Kurti ubija dijalog dok Brisel aminuje

Dva koraka unazad, jedan napred. Tako je dijalog Beograda i Prištine okarakterisao jedan briselski diplomata. Glavni kamen spoticanja jeste politika premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija koji u dijalogu, ali i na terenu, čini sve da obesmisli razgovor dve strane. Da je situacija u dijalogu daleko od dobre na diplomatski način je objasnio i specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak koji je posle sastanka u Briselu u ponedeljak poručio „da će se diskusije nastaviti”.

Dijalog Beograda i Prištine je u blokadi, kao i svaki put kada bi kosovski Albanci trebalo da učine makar i jedan korak napred u odstupanju od maksimalističkih zahteva. Strategija Prištine se svodi na to da ne daju ništa i da čekaju Zapad da snažnije pritisne Beograd. Na osnovu toga se može zaključiti da će biti teško odblokirati proces u uslovima u kojima zemlje Kvinte nemaju nameru da zaista pritisnu Prištinu da ispuni bar ono na šta se obavezala.

Predsednik Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenio je da ponašanje pregovarača Prištine u Briselu Besnika Bislimija, koji je u jednom trenutku pitao šta je to uopšte Zajednica srpskih opština, nije samo njegova provokacija, već pre dogovorena politika i plan kako da se dijalog Beograda i Prištine obesmisli. „To je ismevanje druge strane i čitavog procesa i liči na plan za koji Priština ima podršku nekih zemalja Kvinte. Kurti minira dijalog i uvodi ga u stanje kliničke smrti, gde svakog trenutka možete da izađete iz tog stanja, ali i da se dugoročno zadržite u njemu”, rekao je Drecun.

Ocenio je da je očigledno da Priština želi da izbegne formiranje Zajednice srpskih opština, a da ne bude optužena za to. „Ovde imamo s jedne strane pokušaj da se izbegne formiranje ZSO u skladu sa sporazumima iz 2013. i 2015. godine i da se u političku igru uvede sasvim nova priča, a to je da Priština definiše kako će izgledati ZSO i da nas nateraju da ponovo uđemo u pregovore o samoj suštini o tome kako će ZSO izgledati, koje će joj biti nadležnosti ”, rekao je Drecun. Naveo je da se od direktorke Američke agencije za međunarodni razvoj Samante Pauer moglo čuti da je njihov stav da ZSO ne sme da ima izvršne nadležnosti i zapitao zašto smo onda i pregovarali.

Prema njegovim rečima, ovakvo ponašanje Prištine u dijalogu nije nimalo slučajno, već je planirano u saradnji sa nekim zapadnim državama. „U suprotnom ne bi se tek tako nezvanično govorilo u diplomatskim krugovima da se priprema predlog evropskih posrednika o tome da u jednom trenutku skupe stručnjake sa naše strane i sa strane Prištine i da ih zatvore u neku vilu. Rim se ponudio da bude domaćin toga skupa i da oni tamo pregovaraju o ZSO. Pregovarali bi sve dok se ne dogovore, a onda bi se organizovala donatorska konferencija, recimo u julu, gde bi se prikupila neka sredstva, ali bi se primena odložila do trenutka kada se postigne sporazum u skladu sa EU predlogom”, naveo je Drecun za TV Pink.

Ocenio je da zato misli da Priština ide ovim putem da obesmisli dijalog i pokaže kako je nemoguće postići dogovor oko ZSO, a onda se EU pojavljuje sa spasonosnim predlogom. Govoreći o stupanju na dužnost novoizabranih gradonačelnika u četiri opštine na severu Kosmeta, što je planirano za petak, rekao je da Amerikanci vrše pritisak na Tačijevu stranku da odustane od toga da njena dva gradonačelnika polože zakletvu, kako bi se izvršio pritisak na Kurtija.

A Bodo Veber, ekspert za Balkan i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu, smatra da će Beograd i Priština teško da sprovedu dogovor postignut u Briselu zbog trenutne situacije u četiri opštine na severu sa srpskom većinom. Smatra da je EU napravila grešku kada je postigla sporazum između Beograda i Prištine ranije ove godine nakon što su kosovski Srba na severu podneli ostavke na položaje u kosovskim institucijama u novembru prošle godine i još nema plana za povratak u njih. „Ukoliko se ovo pitanje ne reši, mislim da nećemo videti primenu osnovnog sporazuma, a to vidimo ne samo iz Briselskog sporazuma, već i iz sporazuma o implementacionom aneksu u Ohridu”, rekao je Veber za Radio slobodna Evropa.

A šta rade kosovski Albanci? Oni definitivno nisu spremni na ispunjenje bilo kakve odredbe kojom bi bila formirana ZSO sa izvršnim ovlašćenjima, onako kako je to predviđeno i dogovoreno. Za to imaju apsolutnu podršku Zapada. Nemci su već godinama najotvoreniji podržavaoci Kurtija, dok Britanci tradicionalno igraju dvostruku igru. S jedne strane, navodno javno pritiskaju Kurtija, a suštinski čine sve da on uspe u svojim namerama i da se Srbi i Beograd nateraju uza zid. Administracija EU služi da sve uvije u „oblandu evropskih vrednosti”.

Početkom ove godine su ambasadori Kvinte pretili Beogradu i Prištini sankcijama i izolacijom ukoliko ne budu konstruktivni i ne prihvate prvo Briselski, pa Ohridski sporazum. Gde su sad te sankcije i ta izolacija? Nigde, jer da se pridržavaju slova sporazuma i onoga šta su govorili, Kurti bi odavno bio pod sankcijama, a ne bi Kosmet bio na pragu ulaska u Savet Evrope. Sada je i više nego jasno da je problem u tome što je EU bilo potrebno da se postigne kakav-takav dogovor. To su, uostalom, i sami rekli. Đuzep Borelj, visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku, kazao je da su oni imali mnogo ambiciozniju zamisao, ali da su zbog protivljenja strana morali da budu, kako je rekao, kreativni.

Zbog toga su sporazum toliko razvodnili da su mnoge formulacije dvosmislene. Beograd i Priština su shvatili da se od njih jedino traži da pokažu konstruktivnost i da načelno prihvate sporazum, a da će interesovanje EU potom da jenjava, pa će se sve vratiti na staro. Očigledno je da se uloga EU svodi na „dobrog” policajca, koji navodno kontroliše situaciju na zapadnom Balkanu. Ali nema snage, a ni volje da se problem konačno reši.

„Ukoliko SAD, koje sada pasivno nadgledaju simulaciju razgovora, ne uzmu ozbiljnije ovaj problem u svoju nadležnost sve je izvesnije da ćemo i o Ohridskom sporazumu govoriti kao i o Briselskom i Vašingtonskom sporazumu. Uostalom, ako nečega imamo u procesu dijaloga Beograda i Prištine, to je inflacija sporazuma i činjenica je da Berlin i Brisel insistiraju na novim dokumentima iz razloga da bi pokušali da sakriju svoje dosadašnje neuspehe i činjenicu da je jedino vredno u tim sporazumima kvalitetan papir na kome su napisani. Mislim da će i Ohridski sporazum od septembra početi da bledi u sećanju i sumnjam da će se iko ozbiljan na njega mnogo vraćati”, zaključuje zapadni diplomata koji nije hteo da ga imenujemo.

Milivojević: Nametanje ponovnih pregovora o ZSO

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da je očigledno da smo došli u situaciju kada je pitanje nastavka dijaloga otvoreno i za „Politiku” navodi da je jasno da Priština nema nameru da menja stav i da Kurti ostaje na svojoj strategiji, ne samo ignorisanja i potpune primene Briselskog sporazuma, već i u realizaciji svoje strategije sa postavljanjem svojih gradonačelnika. „Glavni njegov cilj je uzajamno priznanje i od toga ne odustaje. Nema naznaka da su SAD i EU spremne da na njega odlučujuće utiču, jer to što verbalno rade ne proizvodi nikakva dejstva. Štaviše, Kurti za realizaciju svojih ciljeva ima neku vrstu i njihove podrške. Mislim da je reč o dva cilja – da se Srbiji nametne da se razgovara o Ohridskom sporazumu kao nečemu što je definitivno prihvaćeno, i o njegovoj realizaciji, a da se pitanje ZSO tretira kroz taj sporazum kroz tačku sedam i da se do kraja godine ide ka rešenju po toj osnovi. Drugi cilj je da se na terenu promeni faktičko stanje”, ističe Zoran Milivojević.

Dodaje da se do toga dolazi sa postavljanjem gradonačelnika i formiranjem lokalne vlasti samo sa albanskim odbornicima. S tim se lokalni Srbi neće složiti i oni su odlučni da istraju u svojim zahtevima da se prvo formira ZSO, pa tek posle toga da se razgovara o drugim stvarima. „Indikativno je da posle sastanka dve strane u ponedeljak Lajčak ne govori o ZSO, već isključivo o implementaciji Ohridskog sporazuma, što znači da je cilj da se do leta to nametne, i da se obrazovanje Zajednice razvodni, da se Srbiji nametne da to bude predmet dijaloga dve strane i o tome da se razgovara kao o nečemu što nije dogovoreno. Sve je to apsolutno neprihvatljivo za Srbiju”, zaključuje Zoran Milivojević.