Transplantacije bubrega zavise od države

Pripremao sam se za bubrežnu slabost i dijalizu. Moja baba (očeva majka) i otac umrli su zbog bubrežne slabosti zbog urođenih policističnih bubrega. Bio sam svestan da ću morati na tretman dijalizom. Radili su mi operaciju arteriovenske fistule koja je neophodna za dijalizu. Operacija nije uspela. Pitao sam jednu profesorku da li bih ja mogao na peritoneumsku dijalizu. „To nije za vas. Zaboravite da postoji peritoneumska dijaliza”, rekla mi je tada.

Druga operacija fistule je uspela. Morao sam da krenem sa dijalizom pre nego što je fistula sazrela. Stavili su mi kateter na vrat (u jugularnu venu) koji mi je mnogo smetao i sa kojim sam počeo tretmane 21. aprila 2011. godine. Jedva sam dočekao da fistula sazri i da počnem dijalizu preko nje.

Svi su mi pričali o transplantaciji. I prošao sam svu obradu za transplantaciju, stavili su me na listu. Brzo su me pozvali na VMA. Malo kasnije i u Klinički centar Srbije. Shvatio sam da se biraju kandidati koji su mlađi i da ja sa mojih preko 60 godina nemam šanse. U međuvremenu sam upoznao pacijente kojima je transplantiran bubreg i koji su imale brojne probleme, neke vrlo ozbiljne. Rešili smo da osnujemo udruženje pacijenata na dijalizi u Boru da bismo se lakše borili za svoj status. Izabran sam jednoglasno za predsednika udruženja koje je postalo član Saveza organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije. U međuvremenu napisao sam i knjigu namenjenu pacijentima. Štampali smo je u 1.000 primeraka i besplatno delili u svim centrima za dijalizu. Na skupštini saveza jednoglasno sam izabran za predsednika saveza (koji objedinjuje rad svih udruženja u Srbiji). To je za mene bilo iznenađenje, ali i prilika da se borim da svima nama bude bolje.

U Americi se radi standardna hemodijaliza (HD) u trajanju od tri sata, tri puta sedmično. Firma „Gambro” je uvela poboljšane hemodijafiltraciju (HDF) i hemofiltraciju (HF). U knjigama piše da je hemodijafiltraciju (HDF) bolja do 30 odsto u odnosu na standardnu dijalizu. Sledile su je sve firme koje proizvode opremu za hemodijalizu.

U Evropi je standard da tretman traje četiri sata tri puta sedmično, s tim da se u mnogim zemljama radi i poboljšana HDF. U Americi se poboljšana HDF ne radi.

U nekim centrima u Francuskoj tretmani traju i po osam sati. Takvi pacijenti su objektivno znatno bolje.

Vojnomedicinska akademija je svim pacijentima obezbedila poboljšanu HDF, a stupio je i na snagu pravilnik koji tu poboljšanu HDF ograničava na samo 20 odsto od ukupnog broja pacijenata.

Amerikanci upoređuju transplantaciju bubrega i njihovu standardnu hemodijalizu od devet sati sedmično, a Evropljani upoređuju transplantaciju bubrega i njihovu standardnu hemodijalizu od 12 sati sedmično s tim da deo pacijenata ima i poboljšanu dijalizu HDF.

Ako se transplantacija upoređuje sa pacijentima koji su na tretmanu hemodijalizom devet ili 12 sati sedmično, bolje je preživljavanje kod osoba sa transplantiranim bubrezima. Problem sa pacijentima sa transplantiranim bubrezima jeste što moraju da uzimaju lekove koji sprečavaju odbacivanje bubrega. Ti lekovi smanjuju imunitet pa se dešava da stradaju od neke sasvim obične infekcije. Ti lekovi takođe oštećuju jetru i sam transplantirani bubreg.

U Srbiji je oko jedan odsto pacijenata na kućnoj hemodijalizi. Pacijent ne mora da se isključi nakon tri ili četiri sata da bi se na istu mašinu priključio novi pacijent i zato tretman na kućnoj hemodijalizi traje pet sati, ali i više, što obezbeđuje znatno bolju hemodijalizu.

Druge prednosti kućne hemodijalize jesu što nema prevoza do i od centra za dijalizu, što u toku tretmana pacijent može da radi mnoge stvari, što bolje prilagođava vreme za tretman tako da većina na kućnoj hemodijalizi nastavlja da radi.

Pacijenti na kućnoj hemodijalizu su samostalniji, aktivniji, disciplinovaniji, više odlučuju o svom lečenju, više znaju o dijalizi i svim procedurama i komplikacijama, sam tretman im je komforniji, ne postoji mogućnost širenja zaraznih bolesti, što je bilo jako uočljivo kada je u pitanju kovid.

Nedostaci kućne hemodijalize jesu što nije prisutan lekar i sve što obezbeđuje bolnica, što mora da se obezbediti poseban prostor i oprema za tretman.

Transplantacija bubrega mnogo zavisi od države. U mnogim državama je vrlo veliki broj transplantacija, a kod nas je stanje očajno loše. Nadam se da će Ministarstvo zdravlja posvetiti više pažnje transplantaciji i da ćemo početi da po tom pitanju ličimo na normalan svet.