Ostrva snova

Svi turistički prospekti navode reči koje je za nisku bisera u zapadnom delu Indijskog okeana – Mauricijus i Sejšele, izgovorio Mark Tven: „Gospod je prvo stvorio Mauricijus i Sejšele, a zatim raj”. Podrazumeva se, naravno, da je Svevišnji raj sačinio po ugledu na ova ostrva, što i nije tako daleko od istine jer teško da bi se moglo potražiti više nadahnuća za to. Naučnici misle da su ostrva granitnog Sejšelskog arhipelaga možda i najstarija na svetu. Slobodan Mićić iz Kontikija kaže da su Mauricijus i Sejšeli zasigurno u glavi svakog ko želi, za života, da upozna barem delić ovozemaljskog raja i dodaje da na ovim ostrvima prava sezona počinje tek nakon prolaska tropskih ciklona.

Mauricijus

Ova velelepna turistička destinacija oduvek je bila želja svih, osvajača, trgovaca, pustolova, gusara i, na kraju, turista čitavog sveta. Glavni grad Port Luj (na severozapadu ostrva), predstavlja mravinjak magaza, istočnjačkih mirisa, uličnih prodavaca sa korpama prepunim palačinki nadevenih ljutim karijem, lepinjama ili samusima, vrstom trouglastih pogačica. Neobavešteni turista bi poverovao da se nekom magijom našao u Bombaju, Kalkuti, Indiji ili Pakistanu. Ostrvo je poznato po belim peščanim plažama, tirkiznoj toploj vodi, lagunama, koralnim sprudovima i bujnoj tropskoj vegetaciji. Bogatstvo prirodnih lepota i mir čine ga idealnim za porodični odmor i romantična „hani mun” putovanja. Prijatna klima tokom cele godine (prosečna temperatura 27-31 stepen Celzijusa), bogata turistička ponuda, kao i dobar šoping, svrstavaju ga u omiljene svetske turističke destinacije. Mauricijus je nastao pre 8-10 miliona godina i zajedno sa Reunionom i Rodrigezom je deo Maskarenskih ostrva; arhipelag je formiran nizom vulkanskih erupcija. Najviši vrh je Piton de la Rivijer Noar, visok 828 metara. Klima na ostrvu je tropska, zime su tople i suve (maj-novembar), a leta vlažna i vrela (novembar-maj).

Lična karta

(/slika2)Mauricijus je bio nezavisna monarhija u okviru Komonvelta od 1968. godine, a republika od 1992. godine na istoimenom ostrvu i na nekoliko manjih ostrva iz grupe Maskarenskih ostrva u jugoistočnom Indijskom okeanu, oko 800 km istočno od Madagaskara. Pored ostrva Mauricijus u sastavu republike se nalaze i ostrva Sv. Brandon, Rodrigez, kao i ostrvska grupa Agalega.

Ukupna površina: 2.040 km²

Stanovništvo: 1.220.000 (popis 2003), Indijci 67 odsto, kreolci (melezi Evropljana, Indijaca i crnaca) oko 27 odsto, Kinezi oko tri odsto

Glavni grad: Port Luj (Port Luis) 150.000 stanovnika

Verska pripadnost: hindu 50 odsto, katolici 24 posto, muslimani 17 odsto, protestanti 12 posto

Zvanični jezici: engleski, francuski, kreolski

Valuta: mauricijska rupija

1 USD – 31,55 MUR

1 evro – 42 MUR

Klima: tropska sa temperaturama između 25 i 30 stepeni Celzijusa u visokoj turističkoj sezoni mogući kraći tropski pljuskovi .

Ekonomija

Od sticanja nezavisnosti 1968, Mauricijus je razvio ekonomiju zasnovanu na agrikulturi, sa industrijom i turizmom koji beleže stalni porast. Godišnji porast bruto nacionalnog dohotka je pet-šest odsto. Šećerna trska se uzgaja na oko 90 odsto kultivisanog zemljišta i čini oko 25 procenata izvoza. Nezaposlenost na Mauricijusu je oko sedam procenata

Stanovništvo

Dva zvanična jezika na Mauricijusu su engleski i francuski. Mauricijski kreolski, koji je mešavina engleskog, francuskog, portugalskog i hindi jezika, široko je rasprostranjen. Osim njih govore se hindustani, tamul, telegu, urdu, marati, haka (kinesko narečje iz okoline Kantona). Pisani kreolski je razvijen tek šezdesetih godina prošlog veka. Skoro sve svetske religije su rasprostranjene na Mauricijusu.

Kultura

Izmešana kolonijalna prošlost se odrazila na kulturu Mauricijusa. Kuhinja je mešavina holandske, francuske, indijske i kreolske. Mauricijus je peta zemlja na svetu koja je 1847. godine uvela poštanske marke. Kada je otkriven, na Mauricijusu je živela do tada nepoznata vrsta ptica, koju su Portugalci nazvali dodo. Do 1681. naseljenici i njihove domaće životinje pobili su sve primerke ove retke ptice.

Sejšeli

Potrebno je dobro zagledati kartu i ispod samog ekvatora pronaći sićušni Sejšelski arhipelag sa imenima koja odišu egzotikom, tirkizom, palmama i solju: Mahe, Pralen, La Dig, Siluet, Fregat, Denis, Berd i još stotinak mrvica razbacanih po zapadnom Indijskom okeanu. Atol Aldabra – istočnjačka mistika u imenu arapskog porekla. Oko pedeset hiljada džinovskih kornjača, više nego na Galapagosu, živi na ovim krečnjačkom prstenu koji krije posebnu floru i faunu. Pretvoreno je u prirodni park gde postoji naučna baza. Sejšeli su poznati po elitnom turizmu, privatnim kućama i ostrvima na kojima se odmaraju najveće sportske i muzičke zvezde. Privatna ostrva (Denis) plejboj zečica gde se stvara sapunska industrija seksa i glamura zvana „Plejboj”. Na Denisu postoji hotel za visoki, ekskluzivni turizam gde svetske lepotice nalaze nove sponzore a oni po povratku u svoja milijarderska carstva pokazuju trofeje: dvonožne ili u vidu sabljarki, ajkula ili lampuga svejedno je, glavno je da su „ribe”.

Lična karta

Sejšeli su arhipelag od 115 ostrva u Indijskom okeanu blizu obala Afrike. Sva ova ostrva pripadaju ostrvskoj Republici Sejšeli koja je nezavisna od 1975. godine, 1.000 kilometara istočno od Madagaskara i 1.500 kilometara od istočnoafričke obale. Glavno ostrvo je Mahe, i na njemu je glavni grad Viktorija (25.000 stanovnika).

Površina: 455 km²

Stanovništvo: 85.000 (2003), kreoli (mešavina azijskih, evropskih i afričkih doseljenika) oko 93 odsto, belci engleskog i francuskog porekla, Kinezi i Indusi

Verska pripadnost: oko 90 odsto katolici, oko sedam posto protestanti

Zvanični jezici: sejšelski, engleski i francuski

Valuta: sejšelska rupija

1 USD – 6,29 SCR

1 EVRO – 8,37 SCR

Klima: klima na Sejšelima je tokom cele godine tropska sa temperaturama između 30 i 35 stepeni Celzijusa uz moguće kraće tropske pljuskove

Viza: veoma dobri odnosi sa Republikom Sejšeli i naša brojna dijaspora učinili su da nama ne trebaju vize za ova rajska ostrva.

Sejšeli su udaljeni svega devet sati leta od Evrope.

Istorija

Prvi koji su posetili Sejšele su arapski trgovci, ali prvi zapis o ostrvima su ostavili Portugalci 1505. Pirati su koristili ova ostrva kao bazu, sve dok ih Francuzi nisu okupirali 1756. i nazvali ih po francuskom ministru privrede Žan-Moro de Sešelu. Ostrva su prešla pod britansku vlast 1814. godine, a od 1976. godine su nezavisna.

Privreda

Turizam je glavni izvor prihoda za stanovnike Sejšela i u poslednje vreme ovde se otvaraju ofšor kompanije i banke gde se prebacuje ogroman novac iz raznih transakcija pa postaju poznati po tome kao nekada Kajmanska ili Devičanska ostrva. Dakle, kada se ne bave turizmom i bankarskim transakcijama, stanovnici Sejšela izvoze cimet, vanilu, kopru (tvrdi beli deo kokosa) i ribu.

Stanovništvo

Sejšelska ostrva nemaju domorodačko stanovništvo. Svi ostrvljani su potomci došljaka: Francuza, Afrikanaca, Indijaca i Kineza. Velika većina njih pripada hrišćanskoj religiji, najviše rimokatoličkoj.

Sejšelska ostrva su najstarija okeanska ostrva na svetu. Od ukupno 115 ostrva samo su 33 naseljena. Stotine plaža koje se protežu ostrvima Mahe, Praslin i La Dinge ubrajaju se u najlepše na svetu. Najveće ostrvo je Mahe, koje ima više od 75 plaža od kojih se ne zna koja je lepša.

Najlepše plaže, kornjače i palme

Najpoznatija plaža Sejšelskih ostrva je Sanset bič, koja se nalazi na ostrvu Maha, a u njenoj blizini je i istoimeni hotel. Velika plaža na ostrvu Praslin omiljena je kod ljubitelja vodenih sportova. Plaža Sever je na ostrvu La Dinge i pruža mogućnost za uživanje u potpunom miru i tišini. Ostrvo ptica (Bird) dom je miliona ptica, a jedino je prirodno stanište esmeraldi, najvećih kornjača na svetu. Ostrvo Praslin, koje je oko sat vremena udaljeno od Mahe, nudi mogućnost da vidite palme koko de mer, koje jedino rastu na tom mestu i žive više od 200 godina.

Bogatstvo podmorja

Pored prelepih plaža i spektakularnih zalazaka sunca, ronjenje je veliki adut Sejšela. Pravo je uživanje naći se u bogatstvu nestvarnog podvodnog sveta, riba i korala koji se jedino na ovom mestu mogu videti. Većina turističkih brodića ima providno stakleno dno, kroz koje možete da vidite kornjače, koje teško da biste videli prilikom ronjenja.

Vrt Adama i Eve

Legendarni Vale de Mai je mesto na Sejšelima koje je pod zaštitom Uneska. Toliko je zadivljujuće da se nekada zaista verovalo da je to originalni rajski vrt. U privlačnoj lepoti njegovih šuma nalazi se više od 6.000 stabljika koko de mera i šest endemskih vrsta palmi. Ovo je i poslednje prebivališta ugrožene crne papige.

Fabrika čaja

Osnovana 1962. godine, zadužena je za celokupno uzgajanje i proizvodnju čaja na Sejšelima. Fabrika čaja uživa u predivnom pogledu na zapadne padine Mahe i sigurno je jedna od najlepših panoramskih tačaka na ostrvu. Tamo, između brojnih stabljika čaja, otkrićete iz prve ruke kako se na Sejšelima pravi čaj.

Kokos na pečatu

Jedno od prirodnih bogatstava ovog arhipelaga, pored kornjača, svakako je i koko de mer koji je karakterističan po tome što njegov plod ima oblik dva spojena kokosa. Ovaj kokos može se naći samo na Sejšelima i zbog toga je dospeo na zvaničan sejšelski pečat, kojim će vam carinik overiti pasoš prilikom ulaska u zemlju.