MA KO TE PITA

„Tuča radikala!” glavni je, ogroman naslov objavljen prekjuče na prvoj strani „Gazete”, (s podnaslovom: „Toma Nikolić seu noći kada je dao ostavku žestoko sukobio sa Nemanjom Šarovićem, Vučić ih jedva razdvojio”), koji najavljuje tekst na celoj trećoj strani.

A na toj, trećoj strani piše da tuče na kolegijumu SRS-a nije bilo.

Radi se, o „incidentu” koji je „zamalo prerastao u teži fizički sukob”. Šarović je, naime, „do te mere uspeo da iznervira Nikolića (...) da je ovaj ustao sa stolice i krenuo na njega”. Svi članovi kolegijuma su ustali da ih zaustave, a među njima „najprisebniji” bio je Aleksandar Vučić.

Ne samo da nije bilo tuče, ispostavilo se, već se njih dvojica ni dotakli nisu.

Da li se čitalac, koji je kupio „Gazetu” da bi čitao o tuči, oseća prevarenim?

U „Presu”, na primer, glavni naslov i najava na naslovnoj strani glasi „Mafija preti Tominoj porodici” dočim na šestoj strani taj naslov je preinačen u „’Šešeljevci’ pretili Tominoj porodici?!” Proizilazi da sumnje nema da je mafija ta koja preti (jer taj naslov nije pod znakom pitanja) ali otkuda onda sumnja da su to možda „šešeljevci’’? Unutrašnji naslov dovodi pod sumnji onaj sa prve koji bi trebalo da je nesporan. A da se misli da su „šešeljevci’’ i mafijaši jedno te isto, onda ne bi na jednom mestu bilo znaka pitanja, a na drugom ne. (Možda se i misli, ali tako nije napisano.)

Ceo tekst se zasniva na priči „bliskog prijatelja porodice Nikolić”. On je, između ostalog, ispričao da je porodica poslednjih pola godine „pod strašnim pritiskom”. Jednom prilikom T. Nikoliću su nepoznati telefonirali i rekli „da bi bilo dobro da njegovi sinovi i snaje opreznije prelaze ulicu i da provere točkove pre nego što negde krenu kolima”, dok su drugi put dva nabildovana ćelavca prišla njegovoj snaji i preteći poručili da „pozdravi svekra Tomu”.

Ali, vratimo se prvoj strani „Gazete” gde je još jedna najava. Najava teksta na srednjim stranama koja glasi: „Dino Dvornik se ubio!”.

Nijedne novine, osim ove, nisu tako nešto tvrdile. Govorilo se o pretpostavci da je hrvatski pevač možda popio više lekova, ali da će lekari reći konačnu reč. Uostalom, „Gazeta” je u izlogu ponudila nešto čega nema u radnji. Čak i njen naslov na srednje dve strane poriče onaj sa naslovne i glasi: „Dino Dvornik se predozirao?”.

Čovek može uzeti više lekova namerno, da bi se ubio, ili iz neznanja – da bi mu što pre bilo bolje. Ili greškom. A čak i da se zaista ubio, takva činjenica se, zbog porodice, ne udara na zvona.

Ma ko te pita.

„Alo!” je tako objavio „snimke oralnog seksa” J. Ž., voditeljke koja je svojevremeno učestvovala i u „Velikom bratu”, uz naznaku: „zabranjeno za mlađe od 18 godina”.

U tekstu između ostalog piše da su je pozvali u redakciju, pokazali joj slike i da je, ne poričući da je na njima, sve vreme ponavljala: „Ne znam otkud ove fotografije”. I dodala: „Ne sećam se da sam se ovako slikala”.

Pritom je „plakala bez prestanka”.

Kada je otišla kući, ,,...Iste večeri, našeg novinara je u više navrata zvao Jelenin otac, koji je govorio da mu je ćerka sve ispričala i da će on zbog toga tužiti našu redakciju. Ni to nije bilo dovoljno, već nas je posle toga pozvao čovek koji se predstavio kao ,njen ujak iz Crne Gore’, koji je otvoreno pretio našem novinaru da će ga ,njegovi ljudi tražiti po Beogradu’ ako snimak bude objavljen! ” – piše „Alo!”.

Fotografije napravljene mobilnim telefonom, bez njenog znanja, ipak su, prekjuče, objavljene. Uz navođenje njenog punog imena i prezimena.

Da li je to sloboda novinarstva i da li je to novinarstvo i da li se ljudi koji su ovo objavili mogu nazvati novinarima, a hartija na kojoj je štampano, da li se može nazvati – novinama?

Privatna, intimna situacija, kakvih je bezbroj, iznosi se u javnost samo zato što je na njoj široj javnosti poznat lik. Da bi se udovoljilo bolesnoj znatiželji onima koji vole da vire kroz ključaonice. Onima koji će to već sutra zaboraviti, jer će biti preokupirani nekim drugim sličnim prizorom, ne pomišljajući da su – svi skupa – možda sasvim upropastili jedan život. Ili, u najmanju ruku, naneli bol porodici i mnogim drugima.

Ma koga je to briga.

A druga je priča kada se takvi snimci prave ciljano da bi bili objavljeni i da tako na aktere bude skrenuta pažnja javnosti od koje žive. Kao što je druga priča i naznaka o „zabrani za mlađe od 18 godina”. Kao sprdnja i bezočno ismevanje malaksalih, najčešće jalovih pokušaja da se na mlade koliko-toliko utiče vaspitno.