Svuda imam dom, a zemlje nemam

Sve što tražim jeste da ljudi na jedno veče zaborave svoje probleme i pridruže mi se na mom životnom putu, zahvaljujući muzici koju pevam. Moj bend i ja ćemo izvesti pesme sa svih prethodnih, ali i sa novog albuma, biće to dramatično, tužno, zabavno, iskreno i lepo putovanje, sa strašću i melanholijom... Obećavam, biće to veoma iskreno muzičko putovanje, kaže Jasmin Levi, izraelska pevačica i tekstopisac, u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”, a naša publika moći će da je sluša 22. juna od 21 čas na velikoj otvorenoj sceni Festivala „Belgrejd river fest”, na platou kod Geozavoda. Dve nedelje kasnije, 6. jula planirano je njeno gostovanje na „Banjaluka festu”.

Harizma Jasmin Levi doprinosi uverljivosti i produhovljenoj interpretaciji pesama u kojima spaja prošlost i moderan duh vremena. U svetu je ubrajaju u najveće zvezde vorld muzike, a publika je upoznala uz numere „Una Noche Mas”, „Alegria”, „Adio Kerida”. Stekla je slavu muzikom inspirisanom notama sefardskih Jevreja, koji su pre 500 godina morali da napuste rodnu Španiju, a bili poznati po ladino jeziku i kulturi. Mnogi su se naselili na Balkan, a i u našoj tradicionalnoj muzici ima pomalo ladino uticaja. Preci Jasmin Levi potiču iz Španije i Turske, iz sefardske zajednice, a morali su da napuste svoje domove u Španiji 1492. godine za vreme vladavine kraljice Izabele Ferdinand. Njena familija se u tom periodu nastanila u Turskoj.

Jasmin Levi je rođena i odrasla u Jerusalimu, gradu različitih kultura. Arapski akordi, orijent, ladino muzika, flamenko, tango, džez spajaju se u njenom čarobnom glasu. Ova umetnica danas ima više albuma, ali njeno izdanje „Mano Suave”(2007), iako objavljeno pre deceniju i po, i dalje je na svetskoj listi deset najboljih albuma vorld muzike. Osvojila je značajne nagrade, a njena pesma „Adio Kerida” je hit TV serije „The Club” na Netfliksu. Nastupa širom sveta, a postala je i ambasador dobre volje za organizaciju „Deca mira”.

Na prošlom gostovanju u našoj prestonici 2019, uoči nastupa ova poznata pevačica je rekla za naše medije kako je čula da publika u Srbiji ume da razume tugu u njenom glasu i da se u Beogradu živi kao na Mediteranu: „Ljudi vole da sede napolju i vrlo strastveno doživljavaju život. Bez obzira na to da li su tužni ili veseli. Takva publika meni treba.” Očito da se taj njen utisak pokazao tačnim, jer evo Jasmin Levi gostuje ponovo kod nas sa zadovoljstvom, a poznato je da sve u životu radi slušajući svoje srce.

U karijeri dugoj više od dve decenije spajali ste tradicionalnu ladino pesmu sa flamenkom i savremenim zvukom, da li ste zadovoljni postignutim, odjekom koji izaziva vaša muzika?

Nikada nisam očekivala takvu reakciju na svoj rad, kad spominjete odjek, ne govorim o prodaji, već o dušama koje su pronašle utehu u mojoj muzici, a čak i da je to bila samo jedna duša negde na svetu, to bi me učinilo srećnom. To je sve što je potrebno.

Koji vaš album je bio najuspešniji kod publike, a koji je vama najbliži po emocijama?

Najuspešniji je bio „Mano Suave”(2007), koji nisam slušala godinama, ne mogu da ga slušam jer je bio „veoma pogodan i prijateljski i ugodan za slušanje”. Da! Bio je najuspešniji. Svima se dopalo. Ali meni ne. Lagala sam sebe. Bila sam „ona prava” za radio. Ali nisam bila ispravna, ona prava, prema svojoj duši, stoga nisam bila iskrena prema svojim slušaocima. Onaj album koji ću nositi sa sobom do dana smrti je „La Juderia” (2005). Bila sam mlada i divlja. Nisam mislila. Nije me bilo briga šta je ispravno ili pogrešno. Samo sam slušala svoju dušu. I srećna sam što imam tako neverovatnu publiku. Oni se drže ovog albuma koliko i ja. Moji slušaoci osećaju šta znači istina.

Vaš otac je uticao na ono što radite, povezivala vas je muzika kojom se i on bavio. U kojoj zemlji se osećate najbliže njemu? Da li najveće nadahnuće imate u Izraelu, Turskoj ili Španiji?

Moj otac je rođen u Turskoj, odrastao je u Izraelu, a njegovi koreni su iz Španije. Voleo je Grčku, govorio je tečno arapski i obožavao Amaliju Rodrigez, portugalsku fado pevačicu, i tako dalje i tako dalje... Ja sam, kao i on, građanin sveta. Svuda imam dom, a zemlje nemam, ali moja muzika je moj dom. Kuda god da odem, ja sam stranac, ali moja muzika, moja duša je svuda živa.

Vi ste i ambasador dobre volje za organizaciju „Deca mira”, da li bavljenje muzikom smatrate i posebnom misijom u tom smislu?

Gde god mogu pomoći i uticati na dobro, tamo ćete me naći!