Televizije ni na nebu, ni na zemlji

Imao sam priliku da vidim Nacrt zakona o elektronskim medijima. Ovako kako je napisan izgleda kao da su ga pisali iz Junajted grupe sa ciljem da se legalizuje višegodišnje brutalno kršenje Zakona o elektronskim medijima i Zakona o oglašavanju. To je, inače, ovu državu do sada koštalo više stotina miliona evra.

U svom izveštaju o reemitovanju stranih TV programa u Srbiji od 7. juna 2016. godine, REM (nalazi se i na sajtu regulatora) tvrdi da „na osnovu radnji koje su preduzeli zaposleni u stručnoj službi regulatora i obaveštenja koja su nam dostavila inostrana regulatorna tela, nije moguće zaključiti da li se program stranih pružalaca medijskih usluga (odnosi  se na kanale Junajted medije) prekraja umetanjem domaćih reklama”. REM, zatim, tvrdi u ovom izveštaju da se signal živog programa ovih televizija koji se proizvodi u Beogradu, po nalogu Junajted medije šalje u „plejaut rum” u Ljubljani, gde se vrši režija, tj. „pakovanje” programa sa drugim sadržajima (prilozi, reportaže, reklame…) i formira finalna verzija programa Sport kluba, te da se i ubacivanje reklama u program N1 vrši u „plejaut  rumu” u Ljubljani.

Tako „spakovan” program emituje se na srpskom jeziku u Sloveniji, a zatim se bez prekrajanja distribuira u kablovske mreže srpskih provajdera. U tom izveštaju još piše da je dozvoljeno da se u tom programu emituju srpske reklame.

 „Na osnovu radnji koje je regulator preduzeo nije utvrđeno da se ovi programi prekrajaju (prekidanje toka signala) tako što se u izvorni program umeću reklame domaćih kompanija” (citat). Dakle, regulator tvrdi da u Sloveniji Sport klub, N1 i Nova S emituju svoje programe na srpskom jeziku i te iste sadržaje, bez bilo kakvih izmena, onda reemituju u Srbiji.

 Ali tu nema neke misterije.  Uz prećutno odobrenje REM-a, kanali Junajted grupe, da bi izbegli nadležnost srpskog regulatora, u srpskoj javnosti se predstavljaju kao prekogranične televizije, čime izbegavaju sve zakonske obaveze, plaćanje svih nadoknada i drugih obaveza. I to traje godinama.

Navedenim činjenicama regulator nedvosmisleno tvrdi i konstatuje da se TV programi u vlasništvu Junajted grupe sa srpskim reklamama emituju u Sloveniji, a zatim se taj neizmenjen sadržaj distribuira u kablovske mreže u Srbiji.

Međutim, u dopisu od 13. 4. 2016. godine, Tomaž Gorjanc, iz Sektora za elektronske medije iz slovenačkog regulatora (Agencija za komunikacijska omrežja) tvrdi suprotno: „Sport klub je u Sloveniji prekogranični (reemitovani) program i nema licencu u Sloveniji”.

Iz ovoga se može lako zaključiti da Sport klub (kao i N1 i Nova S) ne emituje program u Sloveniji, a još je manja verovatnoća da ga emituje u Luksemburgu, gde je fiktivno prijavljen, jer Luksemburžani ne znaju naš jezik. Taj se program zapravo emituje samo u Srbiji, na srpskom jeziku (master je na Novom Beogradu), što znači da ti kanali nisu prekogranični, a nisu ni domaći jer nemaju dozvolu regulatora. Oni su klasični piratski kanali, koji u Srbiji rade bez dozvole, ne plaćaju nadoknadu regulatoru, kao ni organizacijama koje štite autorska i druga prava ( SOKOJ, OFPS…).

Još REM u tom izveštaju, koji je zvanični dokument, zaveden pod brojem 01-1652/14/16-24, od 7. 6. 2016. godine, konstatuje: „Da bi pružalac medijske usluge bio u našoj nadležnosti, on mora u bilo kom slučaju imati sedište u Srbiji, bez obzira da li se uredničke odluke donose u Srbiji ili državi članici EU i bez obzira da li značajan deo radne snage radi u Srbiji ili državi članici EU. To znači da se ni u jednom od navedenih slučajeva ne može konstatovati da postoji nadležnost Srbije, budući da strane kompanije koje objavljuju program Sport kuba, Nove S i N1, nemaju sedište u Srbiji, već u Luksemburgu”

Za razliku od tvrdnji REM-a da ti kanali ne prekrajaju svoje izvorne programe, u Izveštaju Evropske komisije od 9. novembra 2016. godine, o poglavlju 10, piše: „česti prekidi  reemitovanja audio-vizuelnog medijskog sadržaja lokalnim oglasnim porukama sprečavaju da emitovanje  ispunjava  zahteve direktive o audio-vizuelnim medijskim servisima. Ovo utiče na ukupne prihode od medijskog oglašavanja i stvara distorziju na tržištu medijskim uslugama. Mediji i dalje prvenstveno zavise od javnog oglašavanja”.

U neformalnom razgovoru sa nekoliko članova radne grupe, shvatio sam da i dalje postoji ogromno nerazumevanje, ili je u pitanju nešto drugo, šta je to reemitovanje. Posebno sam bio iznenađen stavom advokata koji uporno tvrdi da prekogranični kanali imaju zakonsko pravo da prekrajaju izvorni program ubacivanjem domaćih reklama. Predočio sam mu Zakon o oglašavanju u kojem u članu 27. piše: „Oglašavanje u programima koji se reemituju na teritoriji Republike Srbije u skladu sa propisima o elektronskim medijima  i odredbama  Konvencije o prekograničnoj televiziji  („Službeni glasnik RS” Međunarodni ugovori, broj 42/09) dozvoljeno je samo ako je to oglašavanje sastavni deo izvornog programa, odnosno ako takvim oglašavanjem  nije izmenjen ili prekrojen izvorni program (prekinut tok signala).

U članu 74. istog zakona stoji:  nadzor nad primenom ovog zakona u pogledu oglašavanja u elektronskim medijima vrši regulatorno telo za elektronske medije.

Iako od 2007. godine Sport klub, od 2014. godine N1, i od 2017. godine Nova S, grubo krše ovaj zakon ubacujući domaće reklame koje se nigde ne evidentiraju, REM nikada nije podneo nijednu prijavu za kršenje zakona, nad kojim on vrši nadzor.

Advokatov odgovor je bio da je to u skladu sa SSP-om jer je, kako on kaže, naša obaveza da se pridržavamo direktive EK, iako je Srbija potpisala Evropsku konvenciju o prekograničnoj televiziji sa Savetom Evrope, a ne sa EU.

Upravo u članu 2. te konvencije piše šta je reemitovanje  i da je to polazna tačka konvencije o prekograničnoj televiziji, na kojoj se bazira konvencija.

Pojedini članovi radne grupe pozivaju se na SSP i naše obaveze iz tog sporazuma. U članu 73. ovog sporazuma, u stavovima 1. i 2. piše: „Zahteva se sprečavanje i narušavanje konkurencije i zloupotreba  dominantnog položaja od strane jednog ili više preduzeća na teritoriji zajednice ili Srbije”.

Ono na čemu insistira EU je poštovanje prava intelektualne svojine, a svedoci smo da kanali ove medijske grupacije grubo u Srbiji krše te zakone i izbegavaju da plaćaju nadoknade organizacijama koja štite ta prava.

Pored državnog budžeta koji je godinama uskraćen za ogroman prihod jer se ovi kanali nalaze van pravnog i poreskog sistema, najveći gubitnici su bili državna kompanija „Telekom” i brojni elektronski mediji koji su, za razliku od prekograničnih televizija, obavezni da poštuju sve zakone. Zbog nelojalne konkurencije mnoge lokalne televizije su u međuvremenu ugašene. Ako je ovo politička odluka da kanali u vlasništvu Junajted medije budu privilegovani, nedodirljivi za naše državne organe, dakle, „ni na nebu, ni na zemlji”,  ili ako je to cena da se otvori neko poglavlje, onda je svejedno kako će ovaj zakon izgledati. Ako nije, onda se postavlja pitanje ko je taj ko je REM-u dozvolio da godinama mešetari i da naočigled cele nacije potkrada državu. Možda je ovo trenutak da Ministarstvo telekomunikacija, kao što je nekad bilo, formira inspekcijsku službu, čiji bi stručnjaci napokon utvrdili da li Sport klub, N1 i Nova S stvarno emituju ili reemituju svoje programe u kablovskim mrežama u Srbiji.

U više tekstova do sada jasno sam se izjasnio o rijaliti programima. Naši građani su godinama izloženi nemilosrdnoj torturi, maltretiranju, primitivizmu koji televizije, koje koriste državne resurse, šalju sa svojih ekrana nedužnim gledaocima. Scene nasilja, iživljavanja, tuča, seksa, psovki na programima tih televizija su čitavog dana. Najgore što postoji u ovoj zemlji okupljeno je u tim opskurnim programima. Te televizije milionskim iznosima nagrađuju  osuđene kriminalce, ubice, prostitutke. Što je brutalnije, bizarnije i primitivnije, nagrade su veće. Ali to nije sve. Te ogavne scene odmah se „kače” na društvene mreže i na udarnim stranama su pojedinih tabloida i portala.

Opozicija i tzv. antivladini mediji pripisuju Vučiću da kontroliše REM, a zapravo svojim postupanjem i neradom REM godinama radi protiv interesa države.

Nesposobnom REM-u rijaliti programi ne smetaju i to u terminima koji nisu prikladni za takve sadržaje. Svuda u svetu oni se, uglavnom, emituju na kablovskim kanalima, a ako su već na terestrijalnim mrežama, obaveza regulatora je da emiterima naloži da se emituju u noćnim terminima.

 Iako je zakonom zabranjeno prikazivanje nasilja, vređanja, govora mržnje, polnog odnosa, svakodnevno smo svedoci takvih scena, za to su predviđene kazne, ali do sada nije izrečena nijedna ozbiljna sankcija. Nisam siguran da će prihvatiti moj predlog da za takve prekršaje, pored novčane kazne za odgovorno lice, bude i višemesečna zabrana emitovanja reklama na tom kanalu, a ako se taj prekršaj ponovi, sledi trajno oduzimanje dozvola.

Novinar