„Be­smrt­ni puk" y Ba­nja­lu­ci

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka

Ba­nja­lu­ka – Mar­šom „Be­smrt­nog pu­ka” i po­la­ga­njem ve­na­ca na Tr­gu pa­lih bo­ra­ca na Spo­me­nik žr­tva­ma fa­ši­zma u Ba­nja­lu­ci, kao i sve­ča­no­sti­ma u dru­gim gra­do­vi­ma i op­šti­na­ma, u Re­pu­bli­ci Srp­skoj je obe­le­žen 9. maj, Dan po­be­de nad fa­ši­zmom. 

U šet­nji „Be­smrt­nog pu­ka” u Ba­nja­lu­ci uče­sni­ci su u ru­ka­ma no­si­li sli­ke pre­da­ka, uče­sni­ka Dru­gog svet­skog ra­ta. Vi­jo­ri­le su se za­sta­ve rat­nih je­di­ni­ca, kao i za­sta­ve Srp­ske, Sr­bi­je i Ru­si­je i tran­spa­ren­ti s po­ru­ka­ma ra­di pod­se­ća­nja na voj­ni­ke i ci­vi­le iz NOB-a ko­ji su da­li ži­vo­te u bor­bi pro­tiv fa­ši­zma.      

U obra­ća­nju na sve­ča­no­sti u Ba­nja­lu­ci pred­sed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik is­ta­kao je da ovaj dan pri­pa­da svi­ma ko­ji su stra­da­li u če­ti­ri go­di­ne ra­ta ko­ji je na­met­nuo fa­ši­zam.

Do­dao je da je na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ka voj­ska ne­sum­nji­vo bi­la an­ti­fa­ši­stič­ka, na­po­me­nuv­ši da su „Sr­bi ima­li i otadž­bin­ski po­kret, ko­ji se jed­na­ko bo­rio za slo­bo­du i pro­tiv fa­ši­zma”, što su, ka­ko je na­gla­sio, isto­rij­ske či­nje­ni­ce po­tvr­di­le.    

„Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ku bor­bu su u okvi­ru par­ti­zan­ske i otadž­bin­ske voj­ske do­mi­nant­no spro­ve­li Sr­bi, ko­ji ni­su nu­žno bi­li po­ve­za­ni s ide­o­lo­gi­jom, ali je­su sa slo­bo­dom svog na­ro­da. Osam­de­set od­sto sa­sta­va par­ti­za­na či­ni­li su Sr­bi, sve do pred sam kraj ra­ta. Ta­da se be­le­ži ula­zak mu­sli­ma­na i ne­što Hr­va­ta, ko­je je ko­mu­ni­stič­ki po­kret pri­mio ne vo­de­ći ra­ču­na o to­me šta su ra­di­li pret­hod­ne če­ti­ri go­di­ne”, re­kao je Do­dik, či­ji je go­vor po­čeo mi­nu­tom ću­ta­nja za žr­tve stra­da­le na Vra­ča­ru i Mla­de­nov­cu.

Na­veo je da su u po­sled­nja če­ti­ri ve­ka u ge­ne­zi bor­be za slo­bo­du Sr­bi na ovim pro­sto­ri­ma di­gli vi­še od 140 usta­na­ka.

„Ta­ko su i na po­čet­ku Dru­gog svet­skog ra­ta ustan­ci di­za­ni sa­mo ta­mo gde su Sr­bi bi­li ve­ćin­ski na­rod. Dru­gi na­ro­di su naj­če­šće bi­li uz kvi­slin­ške or­ga­ni­za­ci­je, ka­kav je usta­ški po­kret, uz ma­sov­no uče­šće mu­sli­ma­na i Hr­va­ta u tom po­kre­tu”, pod­se­tio je Do­dik.  

Is­ta­kao je ka­ko su Sr­bi na ovim pro­sto­ri­ma pro­te­ri­va­ni i ubi­ja­ni, od Sa­ra­je­va, pre­ko Ro­ma­ni­je, sve do Bro­da na Dri­ni i svih dru­gih me­sta u ta­da­šnjoj NDH.  

„U Ga­ra­vi­ca­ma kod Bi­ha­ća Sr­bi su ma­sov­no ubi­ja­ni, a stra­da­li su od ru­ke svo­jih kom­ši­ja, mu­sli­ma­na i Hr­va­ta. Je­dan od pet vo­đa tog po­ko­lja u Ga­ra­vi­ca­ma po­sle ra­ta je po­stao je­dan od iz­vr­šnih se­kre­ta­ra lo­kal­nog ko­mi­te­ta par­ti­je. Re­zul­tat je taj da u Bi­ha­ću, ko­ji je pre ra­ta imao 58 od­sto Sr­ba, sa­da ži­ve tek 24 pri­pad­ni­ka srp­skog na­ro­da”, re­kao je Do­dik. Za­tim je na­veo da Srp­ska da­nas ne­ma ide­ju o rat­nom pu­tu, već po­li­tič­kom, ko­ji će se, ka­ko je is­ta­kao, za­vr­ši­ti „na­šom auten­tič­nom od­lu­kom o sta­tu­su”.

„Do ta­da će­mo gra­di­ti na­šu re­pu­bli­ku. Že­li­mo mir, sta­bil­nost i sa­rad­nju sa svi­ma – Is­to­kom i Za­pa­dom, ali, na­rav­no, naj­vi­še s na­šom ma­ti­com Sr­bi­jom, kao i svi­ma osta­li­ma ko­ji tu sa­rad­nju že­le”, re­kao je Do­dik.      

Am­ba­sa­dor Ru­ske Fe­de­ra­ci­je u BiH Igor Ka­la­bu­hov po­ru­čio je da su Sr­bi i Ru­si da­li ve­li­ki, ne­iz­me­ran ot­por fa­ši­zmu i svo­jom po­be­dom u Dru­gom svet­skom ra­tu.