Kolos među pećinama

Na izlazu iz kanjona Lazareve reke, s leve strane njenog korita i jakog kraškog vrela, nalazi se Lazareva pećina, izuzetna prirodna retkost ovog kraja i kolos među pećinama Srbije. Od Zlota je udaljena tri, od Brestovačke banje 14, a od Bora 21 kilometar. Po impresivnoj zapremini, hidrološkim karakteristikama, bogatstvu pećinskog nakita i životinjskog sveta, kao i arheološkim karakteristikama i paleontološkim ostacima, mogla bi se svrstati među deset najznačajnijih i turistički najprivlačnijih speleoloških objekata u Evropi.

Prve podatke o Lazarevoj pećini dao je Feliks Hofman 1882. godine. Osam godina posle njega, pionirska speleološka istraživanja otpočeo je i objavio Jovan Cvijić, osnivač naše savremene geomorfologije i speleologije, a do detaljnijih otkrića kasnije je došao profesor dr Radenko Lazarević. Na tim saznanjima svoj ozbiljan istraživački rad danas temelji i Robert Mišić, mladi speleolog spasilac i instruktor sa licencom francuske škole, rukovodilac Speleološkog istraživačkog centra i speleološkog kluba „Bradan” iz Bora, koji nas je i poveo da nam pokaže o kakvom se podzemnom blagu radi.

Dom slepih miševa

(/slika2)Lazareva pećina ubraja se u grupu izvorskih speleoloških objekata. Na osnovu nekih morfoloških elemenata, realno je pretpostaviti da je kroz nju proticala baš Lazareva reka koja je izgradila dva kanala (stariji je suv, a mlađi je i dalje aktivan - rečni) koji se račvaju u nekoliko krakova, na više nivoa. Na pojedinim mestima pojavljuju se i podzemna jezera, čineći prizor nestvarnim. U tom neobičnom svetu podzemne tišine i večitog mraka za turiste je naročito atraktivan Glavni kanal s Ulaznom dvoranom. Osim nje, postoji još tridesetak dvorana, od kojih je najveća visoka 70 metara. Njen naziv je „Mačji kanal”, zbog toga što morate da se provlačite kao mačka da biste u nju ušli.

Po lepoti pećinskog nakita izdvaja se i Dvorana slepih miševa, ali ona je izolovana i tu ne ulaze posetioci da ne bi uznemiravali njene stanare, po kojima je i dobila ime, a koji se svake jeseni u ogromnom broju tu okupljaju. U Evropi je registrovano 27 vrsta slepih miševa, a od toga se 23 „skuće” baš u Lazarevoj pećini.

Od neobičnih i retkih životinjica koje su se prilagodile pećinskim uslovima, ima još i glista, pseudoškorpija, 10 vrsta stonoga, zlatnih bubica, a zapažene su i dve, u svetu novootkrivene, vrste zooplanktona - lazaros i zlotus (ime su dobile upravo po pećini). Prema fosilnim ostacima, pretpostavlja se da su nekad tu živeli i pećinski medved, tigar i hijena, što samo potvrđuje koliko je pećina stara.

Greške pri uređenju 

(/slika3)Stalaktiti i stalagmiti, pećinski stubovi, draperije, bigrene i kalcitne kadice svih oblika i veličina i drugi pećinski nakit koji se zapaža svuda uokolo krase ovaj veličanstven podzemni prostor. Najveće i najlepše kompozicije i skulpture imaju i svoja imena - Prestona dvorana cara Lazara, Koncertna dvorana sa carskom ložom, Fontana želja, Bizon, Slapovi, Dirigent...

Prvobitni ulaz u Lazarevu pećinu bio je vrlo nizak, tako da se moralo ulaziti puzeći. U toj fazi, po mikroklimatskim odlikama, pećina je imala karakteristike zatvorenog pećinskog sistema. U toku delimičnog uređenja, koje je otpočelo još 1953. godine, otvoren je ulaz širok petnaest i visok pet i po metara. Te promene štetno su uticale na klimu u pećini i dovele do propadanja pećinskog nakita. Na to je profesor Lazarević mnogo ranije upozoravao, a u cilju zaštite njenog ekosistema, tu borbu nastavlja i njegov mladi sledbenik Robert Mišić.

On tvrdi da je Lazareva pećina prostranija i lepša od čuvene Postojnske jame u Sloveniji. Dok je ova druga, međutim, odavno turistička atrakcija, i državi godišnje donosi milione evra, Lazareva pećina je čak šest puta svečano otvarana, a ni danas praktično „ne radi”.

Za sada je istraženo 9.086 metara, ali tu nije kraj. Sledi izrada konkretnih planova istraživanja i uređenja najduže pećine u Srbiji. Mišić se nada da će biti dovoljno entuzijazma i upornosti speleologa, ali i više razumevanja lokalnih vlasti koje treba da obezbede sredstva i opremu za dalje aktivnosti.

Dana Stanković

--------------------------------------------------

Od mita do imena

Zbog povoljnog položaja ali i drugih karakteristika čovek je od davnina Lazarevu pećinu koristio kao stanište. Po legendi, tako je i dobila ime. Naime, posle Kosovskog boja, preživeli srpski vojnici sa knezom Lazarom, bežeći od Turaka, sklonili su se i tu ostali neko vreme, loveći po okolini da bi se prehranili. Takođe se priča da je na ulazu u pećinu neki Lazar imao kovačku radnju.

Kada je počelo njeno uređenje, dobila je naziv Zlotska pećina, ali da se ne bi izgubilo izvorno ime i legenda, profesor Radenko Lazarević ponovo ju je prozvao Lazareva pećina. Pojam Zlotske pećine, pored Lazareve, obuhvata sve ostale u zaleđu Zlota: Vernjikicu, Mandinu, Vodenu, Hajdučicu i druge.