne toksične materije i jedinjenja, kao što su teški metali (olovo, kadmijum, stroncijum, živa, kobalt, hrom...), radioaktivne supstance, mikotoksini (olovne produkte gljivica u hrani - plesniva hrana) i toksični gasovi (ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, amonijak, formaldehid...). Budući da živimo „toksične živote u toksičnom svetu”, kako neki stručnjaci definišu današnje stanje životne sredine, gde su vazduh, voda i zemljište, pa samim tim i hrana, sve zagađeniji, može se pretpostaviti koje blago predstavlja prirodni mineral koji te opasne materije neutrališe - ističe Nenad Petrović, inženjer geologije.

Po njegovim rečima, još pre više od trideset godina zeolit je detaljno ispitan na vasionskim letovima, prvenstveno na letu „Apolo 13”, gde je pomoću njega prečišćavana voda za piće astronauta. Za sada najveću primenu ima u prečišćavanju pitkih i otpadnih voda, u proizvodnji hrane i poljoprivredi, u savremenom građevinarstvu, medicini, farmaciji, kozmetici i mnogim drugim oblastima.

Studiozna istraživanja potvrđuju da se uz pomoć zeolita u poljoprivredi postižu izuzetni rezultati pri gajenju biljaka i na otvorenom polju i u staklenicima. Zajedno sa veštačkim i organskim đubrivima ili samostalno, zeolit treba da se unese u zemljište u zoni korena, na dubinu od 10 do 20 santimetara. Prosečna norma je od 400 kg do 10.000 kg po hektaru, što zavisi od vrste zemljišta i kulture koja će se gajiti na njemu.

- Zeolit ne samo da to zatrovano, mrtvo zemljište leči od raznih otrova, već biljci obezbeđuje i kontinuiran razvoj zahvaljujući svojoj sposobnosti da vezuje vodu i raznovrsne hranljive materije i predaje ih dozirano, po potrebi. Upravo zbog toga prinosi na parcelama gde je primenjen zeolit veći su za 20 do 40 odsto, period sazrevanja je kraći za dva do 14 dana, a ukus voća i povrća daleko je bolji nego kada se primenjuje veštačko đubrivo. Poređenja radi, dok kod nas najveća izmerena bundeva teži oko 240 kilograma, u Evropi i Americi, gde se odgaja uz pomoć zeolita, ima od 400 do 600 kilograma -objašnjava naš sagovornik, dodajući da je zeolit našao široku primenu i za održavanje travnjaka i sportskih terena, budući da ima sposobnost da zadržava vlagu u zemljištu.

Naš sagovornik podseća da Srbija ima nekoliko aktivnih i još nekoliko potencijalnih ležišta ovog dragocenog minerala, čija primena inače zahteva veoma skromne investicije. Među najznačajnijim su ona u Vranjskoj Banji, kod Brusa, na Fruškoj gori i Jastrepcu, gde eksploataciono pravo korišćenja ima Geološki institut. Kako se zeolit najviše primenjuje u poljoprivredi, a naša zemlja ima ogromne neiskorišćene potencijale u ovoj oblasti (pre svega u proizvodnji zdrave organske hrane, sve traženije na svetskom tržištu) pravo je čudo da je njegova primena ovde zanemarljiva.