Mnogo toga sapliće mlade u sticanju čitalačkih navika

Posle osam romana za odrasle, Ljiljana Šarac je objavila svoj prvi roman za decu i mlade „Anđeo s jednim krilom” (u izdanju „Lagune”), koji govori o traumi deteta koje je izgubilo roditelje. Uprkos tom tragičnom gubitku, njena junakinja uspeva da se nosi sa situacijom i da čak učini nešto plemenito za roditelje i posle njihove smrti – da se poveže sa očevom familijom koju nije ni poznavala, da upozna dedu i tetku i tako stavi tačku na jedan davni porodični nesporazum.

– U ovom romanu sam se uhvatila ukoštac sa ozbiljnom, osetljivom temom gubitka voljenih u najosetljivijim tinejdžerskim godinama. Uprkos tome, roman nije mračan i pesimističan, jer u njemu tragam za nekim od načina za isceljenje i iskupljenje. Mladost, čak i kada je ranjena, mora da pobedi! Pisci za decu znaju da je ključ za čitanje zanimljiva, uzbudljiva priča. Tada knjiga obavezno pronalazi svoj put do mladih. Deca vole avanturističke, strašne, smešne ili setne priče. Otuda ih je „Anđeo” odmah privukao i osvojio. Vrlo zrelo mi govore kako su ga doživeli i zašto su ga zavoleli – kaže autorka romana, koja je nekad radila kao novinar, a zatim počela pedagoški rad u beogradskoj Osnovnoj školi „Dositej Obradović”, da bi ga nastavila u Osnovnoj školi „Stefan Dečanski”.

U svetlu tragičnih događaja koji su se odigrali u Srbiji, tema čitanja knjiga među omladinom mogla bi da dobije na značaju. Imamo li danas podatke o tome da li i koliko mladi uopšte čitaju knjige koje su njima namenjene ili odmah prelaze na dela agresivno reklamiranih autora? Naša sagovornica nam odgovara na osnovu svog roditeljskog iskustva, jer ima dva sina, i onog stečenog u učionici:

– Imamo divan izbor slikovnica i knjiga pisanih za decu mlađeg uzrasta. Mnogo je manje onih namenjenih tinejdžerima. Otuda oni znaju da posegnu i za popularnim knjigama koje hvale odrasli. Ipak, deca se ne daju prevariti. Njima se nešto ili sviđa, ili ne. Neće čitati knjigu koja im se ne dopada, kao što neće jesti boraniju ili tikvice, ako ih ne vole!

Ljiljana Šarac je rođena u Smederevu 1971. godine, gde je završila gimnaziju, a u Beogradu je završila Filozofski fakultet. Osim pomenutog romana za decu i mlade, objavila je četiri istorijska romana, dva porodično-ljubavna, jedan istorijski triler i jednu istorijsku dramu. Dobitnica je Nagrade za poeziju „Smederevski Orfej”, kao i nagrade Beogradski pobednik 2019. Ima svoj sajt na kome obrađuje teme o pisanju i piscima.

Književnost je oduvek bila važna za formiranje ličnosti. Mnogi tvrde da je to danas poremećeno, da im je internet zamenio sve – igru, čitanje knjiga, koncerte, obrazovanje... U romanu „Anđeo s jednim krilom” deca takođe imaju telefone, stavljaju slike na instagram, dopisuju se, ali nisu njihovi robovi, niti su agresivni, već neguju drugarstvo i poštuju roditelje. Nota normalnosti koja odlikuje ovu knjigu ne uklapa se u tvrdnje da decu ne zanima ništa osim igrica, da su agresivna i da uopšte ne čitaju knjige, a sugeriše i da se te tvrdnje često uopštavaju. Ipak, činjenica je da zbog raznih izazova modernog doba, deca manje čitaju.

– Mnogo toga je „saplitalo i sapliće” mlade u sticanju čitalačkih navika. Tu je korona koja ih je udaljila od knjige i učionice, a tu je i internet na kome je sve na jedan klik. Kod đaka je to uticalo na koncentraciju, stvorilo je potrebu da sve bude brzo, kratko, zanimljivo, raznovrsno... Da bi se knjiga pročitala potrebno je vreme, koncentracija, strpljenje... ali je korist od tog „napora” mnogostruka. Dok je nas biće i knjiga, samo mi se čini da se ljubav prema njima razvija i stiče nešto kasnije nego pre – kaže Ljiljana Šarac i poručuje:

– Čitanje vodi ka preispitivanju, komparativnoj analizi, upoređivanju sa poznatim iskustvima. Knjiga je lek. Knjiga je uteha. Svojevrsna avantura. Knjiga je virtuelno putovanje. I savet. I primer. I pouka. Uz knjigu nismo sami. Ona nas snaži, ona nas blaži, ona nas teši. Treba da čitamo svi, a naročito mladi, kako bismo bili spremniji i snažniji da se suočimo i nosimo sa svime što nas u životu očekuje!