Kina počinje najavljenu mirovnu misiju za Ukrajinu

Kao što je kineski lider Si Đinping najavio u nedavnom telefonskom razgovoru s Volodimirom Zelenskim, Peking se aktivno uključio u napore za pronalaženje mirovnog rešenja za Ukrajinu. I to u delikatnom trenutku kad je i Moskvi i Kijevu stalo više do nastavka rata nego do mira.

Specijalni kineski izaslanik Li Hui trebalo bi danas da doputuje u dvodnevnu posetu Kijevu, potvrdio je zvaničnik ukrajinske vlade. Li je specijalni izaslanik zvaničnog Pekinga za evroazijska pitanja i bivši ambasador Kine u Rusiji, navodi se u izveštaju Rojtersa.

Pored Ukrajine, Li će posetiti Rusiju i evropske prestonice Varšavu, Pariz i Berlin tokom turneje za koju je iz Pekinga saopšteno da ima za cilj pokretanje razgovora o „političkom rešenju” ukrajinske krize.

„Ova turneja svedoči o naporima Kine da promoviše mirovne pregovore i u potpunosti demonstrira čvrstu posvećenost Kine miru”, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin na redovnom dnevnom brifingu za novinare.

Li je, inače, najviši kineski zvaničnik koji će posetiti Ukrajinu od izbijanja sukoba u februaru 2022. godine.

Njegovo putovanje moglo bi vremenski da se poklopi s početkom dugo očekivane ukrajinske kontraofanzive kojom bi zvanični Kijev pokušao da zauzme teritorije koje su sada pod kontrolom Rusije.

Ova poseta dolazi nakon što je kineski predsednik Si Đinping 26. aprila u jednočasovnom razgovoru s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, prvom od početka rata, ponudio pomoć u pripremanju terena za početak mirovnih pregovora između Moskve i Kijeva.

Peking je na godišnjicu početka rata predstavio predlog od 12 tačaka za političko rešenje ukrajinske krize, u kojem se apeluje na obe strane da pristanu na postepenu deeskalaciju i upozorava na opasnost od upotrebe nuklearnog oružja. Budući da kinesko rukovodstvo odbija da kroz „zapadne naočare” gleda na uzroke koji su doveli do izbijanja rata u Ukrajini, pomenuti plan je naišao na veliko podozrenje na Zapadu.

Od izbijanja rata pre gotovo 15 meseci Kina se uzdržavala da osudi svog strateškog saveznika Moskvu, zbog čega su SAD i njihovi partneri na Zapadu dovodili u pitanje kredibilitet Pekinga kao potencijalnog posrednika u sukobu. Ipak, koju god poruku Li bude doneo Kijevu, ona će biti pažljivo ispitana s obzirom na nelagodnost među zapadnim državama zbog sastanka Sija s njegovim „dragim prijateljem” Vladimirom Putinom u martu i posvećenosti dve zemlje partnerstvu bez ograničenja.

U Vašingtonu su oprezni s ovom kineskom „maslinovom grančicom”, jer po njihovom mišljenju Peking voli da u diplomatiji igra na sigurno, a nerado želi da vrši pritisak na Moskvu. Francuski predsednik Emanuel Makron i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvali su tokom nedavne posete Pekingu Sija da razgovara sa Zelenskim i odigra aktivniju ulogu u obuzdavanju ratnih apetita Moskve.

SAD i njihovi saveznici sumnjaju da Kina može da igra odlučujuću ulogu u okončanju rata iako šalje izaslanika u region. Problem je što nema naznaka da je Peking spreman da bude posrednik sa svim rizicima koje ovaj komplikovani zadatak nosi, poručuju pojedine zapadne diplomate.

Bajdenova administracija ipak želi da ostavi utisak da je otvorena za mogućnost pozitivne kineske uloge, ali očekivanja ostaju niska, rekao je Evan Medeiros, profesor na Fakultetu spoljnih poslova Univerziteta Džordžtaun, koji je Baraku Obami bio viši savetnik za Aziju.

„Mislim da su na odgovarajući način skeptični prema ulozi koju bi Kina mogla da igra”, rekao je Medeiros na En-Bi-Si njuz.

Neki zapadni zvaničnici smatraju da bi Kina mogla da ima ograničeniju, ali korisniju ulogu u podsticanju Rusije da održi pregovore o prekidu vatre, bez nužnog pregovaranja o detaljnim predlozima ili pritiska na Moskvu da napravi kompromise.

Ambasadorka Ukrajine u SAD Oksana Markarova izjavila je prošle nedelje u Vašingtonu da je njena vlada spremna da sarađuje sa svakim ko je spreman da joj pomogne: „Mislim da bi trebalo da se fokusiramo, i to je naš cilj, ne na to kako da dovedemo Rusiju za sto, već kako da je izvučemo iz Ukrajine”, rekla je Markarova.