Severnoj Makedoniji opet preti veto Bugarske

Specijalno za „Politiku”

Dimitar Kovačevski, premijer Severne Makedonije, sa svojim timom već drugu nedelju boravi u službenoj poseti SAD tražeći za svoju zemlju mesto pod suncem u novoj svetskoj političkoj podeli, izazvanoj ekonomskom krizom i ratom u Ukrajini. Glavni fokus Kovačevskog je da Severna Makedonija do 2030. godine postane članica EU, te da, pored toga što je pre tri godine postala trideseta članica Severnoatlantske alijanse, ostvari i svoj drugi strateški cilj kao deo evropske porodice.

U sklopu obeležavanja trideset godina članstva Republike Severne Makedonije u UN (najpre kao BJRM, pa sada kao Republika Severna Makedonija), Kovačevski je učestvovao u radu SB UN, gde je govorio o svojoj zemlji kao nezavisnoj i suverenoj državi od 8. septembra 1991. godine.

Kovačevski je za politiku koju vodi Severna Makedonija na bilateralnom i multilateralnom planu, pre svega na Balkanu i u Evropi, dobio posebno priznanje u Stejt departmentu od državnog sekretara SAD Entonija Blinkena. On je zahvalio Kovačevskom na tome što je RSM postala trideseta članica NATO-a i istakao da je ova zemlja svojim strateškim položajem veoma značajan vojni subjekat u ovoj vojno-političkoj svetskoj organizaciji. Blinken je istakao i zahvalnost Skoplju za podršku Kijevu.

Kovačevski je s američkim diplomatom Džejmsom Rubinom, nedavnim gostom Balkana, koji je mimošao Srbiju, potpisao protokol o sprečavanju širenja dezinformacija. Kao što je poznato, prilikom posete Podgorici, Skoplju i Tirani, Ruben je osudio Srbiju da je glavna baza za širenje dezinformacija iz Rusije i Kine.

Kovačevski je, gostujući na TV „Glas Amerike” na makedonskom jeziku, naglasio da su političari odgovorni za budućnost građana i da treba sve preduzeti da bi Severna Makedonija postala članica EU. Ovog puta Kovačevski je aludirao na opoziciju, koja se suprotstavlja promeni Ustava RSM, u koji treba uvesti Bugare kao konstitutivni element ove zemlje.

Podsetimo da je evropski put Severne Makedonije konstantno posipan trnjem od strane susednih zemalja članica EU – najpre od Grčke, a sada i od Bugarske. Uslov je i tada i sada promena Ustava RSM, ali ne samo to – nova pretnja vetom nazire se od Bugarske, jer bugarskom predstavniku u Evropskom parlamentu Angelu Georgievu nije bilo dozvoljeno da poseti grob Goce Delčeva 4. maja, na dan godišnjice njegove smrti.

Kako prenosi portal „Faktor”, Georgiev tvrdi da mu nije dozvoljen ulazak u Severnu Makedoniju, da ga je makedonska policija vređala i tukla i da mu nije dozvolila da kontaktira s advokatom i porodicom, zbog čega očekuje da Bugarska vrati veto Makedoniji na putu evrointegrativnih procesa.

„Telefon mi je pao i ostao je tamo. Nisu mi ga vratili. Zatražio sam da se javim advokatu, što mi nisu dozvolili. Tražio sam da pozovu lekara, rekli su mi da ne radi za vikend. Nisu mi dozvolili da kontaktiram ni sa svojom porodicom”, rekao je Georgiev. On je naglasio da će pokrenuti sudski postupak pred sudskim organima u Severnoj Makedoniji, prenosi portal „24 časa”.

Evropski zvaničnici zamerili su Skoplju zbog neprimerenog ponašanja makedonske granične policije. Međutim, na osnovu snimaka s video-kamera, postoje dokazi da je Georgiev vređao policiju i da se, zapravo, on ponašao neprimereno poslaničkoj funkciji. Zvanično Skoplje navelo je da se Georgiev „nalazio u lošem društvu”.

Podsetimo, ovaj skandal na granici rezultat je celokupne političke klime između dve države, gde mnoga istorijska, politička i identiteska pitanja nisu rešena. Među njima je i pitanje Goce Delčeva (1872–1903), koga i Makedonci i Bugari prisvajaju kao svog revolucionara, a istoričari nisu naučno stavili tačku na ovo pitanje. Bio je najuticajniji vođa Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije (VMRO) koja je delovala u vreme osmanlijske vladavine na prelazu iz 19. u 20. vek.