Peking sve bliskiji sa bivšim sovjetskim republikama

Verovatno ne slučajno, Peking je rešio da ubrzano ojača veze s geostrateški sve važnijim regionom Centralne Azije u trenutku kad lideri industrijski najrazvijenijih zemalja sveta pakuju kofere za samit G7 u Hirošimi, na kojem bi trebalo da demonstriraju jedinstvo protiv Kine i Rusije.

Predsednik Si Đinping ugostiće danas lidere Kazahstana, Kirgizije, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana u Sijanu u severozapadnoj provinciji Šansi. Biće to prvi zajednički sastanak Sija sa šefovima država Centralne Azije u formatu 5+1 otkako je Kina pre više od tri decenije uspostavila diplomatske odnose sa zemljama ovog regiona.

Peking je saopštio da će samit biti „prekretnica u istoriji” Kine i Centralne Azije. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin najavljuje da će šestorica lidera potpisati važne političke dokumente, a samit će otvoriti novu eru saradnje između dve strane.

Kako poručuju iz Ministarstva spoljnih poslova, Si će održati glavni govor na samitu na kojem će izložiti principe na kojima treba izgraditi prosperitetnu zajednicu Kine i Centralne Azije i najaviti više pragmatičnih mera i akcija. Očekuje se da će na skupu u Sijanu Peking pokrenuti nove inicijative za uspostavljanje bezviznog režima s preostalim zemljama Centralne Azije. Trenutno samo Kazahstan i Uzbekistan imaju takve sporazume s Kinom, dok Kirgizija još pregovara o uslovima za slobodan prelazak granice.

Peking već dugo Centralnu Aziju, u kojoj Rusija zaokupljena ratom u Ukrajini i sankcijama polako gubi uporište, vidi kao ključni region za trgovinsku ekspanziju, energetsku sigurnost, ali i kao garanciju za stabilnost u pokrajini Sinđang, u kojoj živi muslimanska manjina Ujguri. Da Kina hoće bliže veze s ovim zemljama postalo je jasno kad je Si Đinping u septembru prošle godine, na svom prvom putovanju u inostranstvo otkako je izbila pandemija kovida 19, posetio Kazahstan i Uzbekistan.

Kao drugi najveći svetski potrošač energije, Kina je uložila milijarde dolara u Centralnu Aziju da bi olakšala pristup rezervama prirodnog gasa u regionu.

Prema podacima ministarstva trgovine u Pekingu, kineske direktne investicije u ovih pet zemalja premašile su do kraja marta ove godine 15 milijardi dolara. Otkako je Si pokrenuo globalnu infrastrukturnu inicijativu „Pojas i put” trgovina između Kine i pet centralnoazijskih zemalja počela je ubrzano da raste. Prošle godine je dostigla 70,2 milijardi dolara, što je povećanje od 40 odsto u odnosu na 2021.

Do sada je saradnja Kine sa zemljama Centralne Azije bila na bilateralnom nivou ili u okviru multilateralnih platformi kao što je Šangajska organizacija za saradnju. Uspostavljanjem ovakvog formata 5+1 Peking jasno hoće da stavi do znanja koliko značaja pridaje odnosima s ovim zemljama.

Reč je o regionu u kojem je Rusija doskora imala jak bezbednosni i ekonomski uticaj. Prošle godine ruski padobranci su poslati u Kazahstan pod okriljem Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) da suzbiju proteste izazvane porastom cena gasa.

Iako pet zemalja Centralne Azije nije kritikovalo rusku vojnu intervenciju u Ukrajini i uzdržalo se od glasanja u Generalnoj skupštini UN, one nisu ni dale eksplicitnu podršku akcijama Moskve. Ali sve jače zapadne sankcije protiv ruske ekonomije izazivaju sumnje da li Rusija može i dalje da zadrži kontrolu nad regionom koji je pre raspada bio u sastavu Sovjetskog Saveza.

U članku objavljenom u „Pacifik džornalu” Ministarstva prirodnih resursa, Vang Đen, direktor Instituta za međunarodne odnose pri Šangajskoj akademiji društvenih nauka, piše da je Centralna Azija ključna za bezbednost severozapadne Kine, a da je rat u Ukrajini uticao na regionalnu stabilnost.

Vang ističe da zemlje Centralne Azije pokušavaju da održe „diplomatsku distancu” od Rusije, a neke preduzimaju korake da smanje uticaj Moskve dok istovremeno zapadne zemlje, a posebno SAD, pojačavaju napore da prošire svoj uticaj u ovom delu sveta.

Posmatrači zato kažu da će napori Kine da ojača veze sa zemljama Centralne Azije naići na oštar otpor SAD, koje su takođe pojačale angažman u ovom delu sveta.

Pogotovo otkako je šef Stejt departmenta Entoni Blinken na skupu američke diplomatske platforme (C5+1) u Astani u februaru poručio da je ruska invazija na Ukrajinu pred SAD i Centralnu Aziju postavila zajedničke izazove.