Gornja Trepča guši se od smeća

Gornja Trepča – Rajsko mesto između Vujna i Bukovika, dva šumovita šumadijska brdašca, gde leprša blagi vetar i miriše borovina, tu gde potoci i rečice leče svojom vodom, lako bi moglo da bude oaza spokoja i zdravlja. Moglo bi, ali nije.

Lečilište Gornja Trepča, jedna od najposećenijih banja u Srbiji, zapravo je poprište oštrih sukoba uprave stacionara i privatnika koji žive od izdavanja soba i apartmana. Dvogodišnje trvenje oko kontejnera u naselju Borići, iz kojih se širi nepodnošljivi smrad od životinjskog otpada, dostiglo je svoj vrhunac nakon privatizacije lečilišta. Borba za goste je očita, a u celu priču se umešalo i starešinstvo manastira Vujan, koje smatra da je, prilikom privatizacije, novom vlasniku prodata i zemlja koja pripada SPC.

Iako smrad iz kontejnera, postavljenih na svega dvadesetak metara od prvih kuća, privlači rojeve mušica i pse lutalice koji noću raznose životinjske kosti i bačene utrobe, uprava stacionara smatra da u lečilištu sve funkcioniše gotovo savršeno.

– Ne vidim u čemu je problem. U saradnji sa „Komunalcem“ iz Čačka, uprava stacionara postavila je kontejnere tamo gde je neophodno. Ima ih duž celog puta ka Gornjoj Trepči, pa što ne bi bili postavljeni i u naselju Borići. Nema tu nikakve zle namere. I nemojte me, molim vas, pitati dalje, jer smo sada u nekoj gužvi – bilo je sve što nam je izjavila upravnica lečilišta Vesna Stanković, odbivši da govori o nedavnoj privatizaciji banje.

Lečilište Gornja Trepča je nedavno privatizovano za 1,5 miliona evra, a novi vlasnik 70 odsto kapitala je firma „Bonido“ iz Vladimirovca kod Šapca. To preduzeće se, inače, bavi trgovinom poljoprivrednim proizvodima, ali je vlasnik Borivoje Jakovljević, kako je izjavio za „Glas javnosti“, imao i ličnih razloga da kupi lečilište. Prema sopstvenom priznanju, on se u Gornjoj Trepči lečio i izlečio.

Iguman manastira Vujan, otac Jovo Nikitović, međutim, kaže da je privatizacija obavljena mimo zakona. Prema njegovim rečima, novom vlasniku je prodato 10,4 hektara zemlje koja pripada crkvi, i pored odluke Opštinskog suda u Čačku o zabrani prometa tih parcela i upozorenja koje je republička Direkcija za imovinu uputila Agenciji za privatizaciju.

– Čitavo lečilište, odnosno nekadašnje narodno kupatilo, bilo je u sastavu manastira sve do 1946, kada je komunistička vlast odlučila da nam tu zemlju oduzme. Mi smo tražili da parcele koje pripadaju manastiru budu izuzete iz privatizacije, ali se Agencija za privatizaciju oglušila o naš zahtev i pored upozorenja i odluka nadležnih. Sada tražimo da nam se ta zemlja vrati, a ukoliko za to ne budemo mogli da se izborimo u našoj zemlji, obratićemo se i nadležnim međunarodnim institucijama – kaže za „Politiku“ iguman Nikitović.

Istovremeno, grupa privatnika koji žive od izdavanja smeštaja tvrdi da je premeštanje kontejnera samo „jedan od poteza“ uprave stacionara koja, kako navode, ima nameru da im „upropasti posao“.

– Iz kontejnera se širi nepodnošljiv smrad, a rojevi mušica prate goste sve do stacionara. Mislila sam da su kante postavljene za smeće, a u njih se odlažu životinjske kosti i utroba iz restorana koji radi u sklopu lečilišta. Zbog toga sam samo ove godine izgubila osmoro starih gostiju. Kad sam ih videla u banji, rekli su mi: „Tebi, Tamara, svaka čast, ali mi više ne možemo da dolazimo zbog smrada“ – kaže za „Politiku“ Tamara Janošević, vlasnica apartmana u Borićima i predsednica Udruženja građana „Vujan i Bukovik“.

Brošura o lečilištu, sa podacima o popunjenosti kapaciteta, možda otkriva pozadinu sukoba u ovoj banji.Naime, prirodno lečilište Gornja Trepča, kako stoji u brošuri, raspolaže sa 156 ležajeva i dva apartmana, a u privatnom sektoru je čak oko 3.000 mesta. Navodi se i da su kapaciteti popunjeni 100 odsto tokom cele godine. Jedino čega u brošuri nema jeste cena smeštaja i raznovrsnih terapija koje nudi ovo lečilište, pa nama ostaje samo da nagađamo koliki je prihod od pacijenata koji, bukvalno u kolonama, pristižu u ovu banju tokom čitave godine.