Zajednički stavovi

Imam svoj politički stav ali se trudim da ga ne ističem u prvi plan, smatrajući da su neki postulati od zajedničkog interesa svih građana. Tako na primer, po mom mišljenju, „kruna pokriva sve”, kako sam nedavno naslovio i objavio jedan članak, inspirišući se grbom na našoj trobojci i odmah dobio pohvalu od POKS-a, iako nisam član te stranke. Kao što se jasno vidi, na našoj trobojci kruna dominira i to jasno govori, da pod krunu mogu stati svi građani, pa zašto da ne i socijalisti. Hoću da podvučem da postoje neki veoma važni stavovi u našoj problematičnoj sadašnjici, koji su zajednički za sve građane Srbije (Kosovo i Metohija – naše i gotovo). Imamo i drugih zajedničkih stavova: poštenje, borba protiv nasilja, prostakluka, nekulture, neznanja i tako dalje.

Nažalost, politika nas razdvaja u svemu i svaka partija ima svoj ugao posmatranja i ocenjivanja, dajući svoja razrešenja, takmičeći se međusobno, ističući svoje predloge kao ispravne, a druge kao neispravne i pogubne. Nemamo rešpekta, minimum tolerancije da prihvatimo ono što je bolje, bilo od koga da dolazi.

Nedavno je gospodin Vučić u izlaganju na televiziji, koja su u poslednje vreme vrlo učestala, što je posledica čestih važnih događaja, tragičnih i užasnih, rekao u jednom momentu: „Da, ja jesam seljak i moji preci su to bili. Šta ima tu loše?”

Verovatno je neko iz opozicije, ko sebe smatra povlašćenim Beograđaninom, ocenio da je nazvati nekog „seljakom” uvredljivo i tako je tu reč stavio na glavu g. Vučiću. Taj neko je mnogo pogrešio. Prvo, sebe je unizio i označio kao ispravnog, čistog, pametnog, kulturnog, superiornog, uzdignutog iznad ostalih i tako dalje. Drugo, kao takav sigurno je počinio mnoge nepravde, po svojoj nedoličnosti i nadmenosti.

Čisti obraz je ono što treba da negujemo i da se pročišćujemo. Tu nam pomaže naša pravoslavna vera, ukazujući nam gde je pravi i ispravni put. Taj obraz ne bira, da li će se saobraziti na licu seljaka ili građanina. Pa, ko je stradao skoro do svog istrebljenja i kraja, za vreme balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata? Veliku većinu srpske vojske su činili seljaci, koji su zajedno sa svojim kraljem i prestolonaslednikom prošli golgotu kroz smrznutu Albaniju. Imali su snage i ljubavi da se pobednički vrate u Srbiju. Moja oba deda, jedan seljak, a drugi varošanin, vratili su se u Arilje. Ponosim se njima. Ja svakako ne bih izdržao tolika mučeništva, a ne želim to isto ni svojoj deci i unucima.

Zar se jasno ne vidi taj zlatni obruč koji je čvrsto držao u zajedništvu naš narod, seljake i građane, zajedno u tragedijama koje su nas tako često snalazile?

Da nije bilo čistih obraza, ne bi bilo ni zlatnog obruča. Obraza, koji su bili umiveni slavom, trpljenjem, žrtvama i pobedama pravde i istine.

E, tu smo slabi danas, kada nam je i te kako potreban taj obruč. Nađu se ljudi koji vređaju, šire mržnju, psuju majku predsedniku, javno pred kamerama, znači pred svim ljudima. Zar ti ljudi ne vide kako grozno izgledaju?

Zar nam nije čist obraz ideal i spas od nedaća, koje su nas snašle?

Ja mislim da jeste.

Mišo M. Mladenović,
akademski slikar i pisac, Beograd