Principijelan i dosledan stav Kipra o nepriznavanju Kosova

Sveukupni odnosi Kipra i Srbije su tradicionalno jaki, negovani i mnogostruki: u svetlu aktuelnih dešavanja u vezi sa Kiprom i Kosovom, potrebni smo jedni drugima i svesrdno se podržavamo, uz otvaranje novih prostora za dalje unapređivanje naših odnosa, ocenio je njegova ekselencija Dimitrios Teofilaktu, ambasador Republike Kipar u Srbiji, u razgovoru za „Politiku” na kraju diplomatskog mandata u Beogradu.

Glasanjem protiv prijema samoproglašene države Kosovo u Savet Evrope, Kipar je pokazao da poštuje međunarodno pravo i teritorijalni integritet Srbije. Trpi li Kipar posledice zato što ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu?

Kipar poštuje teritorijalni integritet Srbije, kao što poštuje teritorijalni integritet svih drugih država. Naš stav o nepriznavanju Kosova je principijelan i dosledan i to ne samo zbog toga što imamo sličan problem. Da bismo bili kredibilni, moramo se rukovoditi doslednim i principijelnim stavovima, u skladu sa međunarodnim pravom. Istovremeno, u skladu sa politikom EU, podržavamo dijalog Beograda i Prištine, ali insistiramo sa ostalim zemljama članicama na punoj primeni odredaba koje se tiču srpskih opština na Kosovu, i ključni su aspekt politike Beograda, u skladu sa Briselskim sporazumom.

S druge strane, kada naši vitalni nacionalni interesi, takozvanih malih država, nisu u skladu sa interesima drugih, uglavnom većih igrača, određeni pritisci, ili ako hoćete posledice, moraju se predvideti. Po mom mišljenju nije reč o pritisku unutar EU ili drugde, jer svi znaju naš stav. Bez obzira na ekonomske ili druge posledice, države ne bi trebalo da donose odluke pod pritiskom.

Inače, u slučaju Kosova, mi koordiniramo naše delovanje, u skladu sa načelima međunarodnih organizacija kao što je Savet Evrope, u konsultacijama sa državama EU, koje imaju potpuno isti stav, i sa drugim zemljama koje slično misle.

Sa novim predsednikom Republike Kipar, Nikosom Hristodulidisom, kakav je novi kurs Nikozije ka rešavanju kiparskog pitanja?

Izgledi za dugotrajno rešenje kiparskog pitanja, nažalost, nisu baš svetli, i to zbog turske nepopustljivosti. Međutim, rešenje kiparskog pitanja je visoki prioritet za vladu u Nikoziji, jednostavno zato što moramo pružiti novu šansu miru. Predsednik Hristodulidis je od prvog dana jasno stavio do znanja da je spreman da nastavi pregovore sa dobrim namerama, uz poštovanje relevantnih rezolucija UN. Ipak, nikako nismo spremni da odstupimo od ključnih principa međunarodnog prava da bismo imali rešenje, posebno ono koje nije održivo niti garantuje buduće funkcionisanje države. Istovremeno, rešenje kiparskog pitanja mora biti u skladu sa ustavnim i zakonskim odredbama EU. Kao članica EU ne očekujemo ništa manje. Zbog toga je predsednik po stupanju na dužnost pokrenuo novu inicijativu da Evropska unija preuzme aktivniju ulogu u novoj rundi pregovora za koju se nadamo da će uskoro početi. Nažalost, politika i javne izjave Ankare ne vode u pravcu iznalaženja održivog rešenja. Sasvim je jasno da Turska ima za cilj da nametne trajnu podelu Kipra, kroz rešenje „dve države”, što je potpuno protivno dogovorenom.

Predajući akreditivna pisma predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, najavili ste da ćete značajan deo svojih aktivnosti posvetiti ekonomskoj saradnji, izdvajajući oblast informacionih tehnologija, koja pruža brojne mogućnosti. Kako ocenjujete profil aktuelne bilateralne ekonomske saradnje Kipra i Srbije danas?

Jedan od mojih diplomatskih prioriteta bio je unapređenje ekonomske saradnje Kipra i Srbije, pre svega u oblasti nauke i tehnologije na IT aplikacijama, kao i u sektorima energetike i poljoprivrede. To je zahtevalo pedantan i sistematičan program kontakata sa rektorima, dekanima i naučnicima na vašim vrhunskim univerzitetima, istraživačkim institutima, katedrama matematike, informacionih tehnologija, uključujući nuklearnu fiziku, posebno u oblasti obnovljivih izvora energije. Istakao bih saradnju ključnih nuklearnih naučnika Kipra i Srbije. Sa zadovoljstvom sam koordinirao preliminarne sastanke i posete ovih naučnika i profesora Kipru, da bi se sastali sa svojim kolegama. Te aktivnosti kada se sprovode sistematično, i postave u institucionalni okvir, mogu imati značajne ekonomske benefite, pored razmene saznanja i naučnih inovacija. Nastaviću i nakon završenog mandata u Srbiji da delujem kako bi se ova saradnja vrhunskih naučnika i naučnih institucija Kipra i Srbije nastavila.

Kipar raspolaže nalazištima oko 25,5 biliona kubnih stopa gasa utvrđenih u okviru pet istraživanja između 2011. i 2022. godine. U energetski siromašnoj Evropi, da li Nikozija vidi Kipar kao buduće regionalno energetsko čvorište?

Energetika nudi veoma dobru platformu za regionalnu saradnju. Ogroman je potencijal da Kipar postane regionalno energetsko čvorište. Brojne svetske energetske kompanije: „Ekson mobajl”, „Total”, ENI, kao i kompanije iz Izraela, Katara, poslednjih godina uložile su mnogo u istraživanja u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Kipra, kao i u razvoj prateće infrastrukture, terminala za LNG, skladištenje i izvoz gasa. Kipar zato neminovno preuzima ulogu značajnog energetskog čvorišta. Ekskluzivna pomorska ekonomska zona Kipra je oko deset puta veća od naše kopnene površine. U nastojanjima da se energetski siromašna Evropa, kako kažete, okrene od Rusije, ozbiljan procenat nove energije može se obezbediti iz regiona Istočnog Mediterana, sa Kiprom u njegovom centru. U razvojnim planovima Istočnomediteranskog energetskog koridora predviđaju se, između ostalog, i gasovodi koji bi se sa Kipra, preko grčkog ostrva Krita i dalje, protezali na Balkan i Jugoistočnu Evropu, gde bi Srbija mogla da igra ključnu ulogu  na energetskoj stazi kroz Evropu. Sve to u cilju ostvarivanja energetske bezbednosti Evrope.

Kakav napredak ostvaruju Beograd i Nikozija u oblasti kulturne saradnje, uključujući i pitanja u vezi sa pravoslavljem i očuvanjem kulturnog nasleđa? Kako bi se sumirale sinergije javnog i akademskog, kao i privatnog sektora Kipra i Srbije?

Čvrsto verujem da, pored klasične političke, energetske i sportske diplomatije, produbljivanju prijateljskih odnosa naše dve zemlje umnogome doprinose kulturna saradnja i razmene. U oblasti nauke, kulture i umetnosti Kipar i Srbija imaju izuzetne talente koji mogu da udruže kreativne snage. U ikonoklastičnoj umetnosti, na primer, postoji veliki potencijal za studije i razmenu ekspertize između naučnika i istoričara umetnosti. To će proširiti znanja o našoj pravoslavnoj veri. Neke od ovih aktivnosti mogu se odvijati u okviru programa i finansiranja EU, što bi bilo od koristi državama kandidatima i omogućilo bližu saradnju sa državama članicama EU. Potpisali smo bilateralne sporazume za unapređenje saradnje u kulturi. U tom cilju, možemo dalje promovisati sinergije između javnih, akademskih i privatnih institucija.

Nedavno ste izjavili da je turizam jedan od načina da se još bolje upoznamo i povežemo. Kakva je trenutna turistička razmena između Kipra i Srbije? Gde su šanse za dalji napredak?

Turistička razmena Kipra i Srbije jedan je sigurnih pokazatelja jakih veza i saradnje naše dve zemlje. Od 2007. broj dolazaka turista iz Srbije na Kipar više je nego udesetostručen. Od vremena pandemije i danas, aktivno promovišemo turistička putovanja u oba smera, povećan je broj redovnih letova, dijapazon turističke ponude stalno se obogaćuje. Lane je oko 22.000 turista iz Srbije boravilo na Kipru. Verujem da uskoro može dostići i 50.000 posetilaca iz vaše zemlje. Takođe, broj kiparskih turista u Srbiji je u stalnom porastu i veoma su zadovoljni ovdašnjim gostoprimstvom. Verujem da je turizam posebnih interesa: poslovni, medicinski, sportski, kulturni, verski, ključni za dalji napredak razvoja turizma između Kipra i Srbije, a takođe i način povezivanja naših naroda i institucija.

Koliko je rusko-ukrajinski sukob skup za Evropu? Koje su prednosti i ograničenja „politike sankcija” EU?

Očigledno je da se rat nastavlja i nanosi ogromnu ekonomsku štetu Ukrajini, Rusiji i naravno Evropi. Kipar se uskladio sa politikom EU u vezi sa sankcijama. Bilo je neophodno zadržati osećaj jedinstva da bismo kolektivno reagovali na rat u Ukrajini, osuđujući flagrantno kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Kad je reč o sankcijama, očigledno je da imaju prednosti i mane. Ponekad imaju efekat bumeranga, sa ekonomskim posledicama po one koji ih nameću, bez obzira na to koliko su opravdane. Dakle, postoji snažna politička poruka, sa političkim posledicama po agresora, ali šteta se širi i van Rusije. Uprkos tome, nakon skoro godinu i po dana razaranja i ozbiljne ekonomske štete, moramo povećati obim diplomatskih napora, kako bismo ovu krizu okončali. Svako produženje rata umnožavaće rizik od eskalacije i dalje potkopavati mir i stabilnost u Evropi.

Da li bi tekuće tenzije u Sudanu mogle da izazovu novu migrantsku krizu u Evropi?

Bez sumnje, sukob u Sudanu već pokreće novi talas migranata, dodatno pogoršavajući tekuću i akutnu migrantsku krizu u Evropi. Ovo je tužna realnost, sa svim negativnim posledicama. Kipar je na raskrsnici i, kao što znate, suočava se sa ozbiljnim problemom kao rezultatom ilegalne migracije iz Afrike i drugih zemalja. U stvari, većina njih ilegalno prelazi na Kipar direktno iz Turske, preko okupiranih područja. Već imamo najveći broj tražilaca azila po glavi stanovnika u EU.

Što se tiče repatrijacije građana iz Sudana, Kipar zaista igra veliku ulogu – kao i u slučaju drugih sukoba u regionu. Mi podržavamo međunarodne napore za evakuaciju građana iz Sudana,  aktiviranjem mehanizama koje imamo. Sve u svemu, Kipar služi kao vitalna tranzitna tačka u naporima za evakuaciju, a do sada je hiljade građana iz oko 30 zemalja napustilo Sudan preko Kipra.