I ponos i razočaranje

Kako je Partizan igrao u ovoj sezoni Evrolige, kakvu je posetu imao i koliko je doprineo poboljšanju imidža tog takmičenja, bilo bi logičnije da ta liga njemu plaća da igra u njoj, a ne obratno! Crno-beli su na mala vrata ušli u Evroligu, posle izbacivanja ruskih klubova, a ulaznica ih je koštala 500.000 evra. Da nije došlo do rata u Ukrajini, Evropa verovatno ne bi imala priliku da gleda jedan ovakav tim, koji je kod kuće maltene stalno igrao pred 20.000 gledalaca (najveća poseta u celoj ligi) a značajnu podršku imao je i na pojedinim gostovanjima.

Partizan je na svom povratku i elitno evropsko društvo, posle osam sezona, pokazao i da po igri pripada tu. Milimetri su ga delili od plasmana na završni turnir u Kanuasu (19-21. maj)…

Teško je posle svega dati završnu ocenu njegovog učinka u ovoj sezoni: iako je jasno da je četvrtfinale uspeh, ostaje gorak ukus posle tri uzastopna poraza od Reala, tim pre kada se zna šta je kumovalo tome. Madriđani su, u najmanju ruku na volšeban način, uspeli da se oporave posle početna dva poraza na svom terenu i da sa ukupnim skorom od 3:2 obezbede vizu za fajnal-for.

Kroz par meseci ili godina, niko se neće sećati kako je Real vaskrsao posle dva žestoka nokauta u „Vizink centru”. Pamtiće se samo to da je ovo jedini tim u istoriji lige koji se u četvrtfinalu iščupao posle 0:2 na svom terenu. Taj podatak na prvi pogled deluje impresivno, veličanstveno… Samo ukoliko se zaboravi da je tuča u Madridu, koju je na isteku druge utakmice započeo kapiten domaćih Serhio Ljulj (kao odraz potpune nemoći njegove ekipe), žestoko uzdrmala crno-bele koji su u trećoj utakmici – kada je samo trebalo dokrajčiti protivnika, ostali bez pomoći dvojice ključnih košarkaša (Kevina Pantera i Matijasa Lesora).

Sve ovo je i velika pouka. Celom timu, svima u klubu, ali posebno Panteru koji je nepromišljenim gestom bacio senku na svoju izvanrednu sezonu. Nije teško zaključiti u kom smeru bi se odvijale stvari da kapiten crno-belih nije naseo na provokaciju kapitena Reala Ljulja. Kapiten, po nepisanom pravilu, nije najbolji igrač u ekipi, već najcenjeniji, najpouzdaniji, onaj kome se najviše veruje. Kapiten uvek mora da bude iznad strasti i varnica koje mogu da sprže krila njegovom timu. Eh, da je samo bio dovoljno hladan i mudar da na onaj lakat Ljulja, reaguje ironičnim osmehom; ili da mu dobaci: „Samo udri majstore, jer mi smo vas košarkaški ubili”!

Ono na čemu treba odati priznanje madridskim „belima” jeste igra u drugom poluvremenu majstorice, kada su sačuvali veru u svoje mogućnosti i u trenutku totalnog posrnuća (41:59, 23. min). Tih 17 minuta su i jedino na čemu bi u celoj ovoj sezoni moglo nešto da se zameri igračima Partizana. Olako je ispuštena prednost od 18 poena. Olako je prokockana prilika da se u Kaunasu, u polufinalu, igra sa Barselonom

- Najpre bih želeo da čestitam Real Madridu na pobedi – rekao je džentlmenski trener Partizana Željko Obradović, koji je svom timu trasirao put ka novim evropskim visinama. – Ponovo će igrati na fajnal-foru, veliki tim, veliki klub. Imaju karakter, i kao što sam rekao u intervjuu na poluvremenu, igraće sa karakterom svih 40 minuta. Počeli su da igraju sa puno samopouzdanja, mi skoro da smo igrali bez odbrane. Ono što mogu da kažem jeste da sam ponosan na moj tim. Posle osam godina smo se vratili u Evroligu i odigrali jednu ovakvu sezonu u Evroligi.

Ma koliko opšti utisak bio da je Partizan ostvario uspeh u ovoj sezoni na evropskoj sceni, unutar tima ostaje žal što taj uspeh nije bio još veći. Obradović nije želeo da se vraća na nemile scene s kraja druge utakmice, ali se u njegovoj izjavi posle majstorice nazire miris nepravde…

- Imam osećaj da smo mogli da pobedimo ranije, ali ne želim da se vraćam na stvari koje su se već desile. Želim da zahvalim našim ljudima koji su došli da bodre Partizan. Neverovatna podrška koju imamo ove sezone, opet su došli ljudi iz različitih gradova cele Evrope. Ponosni smo na to. Ljudi dolaze u Beograd iz raznih delova Evrope. Nadam se da ćemo igrati Evroligu, što nam je veoma važno. Imamo takmičenje koje nam je jednako važno i moramo se spremiti za to.