Čuvar nasleđa Lazarevog grada

Kruševac – Miloš Stojadinović, mladi hroničar iz Kruševca, desetogodišnjicu rada obeležio je u Narodnom muzeju, gde je priređeno veče zavičajne istorije „U vremenu starog Kruševca”. Iako je inženjer elektrotehnike i računarstva, od detinjstva je voleo srpsku istoriju, naročito lokalnu.

– Moj otac je čuvao monografiju o Kruševcu i voleo sam da je prelistavam, čitam tekstove o našem gradu, diveći se fotografijama na kojima se nalazio stari Kruševac. Ali, interesovanje za ovakve stvari raslo je dok sam bio na privremenom radu u Francuskoj. Divio sam se očuvanom i negovanom kulturnom nasleđu koje Francuzi imaju – kaže naš sagovornik.

– Posebnu pažnju privlačili su mi zamkovi, kojih u dolini reke Loare ima više od 30. Francuzi su to odlično iskoristili ulažući u turizam i promovišući svoju istoriju. Danas ta mesta obilaze milioni turista. Izdvojio bih zamak u gradiću Somir i jedan od najvećih zamkova na svetu – u gradu Karkason. Kao iz bajke. Tada sam razmišljao o svom rodnom Kruševcu, njegovoj bogatoj istoriji i obećao sebi da ću, kad se vratim u svoj zavičaj, napraviti kolekciju knjiga o Kruševcu. Tako se i desilo. 2011. godine – seća se Stojadinović.

Po povratku je prvo otvorio fejsbuk stranicu „U vremenu starog Kruševca”, pa su ga istraživanja odvela do objavljivanja rodoslova Pasjaka, mesta njegovih predaka.

– Prvi rezultat od početka istraživanja bila je knjiga „Pasjak” – lična karta tog sela koju sam radio po uputstvima Odbora za hronike sela pri SANU. Interesovanje meštana je bilo veliko, ali i onih koji se zanimaju za takvu tematiku. Vođen uspehom ove hronike sela, ali i tada već popularne fejsbuk stranice „U vremenu starog Kruševca”, nastavio sam s istraživanjem arhivske građe i stare štampe. Kada bih nešto zanimljivo pronašao o našem kraju, to sam delio sa svojim prijateljima, ali i pratiocima fejsbuk stranice. Tako sam delio i svoju radost sa svima, a posebno s hroničarima Miloradom Sijićem, Dragišom Milosavljevićem, Slobodanom Nikolićem i drugima. Zajedničkom saradnjom s g. Slobodanom Nikolićem stvorene su knjige „Dnevnici iz Velikog rata” i „Kruševac u Velikom ratu”, kojom smo se, 11. novembra 2018. godine, svečanom promocijom odužili gradu Kruševcu povodom obeležavanja 100 godina od završetka Prvog svetskog rata. Nastavio sam sa istraživanjem i na terenu. Kada su ljudi saznali čime se bavim, obraćali su se da im pomognem u pronalaženju njihovih predaka i dolazilo je do interesantnih istraživanja. Tako sam, 2016. godine, u Zdravinju, rodnom selu moje majke, pronašao interesantan srednjevekovni spomenik – ističe mladi hroničar.

Nedavno je predstavljena knjiga „Zanimljiva Čarapanija”, nastala zahvaljujući dugogodišnjem prelistavanju stare štampe, u kojoj je autor pronalazio zanimljive tekstove o Kruševcu i stanovništvu.

– U njoj čitaoci mogu da pročitaju priče o neobičnom dvoboju između dva najbolja prijatelja, ratu između meštana Bresnog Polja i Konjuha oko rečnog ostrva, dečaku koji je pobegao od kuće jer su mu roditelji zabranili da čita knjige, kako je Kruševac dočekao Dragoljuba Aleksića, najjačeg čoveka Jugoslavije, o „zlatnoj groznici” u Zdravinju, kruševačkoj verziji „Jazavca pred sudom” i još mnogo zanimljivih priča. Knjiga „Zanimljiva Čarapanija” ima i svoju misiju, a to je da sav prihod od prodatih knjiga ide u humanitarne svrhe za našu sugrađanku Katarinu Arsić, studentkinju francuskog jezika, kojoj je novac neophodan za sigurniji korak – naglašava Miloš.

– Bez brižljivog čuvanja kulturnog nasleđa, nema nam ni lepe budućnosti, a to znači da čuvamo crkvu Lazaricu, Lazarev grad, našu Bagdalu, Slobodište i sva stara zdanja koja su ostala u gradu i okolini. To su simboli našeg carskog grada koje su nam preci ostavili u amanet na čuvanje – poruka je autora.