G7 protiv ruskih jataka i prevrtljivih saveznika

Prirodni gas koji je juče na tržištu EU koštao 32 evra za megavat-sat (prošlog avgusta rekordnih 345 evra za istu meru), ili nadmetanje s azijskim parajlijama za papreni LNG iz prekomorskog uvoza? Sluteći mogući izbor pojedinih evropskih saveznika, zvaničnici G7 najavili su juče plan da zabrane povratak kopnenom uvozu gasa iz Rusije barem „dok se ne razreši konflikt” u Ukrajini, naveo je londonski „Fajnenšal tajms”. Konačna odluka o tome da li će prvi put od izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba Zapad postaviti rampu za uvoz sibirskog gasa rutama kojima je Moskva lane, nakon eskalacije zbog sankcija, obustavila snabdevanje Poljskoj i Nemačkoj, još je neizvesna. Prema najavama iz Japana, koji je ovogodišnji predsedavajući G7 (SAD, Kanada, Japan, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, uz EU), biće doneta krajem sedmice, kad u Hirošimi počinje trodnevni skup lidera država članica G7, javile su agencije.

Odlučnost Brisela da u svakoj varijanti odbije EU od ruskih energenata i liši Moskvu prihoda od njih izgleda da je tek jedan od motiva najnovijeg plana G7, prema kojem bi severni krak gasovoda „Družba” nadalje trebalo da bude van funkcije. Protagonisti ovog planiranja još ne navode šta će u tom slučaju biti s izvozom gasa iz Kazahstana, koji ide za Nemačku upravo tom trasom. Ovaj plan izgleda da ima i drugu pozadinu. „Namera je da se obezbedi da partneri ne promene mišljenje (o novom osloncu na LNG, prvenstveno američki i zalivski) u hipotetičnoj budućnosti”, ističe londonski dnevnik pozivajući se na neimenovane zapadne zvaničnike. Istovremeno, izgleda da bi valjalo uveriti investitore koji od lane uveliko ulažu u LNG infrastrukturu u Evropi i severnoj Americi, kako nema predomišljanja oko energetskih oslonaca s ove strane Atlantika, ocenjuju u londonskom Sitiju.

Lideri G7 u petak će u Hirošimi razmatrati i američki predlog po kojem bi svi na Zapadu trebalo da primenjuju jednoobraznu formulu sprovođenja sankcija protiv Rusije, i to po sistemu kompletne zabrane izvoza u Rusiju s malobrojnim izuzecima (uglavnom agro i medicinski sektor).

Vašington, inače, već mesecima skreće pažnju Evropljanima da pojedine strateške robe i tehnologije, uprkos sankcijama, nekako ipak stižu do Rusije. Zato je s obe strane Atlantika pojačano motrenje na obim trgovinskog prometa Turske, Indije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i Jermenije, Kazahstana, Kirgistana, a posebno Kine, za koju se na Zapadu otvoreno sumnja da predvodi u raznoraznim snabdevanjima Rusije u poslednjih 14 meseci. Usput, italijanski izvoz u Kinu utrostručen je u poslednjih godinu dana, izvestio je juče „Blumberg”.

Da li će evropski partneri SAD i Japan prihvatiti viziju Vašingtona o jedinstvenom frontu u sankcionisanju Rusije, još je neizvesno. Krajem aprila američki saveznici u G7 pružili su otpor takvom postrojavanju, navodeći strepnju od mogućeg pogoršanja odnosa s pojedinim „trećim zemljama”, navodi „Evroaktiv”.

Ide li G7 ipak u pravcu G1, biće jasnije krajem predstojećeg vikenda.