Kamerna izložba u čast Desanke Maksimović

Kamerna izložba u čast 125 godina od rođenja Desanke Maksimović biće priređena od 17. maja do 16. juna u prijemnom holu Biblioteke SANU.

Desanka Maksimović (1898-1993) bila je srpska književnica, pesnikikinja i profesorka Prve ženske gimnazije u Beogradu. Bavila se i prevođenjem sa ruskog, slovenačkog, francuskog i bugarskog jezika. Za svoje izuzetne književne uspehe, pedagoški rad, kulturno i društveno angažovanje bila je nagrađivana visokim priznanjima kao što su: Oktobarska nagrada Kragujevca za Krvavu bajku (1963); Sedmojulska nagrada (1964); Nagrada AVNOJ-a (1970); Vukova nagrada (1974); Zmajeva nagrada Matice srpske za 1973. godinu za knjigu Nemam više vremena (1974); Plaketa SANU za velike zasluge u stvaranju i širenju pesničke reči (1974); Nagrada za životno delo Udruženja književnika Srbije (1984); Njegoševa nagrada (1984) i brojne druge nagrade i ordeni.

Dopisni član Srpske akademije nauka postala je 1959. godine, a redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti 1965. godine. Iz zbirki Biblioteke SANU izložene su knjige poezije i proze Desanke Maksimović među kojima su i njene prve pesme objavljene 1920. godine u časopisu Misao, prva izdanja njenih knjiga Pesme (1924), Zeleni vitez (1930), Ludilo srca (1931), Gozba na livadi (1932), Kako oni žive (1935), Nove pesme (1936), Oslobođenje Cvete Andrić (1945), Pesnik i zavičaj (1946), Otadžbina u prvomajskoj povorci (1949), Izabrane pesme (1950), Otadžbino, tu sam (1951), Otvoren prozor (1954), Čobanin pčela (1956), Govori tiho (1961), Čudo u polju (1961), Tražim pomilovanje (1964), Praznici putovanja (1972), Nemam više vremena (1973), Letopis Perunovih potomaka (1976), Pesme iz Norveške (1976), Snimci iz Švajcarske (1978), Ničija zemlja (1979), Slovo o ljubavi (1983), Međaši sećanja (1983), Miholjsko leto (1987), Pamtiću sve (1988), Ozon zavičaja (1990), Nebeski razboj (1991) i Zovina svirala (1992).

Posetioci mogu da pogledaju prevode njene poezije na engleski, nemački, francuski, italijanski, španski, poljski, češki, ruski, bugarski, jermenski i kineski jezik, prvo i jubilarno izdanje Sabranih dela (1969) u sedam knjiga povodom pedesetogodišnjice rada, Celokupna dela (2012) u deset knjiga, digitalno izdanje Celokupnih dela (2016).

Biće izloženi Desankini prevodi Dostojevskog, Čehova, Balzaka, Otona Župančiča, Franca Prešerna, Borisa Dubrovina i Margarite Aliger, njena poezija objavljivana u Akademijinim izdanjima, radovi i knjige o njoj, dve fotografije i faksimil rukopisa „Krvave bajke” čiji se original čuva u Arhivu SANU. Među izloženim knjigama nalaze se i dve sa posvetom autorke akademiku Branku Ćopiću, saopštila je Akademija nauka.

Autor izložbe je Sanja Petrović.