Kina dobila zeleno svetlo da „uplovi" u Hamburg
Кинески председник угостио је Олафа Шолца у новембру у Пекингу (Фото EPA-EFE/Kay Nietfeld)
Berlin je uporan u nameri da 24,9 odsto dela lučkog terminala „Tolerort” u Hamburgu proda kineskoj kompaniji „Kosko”. Tamošnja vlada saopštila je da će nastaviti da radi na ostvarenju ovog plana uprkos protivljenju članova vladajuće koalicije. Zapadni mediji izveštavaju da Olaf Šolc insistira na održanju dogovora podsećajući da je upravo nemački kancelar prošlog oktobra progurao ovaj sporazum koji će omogućiti brodarskom gigantu iz Kine da preuzme akcije. Dogovor je prošlog meseca bio pod znakom pitanja jer su bezbednosne strukture proglasile objekat „važnom infrastrukturom”, što znači da kupovina može da se suoči s preprekama i strožim uslovima. Usprotivili su se i članovi kabineta, ali „Politiko” navodi da je ove sedmice portparol vlade Štefan Hebestrajt najavio da će ostati pri odluci donetoj u oktobru. To je opet izazvalo kritike koalicionih partnera, pogotovu Zelenih. Oni su pozvali na reviziju sporazuma uz zahtev da se umanji udeo akcija koje „Kosko” namerava da kupi. Bolno iskustvo sa zavisnošću od ruskog gasa izmenilo je stav dela nemačke vlade kad je reč o stranim strateškim investicijama. Odluka o prodaji nametnula je pitanje kakav stav treba zauzeti prema Kini, a s tim u vezi lane su pojedini nemački mediji pisali da kancelar pokazuje „podjednak stepen slepila” koliko i Angela Merkel u vezi s ruskim gasom.
Međutim, sudeći po reakciji kancelara i odlučnom nastupu vlade, može se reći da izmena ove vrste neće biti. Zanimljivo je istaći i da zeleno svetlo Pekingu stiže svega šest nedelja pred sastanak nemačkih i kineskih zvaničnika, zakazan za 20. jun u Berlinu. Ovim povodom oglasila se i transportna kompanija iz luke Hamburg kako bi saopštili da su zadovoljni pozitivnim ishodom i da očekuju da će ova priča vrlo brzo biti zaključena. Ova logistička kompanija raduje se kineskom uplivu u luku jer bi „Tolerort” postao najbitniji terminal za najveću svetsku brodarsku kompaniju.
Međutim, za kritičare je ova tema tek otvorena, a po njima je delimično vlasništvo nad lukom deo plana Pekinga da stekne opsežnu kontrolu nad evropskom infrastrukturom. Hamburška luka predstavlja vrata Nemačke prema svetu, a ekonomski kineski gigant je najveći klijent luke. Iz Kine je lani u Hamburg u prvih šest meseci stiglo bar 1,3 miliona kontejnera.
Kritika kaže da, nakon što je rat u Ukrajini rasvetlio koliko je Nemačka ranjiva zbog toga što zavisi od ruskog gasa, treba dobro promisliti kakav odnos žele da imaju s Kinom, koja je godinama njihov najveći trgovinski partner i u kojoj posluju hiljade nemačkih kompanija. S tim u vezi i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok obratila se privrednicima rekavši da ne mogu i drugi put „da dozvole da se nadaju kako neće baš sve biti tako loše s tim autokratskim režimima”.
„Nemačkoj vladi, a i meni lično, važno je da u strategiji prema Kini primenimo ono što smo naučili iz naše zavisnosti prema Rusiji”, rekla je svojevremeno Berbokova.
Nemačka je isticala da želi da smanji zavisnost od Kine, što je najavljivao i ministar privrede Robert Habek iz Zelenih, ponavljajući da treba da izbegavaju kineska ulaganja u kritičnu infrastrukturu, ali tamošnji privrednici drukčije misle i firme nastavljaju da posluju i ulažu u Kinu. Za njih su nezamislive najavljivane promene kursa. Studija Instituta nemačke privrede kaže da su u prva dva kvartala prošle godine nemačke firme u Kinu investirale rekordnu sumu od deset milijardi evra, ponajviše u automobilskoj i hemijskoj industriji.
Fridolin Štrak, generalni direktor odbora za Aziju i Pacifik nemačke privrede, rekao je za „Rojters” da državni podsticaji i garancije u poslovanju s Kinom moraju da se održe.
A nemačka vlada održaće dogovor s „Koskom”, iako je udeo koji je sada u igri manji od prvobitne ponude brodarskog giganta, koji je želeo da preuzme 35 odsto. Pristalice sporazuma cene da će to omogućiti Hamburgu, gde je Olaf Šolc bio gradonačelnik, da drži korak s rivalskim lukama koje se bore za udeo u kineskom trgovanju i od kojih su neke već delimično u vlasništvu kompanije „Kosko”.