Tajna demokratija čitanja

I onaj koji ćuti nešto misli. Lepo ćutati je teže nego lepo govoriti. Ako već lažeš, nemoj izmišljati istinu, ona je samu sebe izmislila. Neki mladić može da umre a svaki starac – mora! Bolje primiti šamar od pametnih nego poljubac od budala! Nema zbora da je svaka promašena svadba bolja od bilo koje nakićene sahrane. Bez kinte u džepu je i mudrac glup, a sa punim džepovima i budala je mudrac! Roditelji mogu sve da nam poklone osim sreće!

Narod se na pijacama, ulicama, u prevozu ovih dana šali postavljajući zagonetku; kakva je razlika između cirkusa i parlamenta i odgovara da se u cirkusu pametni ljudi glupiraju dok je u parlamentu obratno...

Skoro da sam uvređena što su u pravu oni koji su predviđali da će radikali posle ostavke Tomislava Nikolića oslabiti, a ja sam bila uverena da neće! Ajnštajn je tvrdio da svet ne pokreću mudraci: „Pametni znaju šta se ne može i odustanu, a onda dođu neznalice i oni se trude dok ne urade što su naumili!”. Tako su se radikali prkoseći političkoj klimi, probijali kroz mnogobrojne mudre partije i pridobili pola biračkog tela, a sada su se, bez ičije pomoći, sami razbili u paramparčad!

Ali, ja sam politički nepismena, duduk koji se na ulicama uči od naroda, jer u ovoj zemlji politički život se ne može zaobići! Sve je podređeno politici do te mere da se potrebe naroda, ni pod razno, ne uzimaju u obzir. Narod je uvek žrtvovan. Ko šiša narod? Narod je narod, i zato je narod jer sve može da izdrži. Oko deset godina su trajale demonstracije protiv Slobodana Miloševića... Deset godina su ljudi menjali svoje sudbine, ostajali bez radnih mesta da bi na kraju osvanuli i sagledali da je sve ostalo po starom... Moraš biti pametan da bi shvatio da si glup! Poluistine su kompletne laži!

Treba čitati izmeđuredova, ako se uopšte čitaju novine, a ja sve mislim zašto se Tomislav Nikolić sam otpisao, izuzeo poput Koštunice koji je dozvolio da vlada padne proglašenjem nezavisnosti Kosova! Ne sugerišu li okoreli radikali ovim raspadom stranke da će se uskoro Šešelj vratiti, da će presuda biti oslobađajuća kao i za neke druge haške optuženike. Kad sam gostovala u Tuzli pre tri godine, u pozorištu je jedne večeri otkazana proba, zbog promocije knjige „Državna tajna, strogo poverljivo”, o generalu Seferu Haliloviću, koji se vratio iz Haga oslobođen svake krivice. Pozorište je bilo više nego dupke puno, i ulice okolo su bile zakrčene svetinom. Svi smo slušali generala, niko mu ne postavi nikakvo pitanje, kupovali smo knjigu i zadivljeno uzimali autogram...

Ako se tako i Šešelj vrati iz Haga, verujem da bi mnogi glasali za njega, jer su mnogi glasali za njega i pre Haga, ali Radikalna stranka je odsvirala svoje, bacila svoje uspehe, zaboravila kako je na minulim izborima dobila skoro isto toliko glasova koliko i Demokratska stranka...

Često se šegačim pričajući da je Slobodan Milošević pao jer je lažirao izbore, krao glasove birača, a što ovi nisu još pali nije dokaz da su – ni da nisu! „Kako smete tako da govorite?”, opominju me.To je moje demokratsko pravo – da grešim.

S druge strane ne znam većeg gubitnika od Tomislava Nikolića, uvek je za dlaku zaostajao, bio drugi i u svojoj partiji, a izgubiti je časno, mada sa beznačajnom razlikom, i bolno. Eto, da se Socijalistička partija pridružila njegovoj on bi bio Tadić! Ne, to nije mogao jer se predsednik posebno birao, ali Nikolić je i tada vodio u prvom krugu a onda izgubio za neku pišljivu razliku koja je bila skoro zanemarljiva u odnosu na cifru biračkog tela. Posle nije on tu razliku namotao nego Tadić!

Priča se o tome da je politika musavo čeljade, i zato svi se drže po straniali to nije moguće, jer je ona ušla u svaku poru života – što je narod podeljeniji utoliko je prisutnija. Poznajem bračne parove koji su se dvojako opredelili, muž je postao radikal, žena demokrata i ja se pitam kakav je njihov život, kako iz večeri u veče idu na počinak u bračnu postelju, kako vode ljubav, jer se u braku mnogo toga može tolerisati, oprostiti mala neverstva, olako izgovorene reči, ali kako položiti glave na isti jastuk kad ona voli Tadića, a on Nikolića? Kako se to desilo, zbog čega? Kako su se mužjaci postrojili oko Nikolića, a žene oko Tadića? Zašto se političke istine ne slažu sa mojom, zašto smatram da je bivši premijer, dr Vojislav Koštunica, takođe činio ustupke a on ponosno izjavljuje da nikada nije izneverio svoje stavove! Znamo da je i on uzeo Miloševićeve ljude da bi konstituisao svoju vladu. Sada govori da žali ovu vladu, jer su izbori doveli do neobične situacije da imamo vladu za koju zapravo niko nije glasao, kao da njegova vlada nije bila ista takva?!Prema rečima Filipa Pulmana, ne piše mi se ružičasto;„Političari ne vole književnost, tajna demokratija čitanja im je presnažna da bi je lako podneli”.