Veštačka inteligencija kao pretnja radnim mestima

„Hoću li izgubiti posao?” – prva je pomisao zaposlenih kada se spomene uticaj veštačke inteligencije na tržištu rada. Kada se na to doda i skorašnja vest da bi zbog automatizacije širom Evrope i SAD oko 300 miliona radnih mesta moglo da bude izgubljeno, sumnje postaju još jače. Eksperti su došli do zaključka da su neke profesije ugrožene, tipa grafički dizajneri, kasiri, razni operatori, ali ne i poslovi koji zahtevaju sofisticirane međuljudske odnos i spretnost, a to su medicinske sestre, poslovni savetnici, istraživački novinari, električari, vodoinstalateri, zavarivači... Ipak, dodaju da će neka zanimanja nestati zbog veštačke inteligencija, ali i da će se zbog nje nebrojeno puta više pojaviti novi poslovi koje će obavljati ljudi.

Da li i u Srbiji automatizacija procesa i upotreba veštačke inteligencije može da dovede do smanjenja broja radnih mesta u nekim sektorima privrede?

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, podseća da se još pre 20 godina pričalo o tome kako će automatizacija potpuno zameniti čoveka i kako će nestati pojedina radna mesta, što se na kraju nije dogodilo.

– Privreda je živ organizam koji se stalno menja. Kod svih tih promena potreban je ljudski faktor. Jer, da biste sada počeli da proizvodite neki deo za automobil ili avio-industriju, ti automatizovani delovi koji to rade moraju stalno da se prilagođavaju i usklađuju jedni s drugima. Za razliku od mašine, čovek se brže prilagođava, a i manje je potrebno ulagati u njega, nego u neke savremene robot-mašine koje recimo prave automobilske i avio-delove – navodi Rajić. Dodaje da je u priči da je veštačka inteligencija pretnja radnim mestima previše senzacionalizma.

– Budimo realni, većina tih sistema, koliko god oni bili dobri u zameni operativnih poslova ljudi, mora da se održava da bi funkcionisali. Svaka kompanija koja bude koristila te nove tehnologije moraće i da plaća održavanje tih sistema, ali i neka prava za one koje su napravili te programe veštačke inteligencije. To sve nije jeftino i ne znam koliko bi im bilo isplativo da zamene čoveka mašinom, čak i na pozicijama gde je to moguće – objašnjava on.

Činjenica je da je digitalna transformacija neminovna, sve više postaje deo naše svakodnevice, a njen uticaj biće znatan i kada je reč o budućnosti rada u Srbiji.

Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika, podseća da će automatizacija procesa i upotreba veštačke inteligencije dovesti do smanjenja broja radnih mesta u nekim sektorima, dok u drugim može povećati produktivnost i stvoriti nova radna mesta.

– Tako IT sektor može da iskoristi napredne algoritme i softver za automatizaciju procesa i smanjenje ljudske interakcije, dok proizvodni sektor može da primeni robotiku i druge automatizovane sisteme za efikasniju proizvodnju i povećanje produktivnosti – navodi Anđelkovićeva.

Na koje načine različiti ekonomski sektori i radna snaga mogu imati koristi od tehnoloških promena?

– U Srbiji je teško naći izvore koji pružaju kompletnu sliku o digitalizaciji u različitim sektorima privrede. Istovremeno je teško naći studije koje procenjuju uticaj digitalizacije na tržište rada. Stoga se mogu izvesti samo indirektni zaključci. Tako, recimo, prema prošlogodišnjem izveštaju Vojvođanskog IKT klastera više od 10 odsto investicija u IT bilo je samo u četiri sektora: prerađivačkoj industriji, informisanju i komunikacijama, državnoj upravi i delatnosti domaćinstava kao poslodavaca i onih koji proizvode robu i usluge za sopstvene potrebe. U tom smislu, može se zaključiti da su ovi sektori među onima sa najvišim nivoom digitalizacije u Srbiji – objašnjava Anđelkovićeva. Podseća da su, s druge strane, poljoprivreda i rudarstvo imali samo 1,2 odsto investicija u ingormaciono-komunikacionoj tehnologiji (IKT), što se poklapa sa različitim istraživanjima Svetske banke i Evropske unije da je poljoprivreda (globalno) najmanje digitalizovan sektor privrede.

– Prema našim dosadašnjim istraživanjima, najveće interesovanje za digitalizaciju u Srbiji vlada u sektorima kao što su trgovina, turizam, finansije. U tim sektorima stvaraju se nova radna mesta u oblasti logistike, prodaje, marketinga, usluge korisnicima, IT-ija, analitičara podataka, stručnjaka za sajber bezbednost... Međutim, nedostatak sveobuhvatnih izvora o digitalizaciji u Srbiji ograničava mogućnost precizne procene uticaja digitalizacije na tržište rada u zemlji – zaključuje ona.