Rendžerima protiv divlje gradnje

Mokra gora – Nije Srbin bogomdan da pravi kuću na pogrešnom mestu. To što država Srbija do sada nije pokazala interesovanje, niti je spremna da divlju gradnju u korenu onemogući, što su njeni prvaci često govorili – gde Srbin sagradi tu nema rušenja, samo je jedan arhetip lošeg nasleđa. U Mokroj gori u poslednje vreme bilo je vrlo agresivnih pokušaja da se bespravno gradi. Međutim, mi smo u „Parku prirode” posegli za zakonom – tu su sada „rendžeri” koji sprečavaju da bilo ko krši zakon. Ako neko donese mešalicu i lopatu, oduzimaju se alatke kojima se čini prekršaj. I sve se ovde sliva u istu ideju – za primenu zakona, red i pravila igre, a ne da jedan čovek bude zakon. U Srbiji je nevolja što svaki čovek misli da je zakon.

(/slika2)Ovako za „Politiku” govori direktor „Parka prirode Mokra gora” Emir Kusturica, svodeći učinak četvorogodišnjeg rada tog javnog preduzeća. S njim smo pričali povodom najnovijeg proširenja područja koje je pod zaštitom „Parka prirode”, ali i povodom informacija da se iz obližnjih Kremana protive ovom proširenju smatrajući da ih ono ugrožava, te da pripremaju protestni skup.

Odnedavno je, naime, odlukom države pod zaštitu stavljen i deo Tare u prostoru Dobrog polja i Ljutog polja, oko 5.500 hektara, tako da je sada ukupno zaštićeno više od 10.000 hektara u celom kraju.

Kusturica najpre objašnjava da je realizacija „Parka prirode” ovde počela kada je, na sreću, propala ideja da se pola Srbije uništi kopanjem nikla u ovom kraju i kad je propao pokušaj da Englezi ovde otvore rudnik. Pobedila je zaštita prirode.

– Urađena je infrastruktura, elektromreža, Mokra gora je prošarana putevima, otvoreni su apoteka, dispanzer, vatrogasni dom, radiolog jednom nedeljno pregleda stanovništvo, razvijen je turizam. Poslednji potez Vlade Srbije je da kroz NIP pomogne stvaranju novog vodosnabdevanja, da pre nego što se ovde usvoji urbanistički plan prođu kanalizacione cevi i kolektor, da se ispuni državna obaveza da u susednu republiku ne odlazi neprečišćena voda. Stvorena je, dakle, solidna baza, a sve je kanalisano preko „Parka prirode”. Moj entuzijazam u svemu tome deljen je s drugima – objašnjava Kusturica.

Svaka priča počinje i završava se vitalnom ljudskom temom: koliko nas ima, koliko se rađamo. U poslednje tri godine ovde je rođeno tridesetoro dece, najsrećnija okolnost je što se već razmišlja o obdaništu. Posao u „Parku prirode”, „Lotiki”, Vatrogasnom domu, dispanzeru dobilo je oko 100 ljudi iz ovog kraja. „Park prirode” je, kaže reditelj, u svom spektru delovanja kao antibiotik – široko deluje, stvorio je uslove za razvoj, da sve napreduje i deca se rađaju. Za Kusturicu, kako kaže, ima smisla boriti se za decu i prirodu.

O gradnji na ovom području ovde nema nejasnoća – još ne postoji urbanistički plan, pa nema načina da se dođe do dozvole za pravljenje vikendice u ovoj očuvanoj lepoti. Kad se napravi urbanistički plan, na osnovu njega biće neke gradnje u trećoj, možda i u drugoj zaštićenoj zoni.

– Ono čemu pribegavamo jeste da svuda gde je postojao temelj, gde je nekad bila kuća, da pomognemo rekonstrukciju. I to u skladu sa naših pet idejnih principa, koji u obzir uzimaju tradiciju i iskustvo. Dakle, pod firmom rekonstrukcije nečeg što postoji može se graditi, i to uz našu dobru volju i mišljenje, te dozvolu Užica. Sve drugo je zakonski prekršaj koji, mislim, može i krivično da se tretira. Uostalom, arhitektura nije spontana stvar, ona je direktno u vezi sa državom – naglašava naš sagovornik i dodaje:

– Zakonitost, s druge strane, uzima nekima mogućnost da naplaćuju građevinske dozvole, da pljačkaju narod i bogate se uzimanje evra za te dozvole. Utoliko oni nađu braću, rođake, saplemenike, pa ih uzbune da galame kad se zakon štiti. Njihovi glasnogovornici su korumpirani članovi upravnih odbora, korumpirani delovi užičke urbanističke službe, gde ima jedan koji prednjači. Taj je, recimo, meni objašnjavao zašto ne mogu da dobijem dozvolu za skijalište, pa rekao da nemam asfaltirani prilaz. Kad sam mu predložio da se putnici prevoze helikopterom, on je odgovorio da nije ovde zbog sprdnje već zbog ozbiljnog posla. Valjda je ozbiljnim poslom smatrao da se to „podmaže”, a ja mu rekao da jedino može dobiti moju desnicu koja je nekad bila jaka, ali je još uvek slabija od levice, onaj kontragard.

Na one glasove protivljenja pojedinaca iz Kremana (gde se, po rečima predsednika mesne zajednice Radana Spasića, u prošloj godini nije rodilo nijedno dete) oko zaštite Dobrog i Ljutog polja, Kusturica oštro reaguje. Navodi da dobri domaćini na terenu uvek odobravaju kad se priroda čuva, jer „Park prirode” ne postoji da nekom nešto brani, već da uspostavi zakon i model po kome se oni ponašaju, a Srbija mora da ima određen procenat zaštite u odnosu na ostatak sveta. Ali, neki drugi, kafanski stratezi, kako ih naziva, drukčije pričaju i svemu se protive. Takvi su, po mišljenju Kusturice, ksenofobični, zbog njih iznad sela „gavran leti naopačke”, dok oni istrajavaju u svojoj izopštenosti i pravljenju štete drugima. Treba raditi da dobri domaćini „okrenu gavrana”.

– Nema razuđenije, ni lepše zemlje od Srbije, niti čudnijih i manje adaptivnih ljudi. To je nacija-dete, koja na sve istorijske neprilike kao dete reaguje. Vrišti, galami, urla, pa kad dođe baba i malo ga pomiluje, a ako je negde duboko u selu i neće da spava, ona mu natopi krpu s rakijom i malo ga anestezira, pa zaspi i navikne na to. E, ti što su natopljeni krpom svoj život su isprojektovali u modelu kafanskog stratega koji sve što je vredno na ovoj planeti, a zaštita životne sredine je najvrednija, odbacuju. Neće da izgube poziciju kafanskog lažova, koji kosmos vidi kroz razne objekte koji su pali ispod njega, a pri tome nema primamljivost junaka latinoameričke literature. Onaj babin metil alkohol takvima je ostao duboko u krvi. Na sreću, ipak je prevlast onih koji žele da oko nas bude vredno i valjano – kaže na kraju razgovora Emir Kusturica.