Evropski saveznici Zelenskog teraju na izbore

U Ukrajini je nedavno počelo da se priča o izborima i pojavljuju se različiti stavovi o tome da li će redovni parlamentarni izbori biti održani na jesen. Za sada sve zavisi od razvoja ratnih dejstava. Međutim, predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) Toni Koks rekao je da parlamentarni i predsednički izbori u Ukrajini moraju da se održe na vreme, čak i u vanrednom stanju, jer je takva obaveza sadržana u Povelji Saveta Evrope, koju je Ukrajina ratifikovala. To je izazvalo uznemirenje u sedištu predsednika Volodimira Zelenskog, koji je pre četiri dana rekao da izbora neće biti ako se rat ne završi.

U intervjuu za „Evropsku pravdu” u utorak, Koks je objasnio da nije na PSSE da kaže kako da to urade, ali je na Ukrajini da sprovede slobodne i fer izbore. Rekao je da je svestan da je u Ukrajini sada vanredno stanje i da Ustav ne dozvoljava održavanje izbora u tim uslovima, ali je naglasio da zvanični Kijev treba da se uhvati ukoštac s tim izazovom. „I, naravno, vi ćete to učiniti”, naglasio je Koks i dodao da postoje primeri drugih država, posebno Turske, koja je uspela da održi izbore posle razornog zemljotresa.

Evropski zvaničnik razume da je pobediti u ovom ratu i „preživeti rusku invaziju” već neverovatan izazov, ali da će izazov da se „obnovi, ojača, ponovo izgradi zemlja uz poštovanje pravila demokratije, vladavine prava i ljudskih prava – takođe biti pred Ukrajincima još mnogo godina”. „Ali morate prevazići ovaj izazov, jer ako to ne učinite, onda ćete i sami postavljati pitanje šta ste branili u ovom ratu koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine”, konstatovao je Koks.

U intervjuu za „Vašington post” u subotu Zelenski je izričito rekao da ove jeseni u Ukrajini neće biti parlamentarnih izbora ukoliko u to vreme bude na snazi vanredno stanje. Podsetio je da Ustav zabranjuje bilo kakve izbore tokom vanrednog stanja i da se oni mogu održati 90 dana po prestanku takve situacije. Redovni parlamentarni izbori trebalo bi, inače, da budu održani 29. oktobra ove godine, a trajanje vanrednog stanja je obnovljeno do 18. avgusta. Ukrajinski predsednik je faktički potvrdio da zabrana izbora koja je na snazi tokom vanrednog stanja neće biti ukinuta, a mediji konstatuju da bi izbori možda mogli da se održe ako se rat završi do sredine avgusta i ne produži vanredno stanje. Predsednički izbori trebalo bi da budu održani u martu iduće godine.

Predsednik Zelenski je svestan da je pod pritiskom i da bi Koksovo upozorenje moglo da znači da je vreme da se rat privodi kraju. Vlada u Kijevu nedavno je izdala naredbu da se intenziviraju pripreme za parlamentarne izbore, ali su uslovi za njihovo održavanje prestanak rata i ukidanje vanrednog stanja. Većina obaveštajnih i medijskih procena, međutim, sada ukazuje da su male šanse da se rat završi ove godine.

Zelenskom, kao uostalom ni turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, ne odgovara da se izbori održavaju u ovakvoj situaciji, jer nije postignut znatan uspeh na frontu, kontraofanziva se odlaže jer je procenjeno da Ukrajinci nemaju dovoljno snaga za nju, a i nezadovoljni su količinom naoružanja koje su im poslali partneri. Ukoliko se zadrži ovakva situacija na frontu i ne uspeju da je poprave u toku nekoliko letnjih meseci – izbora neće biti. Rat je u znatnom delu zemlje naneo ozbiljnu štetu, a drugi problem su i milioni izbeglica koje su otišle u inostranstvo. Situacija je donekle uporediva s Turskom, jer je su delovi te zemlje pogođeni zemljotresom bili Erdoganovo glasačko uporište, koje je ostalo u tragičnoj situaciji.

Što se tiče Ukrajine, ukoliko ne dođe do oslobođenja zauzetih teritorija, deo građana će to smatrati izdajom i to je za vladajuću stranku Sluga naroda veliki problem, pogotovo ako ne uspe da predstavi da su ipak očuvali deo države i da je nastupio mir. U Ukrajini se razmatraju i opcije da se otvore biračka mesta u inostranstvu, da se glasa elektronski ili poštom. Međutim, postavlja se pitanje za koga bi glasali Ukrajinci koji su napustili državu.

Održavanje predizborne tenzije u javnom mnjenju podsticano je kako bi se održala borbena politička tenzija i građani Ukrajine uverili u ispravan i nepobediv kurs vladajuće većine u skupštini. Ali Ukrajinci, pa ni opozicija, nemaju poverenja u elektronsko glasanje, kao ni ono putem pošte, zbog lake mogućnosti falsifikovanja. Lokalno sociološko istraživanje javnog mnjenja došlo je do rezultata da samo osam odsto ispitanika u potpunosti veruje rezultatima glasanja putem pošte, dok elektronskom glasanju u potpunosti veruje 19 odsto učesnika ankete.

Ni opozicija (sve proruske stranke su zabranjene) sada nema interes da se izbori održe u oktobru, jer je potrebno vreme za političku obnovu. Veruje se da bi opozicija izgubila izbore ukoliko se ipak održe u oktobru. Do jeseni će stvari u Ukrajini možda biti jasnije: ili će se ići ka kraju rata ili će on definitivno prerasti u dugi iscrpljujući sukob.