Selidba

'Sogn i fjordovi' je jedna od 20 pokrajina na zapadu Norveške. Sa oko 120.000 stanovnika i površinom od oko pola Srbije spada u slabo naseljene. Planine, more, fjordovi, reke, jezera, zelenilo je ono na šta vam zastaje dah. Ljudi su deo prirode i sve je podređeno zajedničkom životu. Kiša pada svakodnevno ali je nećete videti na razglednicama, kao ni 20 sati zimskog mraka.

Posle 4 godina života u ovoj lepoti prinuđen sam da se preselim u 'veliki grad'. Kažem: prinuđen, zato što mi teško pada. Ne mogu da poredim sa patetikom prema Srbiji, zato što nije isto. Karijera i posao su na prvom mestu i mi verujemo da smo ovde došli da uspemo (ma šta to značilo). Ali biti srećan je nešto sasvim drugo. Adaptirao sam se koliko je to moguće. Ljudi su za naše pojmove poprilično zatvoreni ali vremenom počneš da ih razumeš. Opuštenost i sloboda duha ih krase.

Groznica subotnje večeri, puste ulice radnim danima, nemešanje u tuđi život, neobaziranje na spoljašnji izgled, prijatna konverzacija, genetski kodiran osmeh – sve su to sociološke pojave koje izazivaju tzv. kulturni šok.

Negativne osobine su im crno-belo viđenje sveta kao i posmatranje stranaca kroz tu prizmu (uticaj medija). Daleko od toga da sam imao ikakvih problema, ali karakterizacija ličnosti s vremenom postaje naporna.

...

Dok u diskoteci čekam pivo koje košta 7€, vodim opuštenu konverzaciju sa jednim od domaćih:
- Odakle si?
- Srbija.
- Šta misliš o aktuelnoj situaciji u Gruziji?
- Isto što i ti.

...

Pakujem knjige, diskove i odeću. Uspomene pakujem u celofan, iskustva u alu-foliju, ljubav u plavi papir.
Postavljam sebi pitanje: Da li ću se ikada vratiti?