Kremlj brani Prigožina i ne veruje Vašingtonu

Kremlj ne veruje u podatke da je osnivač privatne vojne kompanije „Vagner” pregovarao s ukrajinskom obaveštajnom službom da im preda podatke o pozicijama ruske vojske i gde bi mogli da napadnu u zamenu za povlačenje snaga Kijeva iz Bahmuta (Artjemovska). Portparol Dmitrij Peskov odgovorio je juče novinarima da poslednjih godina čak i ugledni mediji često objavljuju lažne vesti, ocenio je tu informaciju kao još jednu „patku” i nije hteo dalje da komentariše članak u „Vašington postu” u kojem je objavljeno da je Prigožin u januaru ponudio takav dogovor.

Prema ovom listu, ukrajinska služba nije prihvatila Prigožinovu ponudu da „ušeta” u Bahmut jer mu nije verovala. I jedan neimenovani američki zvaničnik takođe je rekao za list da Vašington sumnja u iskrenost Prigožinovih namera. Sve ove informacije potekle su iz dokumenata koji su navodno dospeli u medije iz Pentagona i američkih obaveštajnih službi, koje je list objavio u nedelju. Prema jednom dokumentu, Prigožin je rekao ukrajinskom obaveštajcu da ruska vojska ima poteškoća s nabavkom municije i savetovao ukrajinske trupe da krenu napred i jurišaju na granicu s Krimom, „gde je ruski moral bio nizak”.

I sam Prigožin je juče demantovao istinitost tih navoda nazvavši ih „filovanjem” i spekulacijama i u video-poruci naveo da misli da iza te poruke stoje ili novinari, koji žele da rasplamsaju priču, ili „drugovi sa Rubljovke”. Rubljovka je deo moskovskog predgrađa u kojem živi politička i poslovna ruska elita. Prigožin je pritom još dodao da je ta elita svojevremeno prodavala naftu ID-u, a sada je odlučila da napravi lepu informativnu podlogu.

Međutim, upravo je Prigožin zaslužan za stvaranje te podloge jer je optuživao ruski vojni vrh da pogrešno vodi specijalnu operaciju i ne isporučuje mu dovoljno artiljerijske municije.

I da nije istina ono što se navodi u podacima Pentagona, Vašington je samo iskoristio kompromitujuće Prigožinove podatke i plasirao ratnu propagandu, od koje bi na kraju mogao da strada sam inicijator ovog javnog sukoba. Ali ni Kremlj, barem za sada, nije spreman da se odrekne usluga „Vagnera”, koji je uz čečenski bataljon „Ahmat” isturen na najtežim linijama fronta. Ruski politički i vojni vrh pokušava da reši ovaj sukob na što manje bolan način: da ne dozvoli urušavanje rezultata postignutih u Bahmutu i na neki način zadovolji Prigožina. On je najavio da će još nekoliko dana držati položaje i da će se onda povući. Međutim, na linije fronta u ovom gradu nisu stigli Čečeni, iako je njihov lider Ramzan Kadirov tražio prekomandu na ovaj front – što znači da su na pragu nekog dogovora. Ipak, ukrajinske snage u međuvremenu su probile neke linije na bočnim delovima ovog fronta, a ruske snage regularne vojske su se povukle.

U nastavku teksta „Vašington post” je izvestio da se Prigožin sastao sa šefom ukrajinske obaveštajne službe Kirilom Budanovim u Africi, što bi mogla da bude logična informacija, jer se „vagnerovci” nalaze u nekoliko afričkih država kao snage koje obezbeđuju njihove vlade.

Ipak, Prigožin tvrdi da u Africi nije bio od početka sukoba u Ukrajini, tačnije, da je na ovom kontinentu bio nekoliko meseci pre početka rata. „Samim tim, dakle, nisam mogao da se sretnem ni sa kim tamo, ali, naravno pokušaće da me zatrpavaju g.... koliko god imaju snage”, rekao je Prigožin.

„Vašington post” je napravio medijsku intrigu i ovoj informaciji o Prigožinovoj spremnosti za nagodbu dao još publiciteta. List je prvo uklonio informaciju o Prigožinovim „sastancima u Africi” iz intervjua s Volodimirom Zelenskim, a zatim ih ubacio u članak o Prigožinovim kontaktima s ukrajinskim obaveštajnim službama. Iz intervjua, koji je u subotu objavljen na sajtu, izbačeni su veliki delovi ubrzo nakon objavljivanja. Ispostavilo se da je iz intervjua uklonjen deo u kojem je Zelenski odgovarao na niz pitanja o američkim tajnim dokumentima koji su dospeli u javnost, za koje se saznalo u aprilu. U ovom delu razgovora novinari su pitali Zelenskog da li je bio upoznat s Prigožinovim kontaktima s ukrajinskim obaveštajnim službama i da li je to istina. Zelenski je odgovorio da je to pitanje za te službe i odgovorio kontrapitanjem da li oni žele da on bude optužen za izdaju i od koga su u obaveštajnim službama u Kijevu dobili te informacije.

Iako to nije rekao, Zelenski sigurno ima u vidu da Amerikanci nadziru njegove komunikacije, što je nedavno objavljeno, i razmišljao je o tome da li su te informacije dobijene iz ukrajinskih ili američkih službi. Tako je „Vašington post” još jednom obavio dvostruki posao: na izvestan način je zaprećeno i Zelenskom i Prigožinu.