Populacioni fond Ujedinjenih nacija: tek malo više od trećine porodica u svetu čini muško-ženski par sa decom

Tek malo više od trećine domaćinstava u svetu izgleda kao „tradicionalna porodica”, odnosno muško-ženski par sa decom – skoro dve trećine porodica na svetu čine samohrani roditelji, parovi bez dece, odnosno višegeneracijske i šire porodice, ističu stručnjaci Populacionog fonda Ujedinjenih nacija. Iako su porodice stub društva i mogu biti mesta puna ljubavi i solidarnosti,  u njima se mogu dešavati konflikti, pa čak i nasilje izazvano diskriminacijom i nejednakostima, upozoravaju stručnjaci Ujedinjenih nacija. 

Oni naglašavaju da se u svetu ubrzanih promena i porodice menjaju, a demografske i socio-ekonomske promene utiču na modele porodica i porodičnog života. Odgovarajući na pitanje – šta danas čini porodice jakim, eksperti Populacionog fonda Ujedinjenih nacija ističu da su to različitost, ravnopravnost i jednakost svih njenih članova, podela brige i obaveza, mir u kući, podrška i mogućnost izbora.

„Porodice mogu biti različitog sastava i veličina. Širom regiona vidimo porodice koje čine dvoje roditelja i deca, bake i deke, kao i druge rođake koji pomažu kad zatreba, muškarce i žene koji odgajaju decu samostalno, parove i pojedince bez dece... Da li sopstvenim izborom ili iz nužde, ljudi u regionu grade sve raznovrsnije porodice. Kako društvene norme u vezi sa porodicom, brakom i rađanjem evoluiraju, sve više ljudi prepoznaje da je ono što ih drži zajedno mnogo značajnije od samog sastava porodice. Zato je ključno da javne politike reflektuju ovu realnost i prošire svoje usluge i podršku na sve porodice, ma kako različite i raznovrsne one bile.

Bez obzira na to kako izgleda, porodica je tim i svaki član tog tima je bitan. Ipak, kruti rodni stereotipi oko uloga žena i muškaraca, kao i dečaka i devojčica u porodici, narušavaju jednakost i ozbiljno ograničavaju glas i delovanje žena i devojčica. Upravo zbog toga, Populacioni fond Ujedinjenih nacija, zajedno sa Evropskom unijom i drugim partnerima, pruža podršku državama i civilnom društvu u regionu, u borbi protiv rodnih stereotipa i diskriminatornih društvenih normi, naročito kroz angažovanje muškaraca i dečaka. Iako se još uvek od žena očekuje da brinu o domaćinstvu, deci i starijim članovima porodice, takvo tradicionalno shvatanje rodno-zasnovane podele roditeljskih i kućnih  poslova nije u dodiru sa realnošću, naročito onda kada su žene obrazovane, zaposlene i zarađuju. Ovakva podela čini da se mnoge žene bore da izmire svoju karijeru i obaveze u porodici. Ukoliko bi muškarci preuzeli svoj deo neplaćene brige i obaveza u domaćinstvu, to bi omogućilo da oba partnera ostvare svoje karijere i porodične obaveze, oslobodilo bi vreme ženama, dalo im nove prilike i resurse, i poboljšalo njihovo opšte blagostanje, kao i blagostanje njihovih porodica. Takođe, omogućilo bi da parovi imaju onoliko dece koliko žele. Istraživanje pokazuje da se angažovani očevi osećaju emocionalno povezanije sa svojim partnerkama i decom, kao i da žive srećnije i duže. Populacioni fond Ujedinjenih nacija podržava države da unaprede rodno-odgovorne politike za podršku porodici, promovišu rodnu ravnopravnost i jednaku podelu brige o domaćinstvu”, ističu stručnjaci UNFPA.

Oni upozoravaju da porodice mogu da budu siguran prostor, ali i prostor u kom su članovi, a naročito žene i deca, izloženi nasilju.

„Podaci govore da je jedna od tri žene na svetu iskusila fizičko ili seksualno nasilje od strane svog partnera. Nasilje u porodici često je skriveno, ali se sve više prepoznaje kao javno, a ne isključivo  privatno pitanje. Nasilje u porodici predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava i čini porodice slabim. Tek kada su veze unutar porodice bazirane na poštovanju, uključujući i poštovanje telesne autonomije, čitave porodice i njihovi članovi mogu da napreduju. Populacioni fond Ujedinjenih nacija u saradnji sa državama širom regiona, radi na jačanju usluga zaštite i podrške za žrtve rodno-zasnovanog nasilja i sprovodi preventivne programe koji se bave dekonstruisanjem  rodnih stereotipa.

Osim toga, porodicama je potrebna podrška i pristupačne usluge kako bi dalje napredovale. To podrazumeva unapređenje usluga u domenu zdravlja, naročito seksualnog i reproduktivnog zdravlja, roditeljsko odsustvo, čuvanje dece, kao i finansijsku podršku porodicama sa niskim primanjima. Kada se donose politike za podršku porodici, ključno je zaobići one mere koje znaju da nehotice uspostave rodne nejednakosti. Na primer, preterano obimne naknade za porodiljsko odsustvo mogu da otežaju ženama povratak na posao. Populacioni fond Ujedinjenih nacija, uz podršku Austrijske razvojne agencije (ADA), uspostavlja partnerstva između privatnog i javnog sektora, kako bi se omogućile rodno-odgovorne porodične politike u regionu. Dokazano je da su takve politike – one na nacionalnom nivou i one sprovedene od strane privatnog sektora predstavljaju moćne alatke za podršku porodicama, omogućavajući i muškarcima i ženama da planiraju kako svoje karijere tako i svoje porodice”,  naglašavaju stručnjaci Populacionog fonda UN.

Iako porodica ima različita značenja za različite ljude, ona u svojoj srži podrazumeva ljubav i podršku. Snažne porodice izgrađene su oko pojedinaca koji slobodno biraju da žive zajedno, bez obzira na to ko su. Međutim, iako nije tako čest, fenomen prisilnog braka još uvek postoji u našem regionu i često uključuje maloletne devojčice. Dečiji brakovi krše ljudska prava, ograničavaju mogućnosti za devojčice i devojke u narednim životnim fazama i često su praćeni nasiljem u porodici. Populacioni fond Ujedinjenih nacija zbog toga pruža podršku državama da okončaju dečije brakove i iskorene tu praksu kroz rad sa zajednicama.