Počela bitka za neopredeljene turske birače

Mimo gotovo svih predviđanja anketa i procena političkih analitičara, Redžep Tajip Erdogan je izašao kao pobednik prvog kruga predsedničkih izbora. Ali, pošto je prema preliminarnim rezultatima osvojio manje od 50 odsto glasova, Turci će za dve nedelje ponovo morati na birališta. Prema još nezvaničnim rezultatima, Erdogan je osvojio 49,4 odsto glasova, a Kemal Kiličdaroglu 44,9. Najveće iznenađenje je trećeplasirani Sinan Ogan, koji je dobio 5,2 odsto glasova, iako su mu istraživanja javnog mnjenja davala svega jedan odsto.

„Iako izborni rezultati još nisu konačni, to ne umanjuje činjenicu da je naša nacija očigledno glasala za nas. Naša politička opcija osvojila je većinsku podršku Turaka”, istakao je Erdogan, lider AKP, govoreći okupljenim građanima sa balkona zgrade u Ankari u kojoj se nalazi sedište vladajuće partije.

„Izbori se ne dobijaju govorima s balkona. Definitivno ćemo pobediti u drugom krugu izbora”, uzvraća Kiličdaroglu.

Dosad je prebrojano 99 odsto glasačkih listića. Ako Vrhovni izborni savet i zvanično potvrdi da niko nije osvojio više od 50 odsto glasova, Turci će 28. maja morati ponovo na birališta. Prema Ustavu, u igri će biti samo prva dva kandidata.

Ogan je juče rekao da može da podrži samo Kiličdaroglua u drugom krugu ukoliko on pristane da ne daje ustupke prokurdskoj stranci. Za njega su, kaže, „crvene linije” borba protiv terorizma i vraćanje izbeglica.

Glasanje je potvrdilo da je Erdogan dobrim delom uspeo da povrati poljuljano poverenje građana, koji su počeli da mu okreću leđa zbog teške ekonomske krize i propusta oko razornog zemljotresa što je početkom februara pogodio jugoistočnu Anadoliju. Vlada je posle toga uhapsila nekoliko stotina biznismena koji, zahvaljujući korumpiranim držanim službenicima, nisu poštovali standarde za izgradnju zgrada pa su se one početkom februara rušile kao kule od karata. Obećao je da će za godinu dana izgraditi više od 300.000 seoskih kuća i stanova. U toku ramazanskog posta, koji se jednim delom poklopio s izbornom kampanjom, redovno je pod šatorima zajedno s beskućnicima obedovao iftar, tradicionalni obrok posle dnevnog posta. Prema prvim analizama, glasalo je između 40 i 70 odsto građana koje je pogodio zemljotres. Oni su dobrim delom odredili ishod prvog kruga izbora, iako su u opoziciji očekivali suprotno. Oni nisu uspeli da iskoriste vanrednu situaciju posle razornog zemljotresa i samo su kritikovali vladu zbog mnogih propusta.

Kiličdaroglu je obećavao da će, za razliku od Erdogana, poštovati ljudska prava i slobode, prekinuti progone političkih protivnika, da će promeniti Ustav i vratiti parlamentarni sistem vladavine koji je Erdogan ukinuo. Najavljivao je poboljšanje odnosa s Evropskom unijom i „demokratskim zapadom”. Dok je pred kamerama u svom stanu pokazivao glavicu luka obećavajući da će mu smanjiti cenu (odnosno ukrotiti inflaciju) harizmatični Erdogan se bavio krupnim temama, koje Turci, kao potomci velikog carstva, vole da čuju: pustio je s Rusima u rad prvi gasovod iz Crnog mora i obećao da će za domaćinstva gas ove godine biti besplatan, promovisao je prvi nacionalni električni automobil, vojni avion, nosač aviona, otvorio renoviranu Plavu džamiju... Nisu izostale ni populistički potezi: povećao je minimalne plate i ublažio uslove za odlazak u penziju.

Na parlamentarnim izborima, koji su bili u senci dvoboja Erdogana i Kiličdaroglua, pobedila je Narodna koalicija (AK, Partija nacionalističkog pokreta i Nova partija blagostanja), osvojivši 325 od ukupno 600 mesta u nacionalnoj skupštini. Republikanska narodna partija Kiličdaroglua imaće 212 mesta, dok je izborni cenzus preskočila i prokurdska Narodna demokratska partija, koja je nastupila u koaliciji, pošto se protiv nje vodi postupak za zatvaranje, jer navodno sarađuje s „kurdskim teroristima”.

Već je počela bitka za glasove neopredeljenih građana i Erdogan poziva svoje sledbenike da ubede komšije da izađu na birališta, pa neka podrže koga žele. Posle ovog glasanja, Erdogan ima šansu da obleži prvi vek turske republike, koju je Mustafa Kemal Ataturk formirao pre sto godina. Ako pobedi krajem maja neprekidno će biti na vlasti – kao premijer i kao predsednik – dvadeset pet godina.