Država donela mere za pomoć poljoprivredi

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se juče sa predstavnicima Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga koje je predvodio Goran Vasić i Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije koje je predstavljao Milija Palamarević.

Govoreći o prvim merama koje će država uvesti u cilju olakšavanja poslovanja poljoprivrednika, Vučić je naglasio da će prelevmani za tvrde sireve biti povećani na 300 dinara po kilogramu, kao i da će biti uvedeni prelevmani na kondenzovano mleko u iznosu od 300 dinara. Kako je saopšteno iz kabineta predsednika, takođe će se povećati i subvencije po grlu za priplodne mlečne krave sa 30.000 na 40.000 dinara i biće isplaćene po javnom pozivu koji je u toku.

– Iznos povećanja je 2,3 milijarde dinara, a za ovu meru će u 2023. godini biti ukupno isplaćeno 14,3 milijarde dinara – rekao je predsednik. Dodao je i da će ta mera važiti za sva grla mlečnih krava.

Biće povećane i premije za mleko sa 15 na 19 dinara po litru u drugom, trećem i četvrtom kvartalu, pri čemu će ukupno uvećanje iznositi tri milijarde dinara, dok će ukupan iznos za premije za mleko u ovoj godini biti 15 milijardi dinara.

Predsednik je zahvalio poljoprivrednicima na otvorenosti i spremnosti da razgovaraju. Naglasio je da je razgovor osnova za rešavanje problema u svim oblastima, pa tako i u poljoprivredi, koja je pogođena brojnim neprilikama ne samo u našoj zemlji, već i širom Evrope.

Na sastanku je takođe dogovoreno ograničenje marži za koje se radi analiza mogućnosti, a usaglašavanje finalnih iznosa ograničenja u skladu sa zahtevima izvršiće se nakon sastanaka sa mlekarima i trgovinskim lancima. Vučić je naveo i da će se lično angažovati na rešavanju urgentnih problema.

Nešto ranije juče, treći dan od početka protesta poljoprivrednika u nekoliko gradova, Vlada Srbije saopštila je da je spremna za nastavak razgovora u bilo kom trenutku. Samo jedno ne može da ponudi – zagarantovanu cenu mleka, jer tako nešto nije moguće učiniti sa cenom bilo kojeg proizvoda, navodi se u saopštenju koje je preneo Tanjug.

Podsetimo, tokom protesta poljoprivrednika koje vode nekoliko različitih udruženja poslednjih dana iznet je veliki broj zahteva. Prvi na spisku poljoprivrednika iz Bogatića, recimo, upravo je bila zagarantovana cena mleka od 78 dinara, ali i subvencije od 300 evra po hektaru, premije za mleko od 20 dinara po litru, dizel-gorivo bez akcize (100 litara po hektaru za ratarske kulture), uvođenje prelevmana za uvoz svih mlečnih proizvoda iz svih država, pa i Cefta regiona...

Ako je iz odgovora vlade jasno da se o garantovanoj ceni mleka ne može pričati, o čemu bi još sa liste ovih zahteva eventualno moglo da se pregovara.

– Ne može se insistirati na zahtevima koji nisu realni. To je upravo određivanje minimalne cene jer država ne može da određuje cene. To je davno prošlo vreme – kazao je za „Politiku” agrarni analitičar Žarko Galetin.

Ali država ima instrumente da pomogne, jer poljoprivreda ima specifičan položaj da joj se mora pomoći, a i proizvođači su objektivno trenutno u teškom položaju. Recimo, podrška bi mogla da dođe, kao što i sad vidimo, kroz umereno povećanje premija za mleko, pa čak i davanja po hektaru. Nažalost, naveo je naš sagovornik, svako poređenje sa zemljama Evropske unije, gde su ta izdvajanja negde i nekada bila i 600, 700 evra su neumesna.

– Mi nemamo pristup ogromnom budžetu EU, ali to je jedan od zahteva o kojem bi moglo da se razgovara. Ipak, 300 evra je apsolutno prevelik iznos, za nas nemoguć. Neka gruba računica pokazuje da kada bi svi ovi zahtevi, koje smo čuli, bili ispunjeni bio bi nam potreban duplo veći agrarni budžet od postojećeg – naglasio je Galetin.

Zbog niskih cena žita i kukuruza, koji su ne samo problem domaćih poljoprivrednika već i većine ratara u Evropi zbog upliva jeftinih ukrajinskih žitarica na evropsko tržište, jedan od zahteva koji se mogao čuti je i da se referentna cena ratarskih kultura izjednači sa berzama Pariza i Budimpešte.

– Ovo su terminska tržišta, sasvim poseban finansijski derivat. Cene prikazane na ovim berzama su one očekivane, u nekom periodu. To su neuporedive vrednosti, one služe za projekcije. Insistiranje poljoprivrednika na tome je pogrešno, upravo na ovim pitanjima plašim se da pada njihova pregovaračka pozicija – rekao je Galetin.

Zoran Rajić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, komentarišući zahteve poljoprivrednika naveo je da je suština da treba da se pružimo samo onoliko koliko možemo, ali ne bez jasnih ciljeva.

– Činjenica je da smo garantovane cene ukinuli pre 20 godina. Odavno ne pratimo potrošnju, a to bi trebalo da bude osnov za donošenje mera i vođenje agrarne politike. Ako imamo viškove to je jedna politika, a u slučaju manjka sasvim druga – kazao je Rajić. Napomenuo je i da je jasno da prelevmani imaju ograničeno trajanje i ne mogu se uvoditi svako malo niti oni dugoročno rešavaju probleme.