Počinju pregovori oko usklađivanja novog minimalca

Socijalno-ekonomski savet (SES) Srbije prihvatio je zajedničku inicijativu dva reprezentativna sindikata – UGS „Nezavisnost” i Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) – za početak pregovora oko utvrđivanja nove minimalne cene rada. Prvi sastanak pregovaračkih timova, kako potvrđuju u „Nezavisnosti”, biće održan u Palati Srbija 19. maja. Na prethodnoj sednici SES-a, predstavnici sindikata pokrenuli su inicijativu da, zbog promene elemenata po osnovu kojih je utvrđena minimalna cena rada za 2023. godinu, počnu novi pregovori za utvrđivanje novog minimalca. U SSSS očekuju da će korekcija biti na snazi od jula i da će on biti povećan za 4.000 dinara.

Prema Zakonu o radu postoji mogućnost da se pomera visina cene rada i nekoliko puta godišnje ukoliko dođe do poremećaja u privredi. Kako ocenjuje Zoran Mihajlović, iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, s obzirom na veliku inflaciju, to bi trebalo da bude učinjeno, iako su minimalne zarade za ovu godinu već uvećane.

– Očekujemo da će biti pomeranja visine minimalca, jer je inflacija devalvirala prošlogodišnju korekciju minimalne plate. Verujemo da će minimalna cena rada biti povećana za oko 10 odsto, dakle za nekih 4.000 dinara, i da će iznositi oko 44.000. To bi moglo da važi već od 1. jula, ostaje samo da se s time saglasi i Ministarstvo finansija. Zato i počinju pregovori – otkriva Mihajlović. Podseća na primer Francuske u kojoj je minimalac pomeren čak tri puta u toku jedne godine.

– Mi smo i 2022. kada je doneta ova cena bili protiv toga da ona bude ovako niska, jer smo videli da je inflacija koja je u tom trenutku bila nekih 14 odsto već pojela povećanje – napominje Mihajlović.

Iz UGS „Nezavisnost” naglašavaju da će izvršni odbor ovog sindikata, pre početka pregovora, usvojiti svoju pregovaračku poziciju koja će poći od stava da minimalna zarada na mesečnom nivou ne može biti niža od iznosa minimalne potrošačke korpe.

– Dovoljni razlozi da se pitanje novog iznosa minimalca što pre stavi na dnevni red su promene potreba zaposlenih, izražene kroz vrednosti minimalne potrošačke korpe, kretanje stope nezaposlenosti na tržištu rada, stope BDP-a, kretanje potrošačkih cena, produktivnosti i prosečne zarade u Srbiji. Shodno tome, povećanje od 14,3 odsto koje je utvrdila vlada u septembru prošle godine nije dovoljno – smatraju u UGS „Nezavisnost”.

Minimalnu zaradu u iznosu od 40.000 dinara inače prima oko 400.000 radnika u Srbiji. U trenutku kada je doneta odluka o minimalnoj ceni rada za 2022. potrošačka korpa iznosila je 47.000 dinara, a prema poslednjim raspoloživim statističkim podacima, ona je prešla 51.000, dok je prosečna potrošačka korpa oko 91.000 dinara.