Turisti bi mogli da vide još mnogo toga

Niš – Ima u Srbiji mnogo kula i tvrđava nasleđenih iz prošlosti i bogate istorije poput Kalemegdana, Petrovaradina, Smederevskog utvrđenja, Golubačkog grada na Dunavu ili Kale u Pirotu, Fetislama kod Kladova, Starog grada u Raškoj, Niške tvrđave i Novopazarske... I sve su spomenici kulture, sve su pod zaštitom države i uglavnom atrakcija i ponuda za turiste. Često su po tim utvrđenjima koja svedoče o burnoj istoriji na ovim prostorima pojedini gradovi i prepoznatljivi.

Ove 2023. godine navršavaju se tri veka od završetka Niške tvrđave i dok traju pripreme za obeležavanje ove značajne godišnjice, sve je, reklo bi se – u znaku nebrige. Umesto da se turistički potencijal iskoristi kako treba i kako dolikuje, istorijsko i kulturno nasleđe je ovde ostalo u senci nemara.

Niška tvrđava, činjenica je, nikada do kraja nije istražena i niko sa sigurnošću ne može da kaže šta je sve iz prošlosti ostalo u njoj. Kompletne istorije jednog doba jednostavno nema. Ali, ipak je najžalosnije da se i ono otkriveno ne čuva kako bi trebalo, tj. na adekvatan način.

Turistima se nudi uživanje i velika oaza zelenila, mira i sadržaja sa znamenitostima iz prošlosti. I svako ko kroz Nišku tvrđavu prođe, ostane mu zauvek u sećanju Bali-begova džamija, hamam, lapidarijum ili modernizovani prostor u kojem su ugostiteljski objekti i umetničke galerije i saloni.

Nažalost, malo se zna o Turskom zatvoru (apsani), Barutani unutar zidina i bazilici, ali i mističnim tunelima u bedemima koji su potpuno zanemareni. U sačuvanim zapisima i turskim izvorima iz 1873. istaknuto je da je zdanje apsane, odnosno zatvora smeštenog između Pašine i Vidin kapije, svrstano među najvažnije objekte u samoj tvrđavi.

Danas je, međutim, taj objekat potpuno uništen, više puta spaljivan i nebezbedan, što posetioce razočara i natera da ga zaobilaze. Dvorište apsane je zapušteno, zidovi obrušeni. Nekada su u objektu postojale prostorije za stražare i osuđenike, sprat za izolaciju bolesnih zatvorenika. Nema vrata između prostorija, nema stepeništa, nema spratne konstrukcije, a prostor je velika deponija puna smeća, a po potrebi i javni toalet. Često je u noćnim satima Turski zatvor mesto okupljanja svakojakih persona ...

Skoro identično bi se moglo opisati i stanje pod svodovima i na objektu bazilike, kao i na pojedinim barutanama i kovačnici koje su vremenom postale javni toalet pa im zbog neprijatnih mirisa nijedan posetilac sada i ne prilazi, niti u njih ulazi. I objekat koji se nalazi sa unutrašnje leve strane Vidin kapije takođe je poprilično ruiniran.

Iako još nije potpuno istražena, zna se da u Niškoj tvrđavi postoji podzemlje sa tunelima i hodnicima, gde su Turci skladištili barut i đulad. Otvori koji su vodili u podzemlje svojevremeno su zatvoreni iz bezbednosnih razloga, pre svega da ne bi bili dalje uništavani.

U Niškoj tvrđavi, ne računajući uređenu fasadu koja se može videti na slikama i razglednicama i koja najviše privlači turiste, o svemu ostalom se malo brine i loše čuva. Mnogo je smeća, gomile posečenog drveća, deponije smeća i plastike, pokošene trave na obodima Niške tvrđave i najviše kod Vidin kapije.

Tako se to dočekuje značajan jubilej.